U poplavi uglavnom kmezavih komentara na vest o smrti Michaela Jacksona, reklo bi se, da je najefektnije poentirao Jamie Foxx, rekavši da je Jackson od svog života napravio golem cirkus, ali da je istovremeno zadužio čitav svet muzikom koju je stvarao. Čini se da bi upravo ova Foxxova ocena mogla da na najekonomičniji način pojasni autorski pristup koji je odabrao Spike Lee praveći ovaj svečarski dokumentarac
Originalni naziv: Bad 25
Učestvuju: Martin Scorcese, Richard Price, Wesley Snipes, Joe Pytka, Seidah Garrett, Vincent Paterson
Žanr: Dokumentarni
Trajanje: TV verzija - 64 minuta, festivalska verzija – oko 130 minuta
Proizvodnja: SAD, 2012.
Naravno, ne samo to i ne prvenstveno to, ali Bad 25 jeste svečarski rad, jer je njime odata očast dvadesetpetogodišnjici pojave albuma Jacksonovog albuma Bad. Bio je to izvanredan rad i verovatno poslednji zbilja važan i celovit Jacksonov diskografski materijal, a, sumnje nema, svakako je značajna kreativna stavka u daleko šire postavljenoj istoriji popularne kulture veka za nama. Značaj i kvalitet te ploče svakako su bile olakšavajuća okolnost za maestra Spikea Leeja u njegovom naumu da sroči dokumentarni rad koji će se tek u najnužnijoj meri doticati intimnih/privatnih ludila samog Jacksona, a koji će se baviti prevshodno jednim vanserijskim periodom na vrhuncu karijere istinskog superstara i relevantnog pop-autora.
Spike Lee, možda i mimo očekivanja, ovde ne poseže za komplikovanijim rešenjima, već bira tradicionalistički talking-heads dokumentaristički pristup, naprosto oslanjajući se na obilje faktografije i silinu nadahnutih sagovornika (i javnosti nesklon Quincy Jones je prisutan kroz dva audio-zapisa) dobrog pamćenja i potpuno lišenih iluzija o vlastitoj veličini i bitnosti u čitavoj priči. Spike Lee, takođe, odlično balansira između ozbiljnog tona i ipak i u ovako intoniranom i osmišljenom dokumentaracu nužne trivije. Tako će u Bad 25 biti mesta i za priču o Jacksonovoj vezanosti za pojmove Afrike i afričke lepote (što je, naravno, u potpunoj koliziji sa njegovim opsesivnim begom u albino belilo) ili misteriju čuvenog povika shamone, kao i tajnu njegovog lažnog castratto glasa, ali i za sitne sumanutosti (Annie, za čije je stanje Jacko tako silno zabrinut u Smooth Criminal, je zapravo lutka na kojoj se obučava veština veštačkog disanja i reanimacije).
Tako u samo ekonomičnih sat vremena biva predstavljena geneza ovog odličnog albuma, potonje videografije i koncertne turneje, ali i dobar deo suštine magije kojom je Jackson opčinjavao brojne kreativce sa kojima je sarađivao. Spike Lee ovde naprosto briljira na temama konsekventnosti u svedenom izrazu i moći prećutanog. Ali ovaj film najpre pleni potresnom emotivnošću, ne nužno svedenog na jecaje i nepatvortenu ganutost sagovornika kada dođe čas da se prozbori koja i o neveselom kraljevom kraju, time kompletirajući ovaj precizan portert čoveka prikrivenog iza začudne javne persone.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.