Pod anestezijom

Ulaganje velikog truda da se prodre u samu srž pukotine u ljubavnom odnosu dvoje junaka, i da se ta pukotina što reljefnije prikaže kao veća od konkretne situacije i od junaka, doprinosi da gledalac izgubi pojam o tome u čemu je pukotina uopšte, kakav je odnos junaka bio dok je bio ceo, ko su junaci kada ne pate. Ako gledalac ne može da prepozna sitnice, tanke spone, na kojima počiva odnos dvoje zaljubljenih, kako može da ga pogađa tako izolovana patnja, unutar koje su još dodatno izolovani njeni uzorci

Kristina Đuković

Ocena:
3

Scenario: Miroslav Aleksić
Uloge: Vuk Kostić, Nada Macanković, Danijela Mihajlović, Goran Radaković, Ljuba Tadić, Milica Zarić, Vladan Živković
Žanr: ljubavna drama
Trajanje: 95 min.
Proizvodnja: 2006.
Zvanični sajt: www.stvarsrca.com

Prvi film Mike Aleksića, do sada uglavnom poznatog po radu sa glumcima, a sada u ulozi reditelja, scenariste i scenografa, Stvar srca, najavljen je kao ljubavni film koji nagoni na razmišljanje i zapitanost. Odmah sam se setila reakcije dve žene nakon projekcije filma Saše Radojevića, Poljupci, «šta, bre, ovo bi, zar nisu rekli da je ljubavni?!», sa izrazima lica koja su vrištala prevara!

U centru priče je jedna situacija, povratak momka Alekse (Vuk Kostić) iz rata u stan koji deli sa dugogodišnjom devojkom Jovanom (Nada Macanković), pri čemu sreće nepoznatog muškarca na stepeništu zgrade. Od ove situacije, u kojoj se rađa Aleksina sumnju da ga je devojka prevarila, fragmenti priče osciliraju napred i nazad kroz vreme, vraćajući se na centralnu scenu kao na nepremostivu pukotinu sazdanu od Aleksine sumnje i Jovaninog opiranja da prizna ili porekne preljubu.

Umesto da fragmentarnost narativnog toka posluži kao katalizator za dramu između dvoje glavnih junaka (oprostiti ili ne oprostiti) i nametne identifikaciju gledalaca sa Aleksinom borbom da prevaziđe sumnju i raspetlja čvor oko veze koja se guši, na rediteljskom planu ona poprima stilsku i formalnu samozaljubljenost i metričnost koja, kako film odmiče, sve manje biva prožeta dramom. Aleksin susret sa momkom na stepeništu, tokom filma se ponavlja sa pravilnošću pesničke figure, doprinoseći da se ova dramska žiška pretvori u puki montažni isečak, a vremenski skokovi napred-nazad prate pravila rime da bi naposletku postali neuspeli, zamrljani rendgenski snimak živog tkiva drame. Ako se ovome doda da i, unutar samih fragmenata, u dijaloškim scenama omeđenim jednim prostorom i vremenom, Aleksić insistira na repetitivnom dijalogu i kadriranjem razbija vremensko i prostorno jedinstvo scena, deluje da se drama odvija pod anestezijom.

U pozadini ovako razložene drame do delića koji, budući izolovani iz dramskog konteksta, deluju apstraktno, priroda iznosi svoje najlepše darove. Lepa fotografija i lokacije postaju monotoni fototapeti, jer je ono što se ispred njih dešava prikazano kao nedodirljivo i vaniskustveno. Poput jedne od onih emisija na temu kulture sa RTS-a, gde glumci recituju stihove pred manastirskim vratima ili uokvireni čudnom igrom svetlosti ili udvojeni prozorskim staklom u pozadini. Smena godišnjih doba, inače čest dramski faktor u ljubavnim filmovima, zapravo je jedini pokušaj saradnje prirodnih lepota sa dramom junaka i jedino po čemu možete pratiti kakav-takav kontinuitet i otprilike se preračunati kad će kraj filma.

Budući poznat po radu sa glumcima, čudno je što Mika Aleksić, pišući scenario, nije postavio konkretnije glumačke zadatke makar dvoma glavnih glumaca. Vuk Kostić od početka do kraja filma održava jednu te istu dozu neurotičnosti i muške sujete, dok Nada Macanković prolazi kroz čitav spektar izglumatanih stanja samo doprinoseći izveštačenosti Aleksićeve drame.

Komentari

maare (gost) | 18.10.2007. 02.52.11

veoma hrabro ;)
medo (gost) | 17.08.2009. 23.33.42

Film je neobičan, možda u nekim delovima i jeste dosadan ali mene je oduševio. "Repetitivni dialog" je ono što ovaj film čini još boljim. Ponavljanje dijaloga opisuje jačinu Aleksinog bola.
Jelena (gost) | 31.10.2011. 12.04.36

Ovaj film i nije namenjen sirokim narodnim masama koje odlaze u bioskop trazeci dva sata zabave. Nisam ni ocekivala da zazivi kod nas,ovde su neke druge vrednosti na ceni.Publika voli kad je sve na tanjiru,gledaju se filmovi koji ne samo sto ne podsticu gledaoca na razmisljanje,vec su toliko predvidivi da posle prvih par scena mi vec naslucujemo i zaplet i rasplet i kraj, a psiholoska karakterizacija likova nam nije ni potrebna.Kad se tome pridoda sirok opseg psovki koje se repetitivno ponavljaju kroz film i poneka bolesna i izopacena scena, sta ces vise, eto ga pun pogodak.Zato me ni ne cudi ovako negativan komentar na ovu pricu.Da bi se u potpunosti razumela,ipak je potrebno malo vise mozga i mnogo vise srca.

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike