Loso's Way

John David Jackson je još jedan bruklinski emsi koji je, vođen onim što je video od Jay Z-ja, zaboravio na ponosnu tradiciju te njujorške opštine i pokušao da dođe do laskave titule “kralja Njujorka” nabrzaka (bez obzira što je ta titula užasno devalvirala početkom ovog veka), kombinujući instant-dopadljivi šmek (je li), i uličnu drčnost.

To je kombinacija koja je početkom ovog veka donosila stotine miliona MTV-ju i čitavoj industriji. Fabo nije uspeo, ali je izgradio imidž i prodao dovoljno da može da živi toliko željeni “masni život”.

Fabolous je jedan od prvih njujorških emsijeva koji su krajem devete decenije prošlog veka morali da se uklope u “all round” sliku koju je rep industrija nudila kao najbrži model uspeha; južnjačka bling ideologija, zapadni gangsterizam, njujorški stav - sve to upakovano i smiksovano davalo je “rep za XXI vek” u kome, hteli-ne hteli, dominantno igrate kako Jug (Dirty South) svira.

Na njegovu veliku nesreću, ipak je 50 Cent bio taj koji je u celoj krizi identiteta Njujorka najviše profitirao.

No, kako sam naveo, to nije omelo Faboa da izda četiri albuma i ostvari zapažene uspehe na top-listama. Pred nama je peti album koji naš Fabo bazira na kultnom Paćinovom gengsta-klasiku Carlito's Way. I ne samo to – u Americi ovaj album se u “de luxe” varijanti prodaje uz istoimeni film u kome Fabo glumi glavnu ulogu, nazvan, pogađate, Loso's Way.

Kolika je fascinacija Jay Z-jem kod Faboa u pitanju, ne zna se pouzdano, tek ovaj potez previše liči na celu famu koju je Jay Z podigao oko American Gangstera – mnogo fame, album na liniji niskog proseka, slab koncept.

Stvarno, možda je Fabolous hteo da ovo bude konceptualni album, no on to svakako nije, sem ako album postaje konceptualan kada ga tako i najavite. Dakle, ako konstatujemo da je ta ideja o “konceptu” nategnuta skoro do nepostojanja, složićemo se da ispred sebe imamo još jedan regularan, savremeni, industrijski rep album što podrazumeva standardne procedure: gomila trendi producenata, gomila gostiju, r'n'b koliko ne možemo podneti, pitkost, klupska atmosfera, plitkost.

Faboova glavna tema je kako on nije dobio dovoljno poštovanja ni od rep zajednice ni od kolega za to što radi, a što smatra da radi možda najbolje, uz male izlive na momente simpatičnog kurčenja tu, ili neke geto sentimentalnosti tamo.

Fabo je navikao publiku na šaljive pančlajnove, i njih i ovde ima u izobilju. Možda nisu svi sveži, ali su svakako svetla tačka i albuma i generalno njegove karijere, koja je zaista sjajna ako realno pogledamo kakvu je muziku ovaj čovek radio prethodnih godina.

Ipak je 50 imao In da Club.

Audio:

• MySpace