"Kakav baja ovaj Jean-Marc Barr - e, vala bi i mene vratio u život!" reče, nerado napuštajući bioskopsku salu Doma omladine, vatrena obožavateljka frankofone kulture
scenario i režija:
Didier Le Pecheur
uloge: Élodie Bouchez (Térésa), Jean-Marc Barr (Ben), Martin Petit-Guyot (Ducon), Patrick Catalifo (Boris), Gérard Loussine (Abel), Jean-Michel Fete (Nico), Zazie (Jeanne/Hélene)
žanr: drama
trajanje: 90 min / Kanada: 86 min / Japan: 91 min
proizvodnja: Francuska, 1998.
muzika iz filma:
http://www.jpophelp.com
Sudeći po odličnoj posećenosti, mini-ciklus filmova mlađih francuskih reditelja s kraja prošlog veka pun je pogodak i pravo osveženje u prilično angliciziranom bioskopskom repertoaru. Uranjajući u svet potkultura, film J'aimerais pas crever un dimanche donekle asocira na ostvarenja Gregga Arakija, a po oniričkom izmeštanju liči i na Lynchov Hotel izgubljenih duša (naročito sekvence u kojima se pojavljuju Marilyn Manson i Courtney Love).
Poput dvojice spomenutih reditelja, Le Pecheur, takođe iz domenâ koji ne spadaju u mejntrim, prenosi spektar i zasićenost boja, intenzitet i ritam. U enterijerima osvetljenim napornim neonkama, eksterijerima snimljenim u zoru ili ponoć, preovlađuju teget, antracit i sve nijanse crne boje površina čiji je opip kože, gume i lakiranih veštačkih materijala gotovo stvaran.
I hladnoća, neminovna u mrtvačnici - Benovom (
Jean-Marc Barr) radnom mestu - u koju se povremeno vraćamo, kao da prožima ceo film. "Bog je otvorio frižider", žali se jedan od likova, pritom opisujući ne samo klimu, već i međusobne odnose.
Iz sopstvenog sveta površnog odnosa sa ocem (češkim imigrantom) i bakom koja je otvoreno naziva kurvom, u Benov ledeni svet greškom upada devetnaestogodišnja Tereza (
Élodie Bouchez), direktno sa tehno-žurke gde je u nedeljnu zoru umrla od ekstazija. "Mala je baš bila pesimista" konstatuju Ben i kolega koji, izvrnuvši Terezine džepove, pronalaze (samo jedan) kondom.
Nagoveštavajući da mu u privilegije nihilističke profesije spada i "druženje" sa leševima zgodnih devojaka, Ben je šokiran, ali ne i posramljen, kad Tereza oživi zahvaljujući jednom njegovom rutinskom "tretmanu". Ona se postepeno uvlači u život svog spasioca, a Ben, koji bi da se odrekne odgovornosti oživljavanja preko slučajne topline koju je pružio, površno prihvata njeno prisustvo, trudeći se da je iskulira. "Prilično si napaljena za jedan leš", sarkastična je Benova bivša žena, ali dobronamerno Terezi daje savet da predmet njihove zajedničke pažnje ujutru preferira toplu čokoladu umesto kafe.
Osim bivše žene, u Benovom životu jednu od sporednih erotskih uloga ima i krotka, mazohistički nastrojena Hélene koju glumi francuska pop zvezda Zazie, kao i poneki, eksperimentima sklon - muškarac. Umnožavanjem sporednih likova, Ben oduzima težinu svakom pojedinačnom, a prorađivanjem bola na telesnom nivou, u S&M klubovima, poništava i njihov potencijalni emocionalni uticaj.
Cinizam kojim se svi likovi štite gotovo je podjednako opipljiv kao izdržljivi materijali sado-mazo scene. Kada na orgiju dovodi atraktivnu Kristinu, inspektor izvrće koncept lepog vaspitanja: "ne volim da dolazim praznih ruku..." ali i stavlja do znanja da mu devojka ne znači ama baš ništa, te da se s njom može postupati po želji.
Promiskuitetni na okrutan način, likovi podsećaju na protagoniste romana Platforma Michela Houellebecqa. Poigravanje sa odnosima moći među likovima ali i unutar precizno definisanog konteksta S&M kuba, aluzije su na Michela Foucaulta. Dosledno tome, Benov prijatelj Nico, oboleo od side, milosrdno biva kidnapovan iz bolnice i odveden na udaljeno ostrvo kako bi svoje poslednje dane proveo dostojanstveno. "Kakvi smo hedonisti bili, dobro je da će samo jedan od nas za to platiti", kaže Nico, prihvatajući kolektivnu krivicu. Iako je za njega već sasvim kasno, najavljuje novo doba opreznosti: "sutra ostavljam cigarete...".
Puna sažaljenja, ali i rezignirana, Tereza primećuje: "razvratnici su dirljivi". Uporno indiferentan, čak i u pogledu sopstvene smrti, Ben odlazi "preko reke" zajedno sa Nicom, ne dopustivši sebi da se malo zagreje ispijanjem čokoladnog mleka.
"Kakav baja ovaj
Jean-Marc Barr - e, vala bi i mene vratio u život!" reče, nerado napuštajući bioskopsku salu Doma omladine, vatrena obožavateljka frankofone kulture. Ako takva vatra ma i malo plamsa u vama, obavezno pogledajte i
Kadrovsku službu Laurenta Canteta,
Zaštićenu ženu Philippea Harela i
Crveni saten Rajae Amari.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.