Vremena je ostalo još

Mesto: Mala sala Spensa, Novi Sad
Vreme: 29. novembar 2012.

Novosadska rođendanska žurka u maloj sali Spensa počela je desetak minuta posle 21h kada su se na binu popeli Dža ili bu. Dobar izbor predgrupe, jer i oni slave jubilej - 25 godina postojanja. U poslednje vreme veoma aktivan bend, barem kada pričamo o nastupima. Odnedavno pojačan još jednom gitarom, Dža ili bu su u svom polučasovnom nastupu zvučali sirovo, prepoznatljivo ali i jako mutno. Naravno, zvuk nije bio namešten na zadovoljavajući nivo pa se malo vežbalo na njima. Ne znam zašto ali uvek na njihovim nastupima provejava neki duh '90-ih. Zahvaljujući tematici pesama bili su prepoznati kod jedne generacije, a sada se sve dalje u skladu sa sličnom sumornom današnjicom prenosi i na neku novu publiku, uz Sabljarev nenadmašni "stalni beg u falš" način pevanja. Bend nam je najavio i skori izlazak novog albuma Na kukovo leto.

Kako se završavao nastup predgrupe tako se i mala sala Spensa polako punila da bi se cifra zaustavila negde na oko 1500 duša. Bilo je  lufta u parteru sa strane (nedostajalo je još oko 200 ljudi do pune sale, dok su tribine sa sedajućim mestima bile su dobro popunjene) što je jedino bilo dobro jer gužve oko točilica sa pivom nije bilo. Nešto drugo je ovoga puta bilo problem, a to je cena popularnog napitka. Pivo je koštalo 200 din, što je malo previše. Nema potrebe da se komentariše dalje. Svako se dovijao na svoj način, a svi su se sjedinili oko bine u 21:50 kada su na nju izašli glavni slavljenici. Iako su se skupili pre trideset godina u želji da razbucaju svaku dosadnu i učmalu žurku u gradu, bend Partibrejkers i njegovi članovi sigurno nisu ni sanjali da će, godinama kasnije, svaki njihov nastup nositi epitet najboljeg provoda za sve rok generacije. Krenulo je malo nesigurno. Zvuk je bio tu negde samo je bend vidljivo pospano krenuo sa duvanjem svećica. Nikakva velika pompa ni udarac sa kojim se kreće u meč već, onako, kao na manjoj svirci - opipljivo. Instant povratak u budućnost uz Ako si i Tražim te. Staklene noge polako su postajale sigurnije uz Lobotomiju, Žurim, novu stvar Šta radiš? da bi se svi zajedno, i bend i ljudi, konačno ukrcali u pesmi Put. To je to. Koncert je počeo. Gitarski dvojac Antonijević - Telčer (Veliki prezir) je nenadmašan uz konstataciju da je ovo sigurno jedna od najboljih postava benda do sada. Publika je sa nestrpljenjem čekala i neke nove Canetove bisere mudrosti između pesama ali njih nije bilo puno. U stvari nije bilo nekih koje bi se odmah upisale u legendu. Da li je za to bio krivac konstantni problem sa monitoringom koji je ometao bend ili nešto drugo, od frontmena smo dobili tek jednu parolu: "Tehnika narodu - sloboda čoveku!".

Veoma zanimljiva kovanica nastala na, sad već, bivši praznik. Mnogi su posle komentarisali upravo taj "osiromašeni" kontakt. Možda je on falio da bi se slavlje podiglo na nivo kojim je  trebalo da zrači ovaj koncert, a možda je to samo do neke "razmaženosti" odnosa publika - bend (Cane). Bitno je da su numere Noćas u gradu, Ledeno doba, Ono što pokušavam, Rođen loš i ostale ispričale zašto su ostale velike i zašto treba ići na svaku svirku ovog benda. Ulični hodač je završio prvi deo nastupa, a bis je otvorila Molitva koja godinama nije tako dobro zvučala uživo kao sinoć. Vidimo se sad i ko zna kad... zvuči poznato? Dva sata rock n roll rođendana iscurelo je uz kultnu i prikladnu stvar za zatvaranje nastupa: Najbolje se putuje kad putuješ sam, a sigurno je da su svi posle ovog doživljaja otputovali sa nekim novim talasom bunta, adrenalina, ljubavi i zadovoljstva dalje u noć. Mi smo, u stvari, dobili poklon od Brejkersa. Biće, ponoviće se u Banja Luci, Splitu, Zagrebu...

Povezano:

• 30 GODINA PARTIBREJKERSA - Hala sportova Beograd - Znojimo se, volimo se