Na kraju naše hip hop mini-ekskurzije po velegradu kao poslednju destinaciju u maršruti predstavljamo novi album lakrdijaša s periferije poznatijih pod imenom Bad Copy
Prošla je već cela decenija otkako je
Bad Copy jedan od stubova na kojima počiva beogradska hip hop scena. Od prvenca
Orbod mebej (ITMM, 1996) grupa - koju su tada sačinjavali Ajs Nigrutin i Miki Boj - išla je uzlaznom putanjom u karijeri.
Nakon smrti Miki Boja na Kosovu krajem prošlog veka, grupa je privremeno prestala sa radom, ali se u izmenjenoj i do danas aktuelnoj postavi (Timjah aka Bdat Džutim, Ajs Nigrutin i Wikluh Sky) vratila na scenu koju je u neku ruku i prerasla drugim albumom Sve sami hedovi (One, 2003) kojim je doprinela popularizaciji i širenju srpskog hip hopa promovišući ga kao najperspektivniju granu domaće muzičke scene.
Svojim neobaveznim i raskalašnim pristupom svakodnevici koji u sebe uključuje opsednutost alkoholom i lakim drogama, antielitistički stav karakterističan za obode grada i konstantnu želju za provodom, BC su brzo stekli široku bazu poklonika njihovog zvuka, baziranog na melodičnom tretmanu hip hop izraza i konstantnom upotrebom specifičnog slenga u rimama.
Njihov autsajderski pogled, koji stoji u esenciji njihovog angažmana, na društvo čiji (ni)su deo, nosi u sebi specifičan naboj koji se izražava kroz seciranje i kritiku u formi izrugivanja određenih fenomena realnosti. Ove postavke nisu do sada ostale neprimećene ne samo kod poklonika ovakvog zvuka, i svoju najozbiljniju primenu u njihovoj karijeri dobijaju na najnovijem izdanju - Najgori do sada.
Iako ime albuma sugeriše suprotno, u duhu njihove poetike, reč je o najboljem izdanju BC u u kompletnom opusu grupe. Greške u vidu povremene tekstualne nefokusiranosti čiji je izvor neinspiracija i nedorađenosti matrica koje su opterećivala ranija izdanja, na ovom albumu su svedene na minimum. Najgori do sada uspeva da razbije tu povremenu hermetičnost s ranijih materijala i na taj način prevazilazi kontekst razumljiv i zanimljiv samo uskom krugu upućenih/zainteresovanih i doseže do ravni opšteg. Time ovom izdanju biva otvoren put do šireg auditorijuma i shodno tome još većem broju slušalaca.
Primetan je evidentan napredak Timjahe u repovanju, a Wikluhov rnb talenat dolazi do punog izražaja. Savremena produkcija takođe zaslužuje sve pohvale - agresivne bas linije čine da pesme funkcionišu i na podijumima za igru i stoje kao kontrapunkt prijemčivim melodijama koje podižu komercijalni potencijal ove znalački iskalkulisane i brižljivo osmišljene ploče na veoma visok nivo.
Od za grupu klasičnih tema kao što je Štroka, Vinjau i Jebi se u glavu, preko potencijalnih klupskih hitova kao što su prvi singl Bad Copy Žoor i Helanke Bele, tange zelene, do vrlo uspelih stilskih eksperimenata kao što je pesma Kućni red i E to je on, ovaj album je legitiman presek stilskog opredeljenja grupe i predstavlja nesumnjiv napredak u njenom delovanju.
Komentari
-
sky wikler (gost)
| 20.06.2008. 21.44.01
najbolja grupa koju je srbija imala.....naravno i njeni dragi pevaci.naj pesma predhodinh albuba bekam,spejs nigrutin,stiglo je prolece a sa novog idemo odma...........BAD COPY KONZA
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.