Kolekcija sedam upravo reizdatih albuma snimljenih pod kišobranom Warnera još jednom potvrđuje da su se Stipe i društvo čak i unutar velikog koncerna najviše ravnali prema vlastitim pravilima
Uprkos raznorodnim fazama i neizbežnim usponima i padovima,
REM su već četvrt veka zaštitni znak kreativne verodostojnosti i autorske nepotkupljivosti unutar nemirne severnoameričke rock-scene. Njihovu doslednost, mukotrpno izgrađenu u tamošnjim underground uslovima početkom i sredinom 80-ih, nije narušila ni kasnija saradnja sa diskografskim divom Warner Brothers koja je pre desetak godina obnovljena za vrtoglavih 80 miliona dolara.
Kolekcija od sedam upravo reizdatih albuma snimljenih pod kišobranom Warnera - svi u deluxe pakovanju i sa DVD dodacima - još jednom potvrđuje da su se Stipe i društvo čak i unutar velikog koncerna najviše ravnali prema vlastitim pravilima.
Kada su REM, kao prvi bend nezavisne američke scene, potpisali milionski ugovor sa gigantom Warner Brothers, za kompromise nije bilo mesta. Album Green (1988) je doneo najkomercijalniji zvuk do tog trenutka (sa top-ten hitom Stand), ali je i dalje sve to podsećalo na originalni, energični i otkačeni benda: “Kotrljanje dve pomorandže zakucane ekserom”, kako bi rekao Stipe.
Osetno bolji Out Of Time (1991) ih je učinio superzvezdama. Mešavina čistog popa, rock energičnosti i folk osećajnosti na ovom albumu je dovedena do perfekcije donoseći novi veseo zvuk (Shiny Happy People), contry depersiju (Low), rap eksperimente (Radio song), a zvuk ipak ostaje prepoznatljiv.
Remek delo Automatic For The People (1992) puno je poluakustičnih balada (Drive, Try Not To Brath) i verovatno je najintrovertniji album koji je ikada dosegao 12-milionski tiraž. Pomalo umoran od mistifikacija, album Monster (1994) zvuči agresivnije nego prethodnici, i bio je to zakašnjeli odgovor na gitarističku paljbu koja je još stizala iz Seattlea.
Dve godine kasnije snimili su najpotcenjeniji album karijere, New Adventures In Hi-Fi na kome je zapevala i Patti Smith. Najbolja pesma How The West Was Won bila je novi dokaz autorske beskompromisnosti. Nakon što je bubnjar Bill Berry odlučio da ode, kvalitet se donekle srozao: hvaljen u ono doba, Up se pokazao podbačajem sa tankim melodijskim rešenjima i neuspelim sintisajzerskim ekspetimentima. Popravni je položen solidnim izdanjem Reveal i još boljim prošlogodišnjim Around The Sun. A bio je i koncert u Beogradu...
Uz svako reizdanje prikačen je DVD. Ništa spektakularno, reč je o tome kako je nastao album s dokumentarcima, korisnoj vizuelnoj lektiri o grupi koji je elegantno prošao put od koledž pozornica do stadionske atrakcije stvorivši opus kojim su zauvek porušene barijere između sumornog rock-artizma i melanholičnog urbanog folka.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.