Lazar Džamić je sinoć u Domu omladine Beograda promovisao svoju knjigu 'Cvjećarnica u kući cveća' koja se bavi fenomenom popularnosti stripa 'Alan Ford' u nekadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.
Foto: Vlada Živanović
Mesto: Amerikana Doma omladine Beograda
Datum: 10. april 2013.
"Ova knjiga je više priča o bivšoj zemlji nego o samom Alanu Fordu. Cvjećarnica u kući cveća je moja interpretacija stripa i veze sa SFRJ, ona govori i o mojoj mladosti koju je Alan Ford obeležio. Strip je kod nas imao uspeh jer je upravo preslikavao stanje našeg društva, zarobljenog između realnog i nadrealnog, gde je ta granica prilično nejasna. Upravo je Grupa TNT sposobna da i najbanalniji zadatak pretvori u bitan istorijski momenat, a svi znamo da je i u našoj zemlji bilo više takozvanih istorijskih momenata nego buva u kafileriji. Svi smo mogli da se prepoznamo u nekom od likova ili da nekoga drugog prepoznamo u njima. Moj deda je na primer bio Grunf. On je uvek tako sakupljao neke stare žice, nešto budžio, sakupljao stvari pričajući da ništa ne treba bacati... I naše društvo kao i družina iz stripa uvek opstaje na nekakvom budženju, pravljenju da nešto bude dovoljno dobro, umesto da teži ka tome da bude odlično", rekao je Lazar Džamić, autor Cvjećarnice u kući cveća i profesor marketinga i PR-a koji trenutno živi u Londonu.
Ivan Ivačković, novinar i autor knjige Umetnost pobune o Rolling Stonesima, priznao je na promociji da je godinama živeo u pogrešnom ubeđenju misleći da je Alan Ford "najpopularniji strip na svetu". Zanimljivo je da italijanski strip nikada nije bio preveden na engleski jezik, a da je u Francuskoj objavljeno samo 12 brojeva.
"Iskreno sam se zaprepastio kada sam shvatio da je Broj 1 samo u Jugoslaviji, pored Italije, dospeo na prvo mesto. Alan Ford je neprevaziđena stvar koju niko nije ni pokušao da kopira, a teško i da bi uspeo kada bi hteo", rekao je Ivačković zaključujući da je Džamić u svom stilu pisanja uspeo da spoji "zapadnu racionalnost i istočnu duhovnost".
Lazar Džamić je ocenio da je "umetnost Alana Forda u njegovoj jednostavnosti" zbog čega je i težio jednostavnom stilu prilikom pisanja Cvjećarnice u kući cveća.
"Knjiga je ustvari pronašla mene, a ne ja nju. Od kako živim u Londonu, čak 11 godina nisam pisao na srpskom, ne računajući poneki email koji sam razmenjivao sa prijateljima. Negde sam pronašao da je prošle godine bilo 40 godina od izdavanja prvog broja Alana Forda kod nas i to mi je bio povod da se pozabavim ovom temom. Kasnije sam doduše naišao i na podatak da je ustvari 1970. izašao prvi broj u Jugoslaviji, ali to još uvek nisam uspeo u potpunosti da proverim jer nisam uspeo da dođem do originalnog broja jedan. Zaplet stripa možda nije toliko poseban i komplikovan, i teško ga je prepričati, ali su zato skečevi genijalni i oni su ono što ga zapravo drži. Upravo je zato umetnost Alana Forda u toj njegovoj jednostavnosti. Alan Ford nije bio naša svakodnevica već vrsta terapije za sivilo života u socrealizmu", naglasio je Džamić.
Autor Cvjećarnice u kući cveća dodao je i to da "Grunf iz stripa pobeđuje u današnjoj svetskoj realnosti, pošto se novi biznis modeli baziraju upravo na takozvanim siromašnim inovacijama, odnosno što jeftinijim proizvodima". Džamić je posebno izdvojio činjenicu da italjinaski strip, koji su zajedno pravili Magnus i Bunker, verovatno ne bi postao u Jugoslaviji toliko slavan da nije u svojoj biti imao specifičan prevod Nenada Brixyja.
"Brixy je umeo da svojim prilagođavanjem prevoda našem mentalitetu da poseban doživljaj pri čitanju Alana Forda. On je strip preveo na netipičan hrvatski i to je uradio maestralno. Veliko je pitanje da li bi strip ostavio toliki trag da nije imao takav prevod", zaključio je Džamić.
Iako je bio najavljen kao jedan od govornika na promociji, novinar Teofil Pančić sinoć nije bio u Domu omladine Beograda. Promocija knjige trajala je oko 60 minuta, ali je autor morao da potroši još skoro ceo jedan sat kako bi svim zainteresovanim posetiocima, koji su prilično popunili salu Amerikana, dao autogram na pojedinačnim primercima knjige. Cvjećarnicu u kući cveća je za srpsko tržište objavio Heliks, dok je izdavač za Hrvatsku Jesenski-Turk.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Alan Prost (gost)
| 11.04.2013. 18.15.30
Dugo sam živeo u ubeđenju da sam jedini koji nije ukapirao šta je to toliko zanimljivo u Alan Fordu. Sad mi je lakše kad vidim da "italijanski strip nikada nije bio preveden na engleski jezik, a da je u Francuskoj objavljeno samo 12 brojeva."
-
Градоначелници (gost)
| 12.04.2013. 13.32.29
О Алан Форду све најбоље, међутим сама књига је препуна другосрбијанских "тлапњи". Врло симптоматично је и ко је говорник који је био предвиђен да нам "спика"... Свакако га нису звали само зато што личи на сва три градоначелника.
-
kibuki (gost)
| 13.04.2013. 09.17.56
Alan Ford je fenomen koji zaslužuje knjigu, ali knjiga g. Džamića nije delo kakvo taj fenomen zaslužuje. Pre svega, tu nema nikakvog ozbiljnog istraživačkog rada, već Cvjećarnica u kući cvijeća predstavlja puku kompilaciju autorovih blog postova, tako da neko ko je zainteresovan za više od Džamićevih promišljanja na ovu temu tu nema ama baš ništa da nađe. Treba reći da je knjiga čitljiva i ima par zanimljivih ideja, ali je definitivno intelektualno, a pogotovo činjenično praznjikava.
Drugi problem je autorov ekstreman ideološki stav kako se na Zapadu desio raj na zemlji i Kraj istorije, a u SFRJ se lepo živelo samo zahvaljujući kreditima istog. Ovo je pre desetak godina i moglo da pije vodu ali od 2008. se jasno vidi da temelji zapadnog blagostanja nisu mnogo solidniji, i recimo, da SAD lepo žive zahvaljujući kineskim kreditima.
Konačno, Džamić se jako potcenjivački odnosi prema nebrendovanoj neinventivnosti. Za njega je grunfovština vrhunac diletantizma. To možda tako izgleda nekom specijalizovanom za PR, tj. prodavanje magle, ali mogu da posvedočim da se i na Zapadu jako ceni sposobnost da se nešto napravi od (skoro) ničega, i da je takva vrsta inventivnosti neophodna za bilo kakav iole ozbiljan tehnički napredak.
Na kraju, nadam se da će ova knjiga potaći nekoga da se dalje pozabavi temom Alana Forda, sa manje ideoloških predrasuda i više ljubavi prema stripu.
-
Briž (gost)
| 13.04.2013. 13.36.38
Kibuki majstore, to je to!
-
djape
| 14.04.2013. 05.25.18
činjenica je da je džamićevo pisanje ideološki obojeno u tom nekom smislu uzimanja zapadnih društava kao parametra u odnosu na koji se odmerava društvo sfrj i društva današnjih državica na području bivše sfrj, ali smatram da je to tako samo zato što se kontrapozicijom sa tim društvima najbolje uviđa ono o čemu džamić piše (najbolje zato što većina čitalaca bar iole poznaje zapadna društva) - specifičnosti naših, balkanskih društava. kad on u knjizi kaže da je balkan mesto na kom 2+2 nije uvek 4, on u daljoj analizi, govoreći o diletantizmu i snalaženju, istina, kaže kako su te pojave prepreka razvoja po modelu zapadnih društava, ali, opet, priznaje vrednost te strategije za opstanak. i dodaje da je grunfovština, upravo u poslednjih 5-10 godina, na osnovu iskustava iz kineske i indijske privrede, dobila svoju tržišnu potvrdu i prepoznavanje i na visokim poslovnim nivoima zapadnih država.
odlična knjiga, ponavljam.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.