Krvava romansa je film koji istinski boli, samo što brijač ovde klinički precizno zaseca i neke druge delove tela, i s rizikom da ovo zvuči kao jeftini blurb, nije za one slabih nerava i još slabijeg želuca
Scenario: Alexandre Aja, Grégory Levasseur
Uloge: Cécile De France, Maiwenn Le Besco, Philipe Naho
Žanr: horor/triler
Trajanje: 91 min.
Proizvodnja: Francuska, 2003.
Svetska premijera: 18. 06. 2003.
Zvanični web: http://www.hightensionmovie.com/
Kako već sâm naslov ukazuje, krv uistinu obilato curi sa platna/ekrana (zavisno kako film gledate), ali mladi francuski reditelj
Alexandre Aja se ne zadovoljava pukom eksploatacijom.
Krvava romansa zaista zvuči pomalo jeftino kao naslov,
Haute tension u originalu ipak bolje oslikava pravu prirodu ovog ostvarenja. Jer koliko god da stvari postaju krvave (i krvavije), to nije ništa spram majstorski tempirane tenzije.
Za razliku od nekih svojih kolega, modernih majstora zanata kao što su
Gaspar Noé ili
Darren Aronofsky, koji u silovanju emocija gledalaca posežu i za nimalo suptilnim metodama kao što su: „epileptičarska“ kamera, stroboskopska svetla, furiozna montaža, kadrovi u milisekundama..., Aja pribegava nešto starijim, već oprobanim i manje inventivnim tehnikama manipulacije, a proizvodi jednako moćan efekat brijača koji seče očnu jabučicu u
dobro nam poznatom filmu.
Krvava romansaje film koji istinski boli, samo što brijač ovde klinički precizno zaseca i neke druge delove tela, i s rizikom da ovo zvuči kao jeftini blurb, nije za one slabih nerava i još slabijeg želuca.
Krvava romansa se može iskusiti na dva nivoa. Kao nemilosrdni visceralni horor u duhu
Teksaškog masakra motornom testerom, gde je, prvenstveno psihološki, teror nadograđen kroz fizičku dimenziju eksplicitnog pokolja nevinih, ovaploćenu rukom majstora zanata,
Giannetta De Rossia, čoveka koji je još odavno materijalizovao košmare
Lucia Fulcia. Opet, film je moguće igledati kao horor svakodnevice; kao ljubavnu priču u vrtlogu emocija u kojoj se dva večita pokretača radnje prepliću u smrtonosnom zagrljaju. A ljubav je ovde i ogoljena i prikrivena. I morbidna, i iskrena. Tragična, ali i večna. Jednom rečju: surova.
I sve ovo je postignuto nostalgičnim, ali direktnim i hrabrim pogledom kroz širom otvoren prozor ka američkom filmu sedamdesetih, zlatnom dobu horora. U istom trenutku kada je Holivud tek bojažljivo gvirnuo kroz isti, sledeći samonametnuti trend, nudeći nam čak i u vrlo dobrim filmovima (kao što je npr.
Wrong Turn) tek
upeglani derivat, poput svežeg vina kome uzalud lepe etiketu: 1974. ne bi li nas zavarali... Ali, ukus je taj koji odaje, a
Krvava romansa, iako ni ne pretenduje da se izdaje sa direktnog nastavljača tradicije sedamdesetih, ponajviše ostavlja utisak starog i dobro odležalog vina. Vina boje krvi.
Komentari
-
milos2403 (gost)
| 16.07.2009. 19.32.43
Neocekivano tezak i krvav film.Kada sam poceo da ga gledam mislio sam "ma sta francuski horor" dok nije pao mrak....Nisam mogao da spavam posle.Hostel,Saw,Scream,Texas C.M i ostala kompanija su deciji program u poredjenju sa francuskim hororima.(High Tension,Martyrs,Inside)
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.