Ni na nebu ni na zemlji

scenario: Frank Cappello, Kevin Brodbin, Mark Bomback
uloge: Keanu Reeves, Rachel Weisz, Tilda Swinton, Gavin Rossdale, Peter Stormare
producenti: Lauren Shuler-Donner, Francis Lawrence, Lorenzo Di Bonaventura
žanr: horor-triler
proizvodnja: Warner Bross, SAD, 2005.
trajanje: 121 min.
distribucija: Tuck-Vision
svetska premijera: 18. februar 2005.
zvanični web: http://constantinemovie.warnerbros.com

Publika u Srbiji ima “privilegiju” da u bioskopu neopterećeno može da pristupi većini strip ekranizacija. Iz prostog razloga što se ti stripovi nikada nisu ni objavljivali kod nas. Autor ovog teksta je imao prilike da pročita nekoliko epizoda stripa Hellblaizer, na osnovu kojeg je i urađen Konstantin. I samo može da žali za propalom idejom da se, na primer, makar radnja odigrava u Londonu ako već glavni junak, zbog američkog studija, ne može da bude Englez. Ali, filmska industrija za sada pripada Amerikancima. A oni znaju, da parafraziram reči mafijaškog bosa iz filma Rapid Fire, kako se uzimaju stvari.

Tako je za glavnog glumca uzet Keanu Reeves kome je baš nedostajala jedna kul uloga nakon Matrix ere. A da je Konstantin kul - jeste, pa i sa garderobom koja je pretekla nakon Matrixa. Ali se kod Kianua sve svelo na kuliranje - obratite pažnju na prvih 15 minuta filma. Čak i kad pokušava da bude ciničan ili jednostavno čovek od akcije ili možda tragičan, kao u sceni kad samoubistvom priziva Đavola, to mu ne uspeva.

Kao ni samom filmu uostalom: previše elemenata sa strane, premalo horora, previše površne religioznosti sa katoličkog ugla događanja, poigravanja u jednoj sceni sa pravim hororom iz logora - obratite pažnju na scenu eliminacije vojske monstruma u poslovnoj zgradi. Evo i scene iz Aliena gde pali anđeo Gabrijel in vivo oslobađa Mamona (đavolovog sina) da porobi ovaj svet. Mudar crni lik stoji sa strane i komentariše događaje - jedan je Morgan Frimen!; trapavi štreber-pomoćnik koji, naravno, mora da pogine; dama u nevolji (Rachel Weisz, slaba kao i Keanu, ali zna da zama'ne i da koristi oružja raznih kalibara; đavo-veseljak kome ne pada na pamet da Zemlju prepusti potomstvu i da bude lišen zabave (kod njega ne važi izreka da na mladima svet - pardon, pakao - ostaje), ali mu pada na pamet da otima duše koje je i Bog lično prizvao sebi.

Možda su samo scene u kojima je prikazana vizija pakla zaista uznemirujuće: večiti vetar koji hara pustom površinom, dok u podrumu nema mesta za izdavanje. One nas teraju na pomisao da u njemu ne vlada neka chill out atmosfera i da će se onaj koji završi u večnim mukama možda setiti i ovog filma. Pitajući se da li ga je i njegovo gledanje kandidovalo za kartu u jednom pravcu?

Ipak, film ima i dobre strane. Proizvođači žvaka mogu da budu zadovoljni: Konstantin se odriče cigareta i počinje da masovno konzumira žvake, Orbit il` Winterfresh, ko bi znao... Koplje sudbine nije kod Masona ili možda Iluminata, već kod jedne divne crne žene.

Da li će biti nastavka? Ako se Kianu ofarba u plavo i povuče kokni naglasak, zašto da ne? Đavo će ga znati - rekao bi Bulgakov. Dilan Dog je zakon, rekli bi drugi. Istina je tamo negde - rekao bi Molder. A gde je Konstantin? Ni na nebu ni na zemlji - otpevao bi Bajaga, i dođavola, bio bi u pravu.