Goran Marković, možda i očekivano za autora njegovih godina ali ne i kreativca njegovog opusa, ovde nudi poprilično arhaično ostvarenje, što samo po sebi i ne bi predstavljalo problem da je autoru pošlo za rukom da pruži uverljive odgovore na pitanje poput ovog naglašenog u naslovu ovog prikaza.
Scenario: Goran Marković, Tihomir Stanić
Uloge: Tihomir Stanić, Branka Katić, Sergej Trifunović, Dragan Petrović, Haris Burnia, Bogdan Diklić, Nataša Marković, Svetozar Cvetković
Žanr: retro-drama
Trajanje: 90 minuta
Proizvodnja: Srbija/Bosna i Hercegovina/Hrvatska, 2013.
Najnovije ostvarenje Gorana Markovića, svakako jednog od najznačajnijih još uvek aktivnih srpskih reditelja, pomalo paradoksalno očitava podosta od slabosti i opštih mesta ovdašnjih filmova u celini u poslednjih, recimo, deset godina. Naime, njegov Falsifikator ponajpre podseća na nekadašnje mogućnosti ovog autora, a uz to pada na nekoliko bazičnih aspekata.
Goran Marković, autor znamenitih i voljenih ostvarenja Majstori, majstori, Specijalno vaspitanje, Variola vera, Već viđeno..., ovde ne uspeva da pruži ubedljiv odgovor na dosta jednostavno, a svakako značajno pitanje – zašto ova priča baš sada? Marković tokom dobrog dela svoje karijere svoj strastveni antititoizam nije ni pokušavao da prikrije, i to je sada dobro poznata činjenica, dok je stav da je Jugoslavija bila dražestan i diskutabilni simulakrum i ne baš suptilan falsfikat već davnih dana potrošena dosetka, čijih smo se varijacija i nagledali i naslušali u ovom dugom međuvremenu od istinskih valjanijh, a već pomenutih Markovićevih ostvarenja naovamo. Stoga, priča o dobrohotnom prosvetaru negde u Bosni krajem šezdesetih, koji bez nadoknade izdaje lažne diplome onima koji bi da prečicom napreduju u tom strogo kodiranom, a suštinski haotičnom SFRJ okruženju, ostaje bez ukorenjenja u vidu odgovora na gorepomenuto pitanje. Zašto baš ova priča baš sada i baš ovde – pitanje čije bi razrešenje svakako Markovićevog Falsifikatora izdiglo iznad nivoa jednokratne dosetke i podavno izraubovanog pogleda na, kako nam mnogi i često sugerišu, po brojnim aspektima bolju prošlost.
Kako ta dosetka biva osnovni generator čitave priče filma problem se javlja u središnjem delu filma koji se tiče zatvorskih dana kada Falsifikatora treba preusmeriti sa ravni priče o jalovoj tihoj pobuni protiv sistema koji ratuje i protiv sebe samog i protiv onih koji u biti duboko veruju u njega. Falsifikator ovde zapinje na dve tačke – naslovni lik, i mimo očito nadahnute interpretacije Tihomoira Stanića, ostaje tek ne previše ubedljiv i ne preterano filmičan konstrukt, što postane odveć upadljivo kada se polazna dosetka u potpunosti potroši, a dobrohotnost upravnika seoske škole poprimi obličje donekle iritantne naivnosti, a ubrzo potom i zadrtosti. Sa ove tačke gledišta gledano, stiče se utisak da bi možda upravo oprečna i precizno postavljena postavka u predstavljanju glavnog/naslovnog lika, eventualni makijavelizam, bio filmski plodotvorniji izbor za film u celini.
Osim toga, u zatvorskom delu priče Goranu Markoviću, možda zbog budžetskih ograničenja, a moguće i usled sputavajućeg polaznog okvira priče, ne polazi za rukom da prikrije pozorišno izvorište, te se Falsikiator u tom delu brzo pretvori u tek nešto veštije usnimljenu pričaonicu sa previše upadljivim teatarskim repovima. Marković ne uspeva da na filmski efektniji jezik preinači duge dijaloške deonice i sveopštu statičnost ovog, krunskog dela filma. Istovremeno, poput epizode sa Kukavicom u Turneji, baš u ovom delu Falsifikatora će nas dočekati i najefikasnije i najupečatljivije podsećanje na veliiki rediteljski dar koji je Marković u svojim ponajboljim ostvarenjima uspevao da protegne na čitav film i stavi u službu celine. Ovako flešbek koji pojašnjava predistoriju lika koji tumači Dragan Petrović ostaje mala majstorija koja tek pomalo bolno podsećanje na potencijale koji u konkretnom slučaju ovog i ovakvog Falsifikatora nisu ni približno celishodno upotrebljeni.
Na kraju priče o Falsifikatoru, baš kao i o Turneji koja mu je u Markovićevom opusu prethodila, mora se naglasiti da, posmatrajući celinu, ne možemo prenebregnuti utisak da Marković definitivno i može i mora bolje od ovoga, ali i da ovakvim radovima primetno odudara od nezahtevnog srpskog filmskog proseka, a ovaj film tu i tamo upadljivo očitava da je reč o delu autora koji stiže iz autorski podsticajnije ere. S tim u vezi Falsifikator se u krajnjem zbiru, a na račun sveopšte zanatske uprizorenosti, izbori i za jednu zvezdicu više u odnosu na možda i napravičniju mu ocenu.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Sima (gost)
| 14.03.2013. 21.26.09
Na zalost ljubitelja filma, gdin Jankovic je potpuno u pravu. Markovic sve vise pada u pogledu kvaliteta svog rada.
-
кад ако не сад (gost)
| 15.03.2013. 10.18.52
Читам критику и све време имам утисак да аутор хоће, а снебива се, да отворено пита - где је овде суочавање са деведесетима? Тј. како се уопште директно обрачунати са деведесетима а говорити о периоду пре деведесетих? Односно ако веза и постоји не видимо је. Па овде је новац потрошен на обичну комедију, од Марковића смо очекивали боље.
-
Скандал - обичан филм (gost)
| 15.03.2013. 11.06.17
Потсетило ме ово на критику филма Артиљеро коју је на овом сајту написао Ђорђе Бајић. Аутор критике се вајкао како у филм постоји ни мање ни више него пљачка банке те се пита где је ту "морални компас"(!?). Како сам тад имао утисак да Бајић сугерише да има политички коректнијих тема од пљачке банке тако сада не могу да се отмем утиску да Јанковић замера потпун недостатак политички коректних тема. Фалсификатор? Па још доброхотан, иритантно наиван и задрт! Па где је ту било какав компас? Јанковић још даје на знање како му фали нпр. нешто као "Кукавица" у Турнеји. Ту војска, знамо која, зверски малтретира цивиле, знамо које, и на то смо брате навикли. Шта нам сада Марковић изиграва неко невинашце са овим фалсификовањима диплома? Још ће неко поверовати да су се такве ствари дешавале. Па и да јесу, има валда важнијих тема за које је регион заинтересован. Недопустиво.
-
Neka (gost)
| 15.03.2013. 12.54.43
Prijatelju, evo da te poTsetim na tekst o Artiljeru, pa ti sad malo našteluj percepciju: "Naime, tinejdžerske nepromišljenosti i luderije još mogu da budu simpatične, ali vrag odnosi šalu kada odrasli počnu da se glupiraju. Naime, Zlaja i njegovi navijači iz kraja (sve ljudi u kasnim tridesetim – ranim četrdesetim) kao da su jeli bunike. Slede oružane pljačke po Beogradu koje Anđelić neuspešno pokušava da prikaže kao robinhudovske podvige vredne divljenja. Moralni kompas Artiljera je potpuno zarđao, pa, bez obzira što je u filmu akcenat stavljen na komediju a ne na dramu, u ustima ostaje gorak uskus."
-
Ма у реду је (gost)
| 03.04.2013. 10.45.28
Једноставније је било рећи да је 'подсетитити' погрешно написано него то увијати у овај крипто-доказ.
-
GledaoUBanjaLuci (gost)
| 03.04.2013. 12.51.10
Ovaj film je katastrofa u svakom pogledu. Ne mogu vjerovati da G.Marković može i gore od "Turneje", ali na žalost može.
-
Mare (gost)
| 04.04.2013. 23.29.40
Malo je reći da je film jadan.
Nikada neću shvatiti kako ovakav film bude snimljen, a posle i prikazan (da ne govorim o tome da je pomenuti izvikan, pa čak i nagrađivan?!), da prođe pored tolikog broja ljudi koji u njegovom stvaranju učestvuju, a pre toga valjda i neka čitanja samog scenarija, pa zatim odluke o finansiranju (iz budžeta pretpodstavljam). Sve to, a da se usput niko ne zamisli, i ne upozori da nešto tu ne štima... To je strašno! I to govori mnogo više o nama, o ljudima uopšte, od bilo kog filma.
Ovo ostvarenje je šuplje u milion slojeva, a prvi i najznačajniji od njih je sama priča, odnosno koncept, odnosno poenta i zamisao sa kojim se u njegovu produkciju krenulo.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.