Dado, šminka i palačinka

Foto: Stanislav Milojković

Mesto: Sava centar, Beograd
Datum: 17. maj 2013.

Dado Topić. Legenda. Uzor mnogima. Vitalniji od većine rok ispisnika, ne pomišlja na penziju, reč „matori“ može da mu se prišije samo u pozitivnom kontekstu. Dado Topić je, međutim, u ovom slučaju i umetnik koji je, pre svega, veliki beogradski koncert zakazao u loše vreme. Depeche Mode, Balašević, Satriani, Bajaga, Green Day, Whitesnake, pa čak i Slayer – sva ta prestonična dešavanja koja sleduju hvataju, manje ili i više, i njegovu publiku. I svi dolaze ili prvi, ili poslednji put, ili posle mnogo godina. I, dabome, koštaju. Faktor broj dva, najmanje jednako važan: za Dada Topića u Sava centru uopšte nisu znali čak ni neki ozbiljni organizatori koncerata, šta tek reći onda za običan plebs? Bez adekvatne reklame po gradu, bez konferencije za novinare... Sve to nije moglo da se nadoknadi nizom intervjua koje je Dado dao neposredno pred koncert, kada se već desilo nešto zaista nedostojno njegovog imena. Na jednom od sajtova koji nude grupne popuste osvanula je ponuda za karte za koncert, a pored nje – za šminku i za palačinke. Topića je, naposletku, zadesio još jedan maler, nalik nevolji sa kojom se suočio Nikola Čuturilo u decembru. Grad je, dva sata pre početka koncerta, tako dobro izudarao prestoničke prozore da je kod kolebljivih svaka dilema nestala. Ostati kod kuće. Džaba što se brzo razvedrilo.

U neobičnom ambijentu – neobičan početak. Dado, sa akustarom, odmah dobija tri ruže od devojčice, tek posle uvodne priče kreće sam u Svijet, mlađani bend Time After Time predvođen starim gitaroškim vukom Zafom priključio mu se od druge, dobro znane Elizabet. Start je jasno nagovestio, uz kvalitetnu svirku, još nešto – dosta priče koja se, u pojedinim momentima, svodila na komunikaciju sa pojedincima iz publike, razvodnilo je koncert, u cugu se otegao na skoro tri sata. Stoga – nije ni čudo što je, pred ponoć, već i od te hiljade prepolovljenoj, pomalo i usnuloj publici koja je tek na momente (Makedonija) pocupkivala sa sedišta, bio preči (poslednji) bus od bisa. Prepolovljenoj i ne baš obradovanoj činjenicom da joj je u finišu kao gost serviran Dadov prijatelj, vlasnik Megatrenda Mića Jovanović i njegovo umeće sviranja Hendrixa. Neki se setiše Dačića na istoj bini sa Galijom... Ono što bi imalo mnogo više smisla i simbolike, Slađana Milošević na Princezi, nije se desilo, pa je verovatno najveći ex-yu pop duet, sinoć otpevan u tri glasa, uz mlađane devojke Kseniju i Anđelu, zazvučao tek kao korektan tribute.

Pružio je Dado šansu još nekim mladim nadama – Katarina i Nikola su pokazali zavidno gitarsko umeće, mladi gospodin je svirajući Kralj alkohol Timea potpuno opravdao dobijenu stipendiju na Berkliju, Salsa Familia je imala peh da se raspleše tek na kraju, u već opisanoj atmosferi. Pojavili su se i Topićevi stari saradnici – Vlada Nikodijević Ribelli i MamaCoCo i Josip Boček sa kojim je kreirao i novi singl Biseri u tvojim očima.

„Meni je ovo bio najlepši koncert u životu“, rekao je Dado, pošto je, vrlo emotivno i ubedljivo, odsvirao Wonderful Tonight Claptona. Biće da su takve reči ipak, pre svega, poslužile kao šlagvort za nastavak – „...jer cijeli život čekam...“ znate već šta. Potrajalo je (pre)dugo a ostalo nedorečeno. Šteta, jer Topić još nudi „krv, znoj i suze“. Šteta, jer koncert sa biserima poput Za koji život treba da se rodim, Da li znaš da te volim, Istina mašina, Dok ja i moj miš sviramo jazz, ali i Bajke o ljubavi znane mlađoj publici (na žalost izostao je Floyd), zaslužuje – i bolji tretman, i bolje utiske.