Rasprodatim koncertom u hali Tivoli, legendarna slovenačka grupa počela je slavljeničku turneju povodom 30 godina postojanja i postojanja panka uopšte. Posle Ljubljane, na redu su Osijek, Novi Sad (8. decembar), Beograd (9. decembar), Dubrovnik i Zagreb. Pankrti su prvi put nastupili 18. oktobra 1977. godine u ljubljanskoj gimnaziji Moste - Polje, a "Zadnji pogo u Ljubljani" je održan 1987, takođe u Tivoliju
Tridesetoj godišnjici panka su se pridružili i Pankrti! U subotu, 1. decembra, u do zadnjeg kuta punoj, već nekoliko dana pred koncert rasprodatoj velikoj sali Hale Tivoli, pred 8.000 ljudi su održali svoj veliki povratnički koncert u Ljubljani. U dva sata vruće svirke dominirale su pesme sa prva dva albuma Dolgcajt (1980) i Državni ljubimci (’82). Uz pank numere (Lublana je bulana, Anarhist, Gospodar) čuli smo i izabrane rok himne Adijo Ljubljana, Zvečer v mesto, Osmi dan, Umazane igre, Bandierra Rossa… s ploča Rdeči album (‘84), Pesmi sprave (‘85) i Sexpok (‘87).
Frontmenu Petru Lovšinu koji je uspeo da animira publiku do granica mogućnosti, raspaljenom gitaristi Bogu Pretnaru, smirenom basisti Boru Krambergeru i bubnjaru-maratoncu Slavcu Colnariču, se na velikoj, svetlima i pogledima punim simpatija obasjanoj bini pridružio i novi član grupe - gitarista češkog roda Ivan Kral, poznatiji po radu u Patti Smith Group krajem 70-ih i saradnji sa Iggyem Popom na albumima Soldier (1980) i Party (’81).
Njegovo prisustvo nije poremetilo plan, čak se ukazala prilika da s Pankrtima otpeva pesme Bang Bang koju je napisao sa Iggyjem za Party, te Dancing Barefoot sa ploče Wave (1979) Patti Smith.
Konzistentan i nepretenciozan nastup bio je daleko od nostalgije. Otprašili su ga van svih očekivanja i oduševili staru i mladu raju na koncertu. Pokazalo se da su Pankrti jedan od najuticajnijih i najvećih, ako čak ne i najveći slovenački bend u rok istoriji, koji je ostao rokerski iskren.
Pankrti su jedini slovenački pank bend koji je ostao u masovnom istorijskom sećanju. Razloga ima više. Uz to da su divljim koncertnim predstavama postali detonator panka i novog talasa na brdovitom Balkanu, bili su i jedina slovenačka pank grupa koja je dostigla veliku reputaciju u celoj tadašnjoj Jugoslaviji. Bili su jedini slovenački pank bend koji je u vrelo doba panka i novog talasa objavio samostalni album.
Poznata karakteristika slovenačkog panka i novog talasa je bila njegova političnost, po kojoj je odstupao od ostale tadašnje jugoslovenske scene. Njegovom društveno kritičkom aspektu je dolila ulja i sama politička vlast koja je krajem 1981. godine pomoću tadašnjih tabloida proizvela naci-pank aferu. S njom se scena nije samo radikalizirala, nego se i getoizirala, marginalizirala i segmentirala.
Pankrti su prebacili taj problem i pretvorili se iz naših Sex Pistols u naše The Clash. Sa izdanjima za republičku izdavačku kuću ZKP RTV Ljubljana došli su do velike popularnosti, a ujedno i ispali iz ortodoksnog voza. Sve više rokerski sofisticirani, ostali su verni svojim angažovanim tekstovima u kojim su presecali politiku i seks, društvene probleme i hedonizam. Samo pola godine posle zvaničnog raspada grupe, već su juna 1988. bili ponovo zajedno u centru Ljubljane ispred 30.000 sakupljenih ljudi na protestu podrške zatvorenim u vojnom zatvoru Janezu Janši, Davidu Tasiću, Ivanu Borštneru i suokrivljenom za izdaju vojne tajne Franciju Zavrlu.
Pankrti su bili potvrđeni kao bitno ime slovenačkog proleća demokratizacije u 80-im godinama. Uz CD reizdanja svih ploča u obliku sabranih dela i još CD boksa (plus knjige sa pesmama), posle 1991. su (p)ostali jedan od kamenova temeljaca nezavisne Slovenije.
Danas - kada je u Sloveniji očita podela na vladajuću poziciju i političku opoziciju koje se između sebe manijakalno rvu po pitanju ko u ono vreme jeste, a ko nije bio za nezavisnu Sloveniju, kada je ponovo prisutna potpuna politizacija društvenog i kulturnog života u turbo-kapitalizmu - pesme Pankrta zvuče više nego aktuelno.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Pedja (gost)
| 04.12.2007. 18.36.44
Pankrti su jedan od najboljih bendova stare dobre Jugoslavije.
-
Mnogmo (gost)
| 04.12.2007. 21.10.46
Svaka cast Pankrtima, al jos samo Brena & Slatki Greh reunion da naprave i sreci ne bi bilo kraja.
-
djenka (gost)
| 04.12.2007. 22.09.16
sta reci o bendu koji je Tata stulic opevao na pocetku vlastite karijere?
vazda dobrodosli!!!!!!!
-
Dr. Kadžija (gost)
| 05.12.2007. 10.05.11
Pankrti su jako dobar bend, ali kao što reče Koja, oni muzički nikada nisu bili pank bend, nego su svirali rock za koji je tadašnja publika naivno mislila da je pank.
-
coach (gost)
| 05.12.2007. 13.42.30
Tačno, doktore, usporeni boogie
-
Mile (gost)
| 05.12.2007. 14.45.04
Pa dobro, ajd recimo da nisu loši. Mada, Lačni franz je ipak daleko najbolje što je iz Slovenije došlo.
-
coach (gost)
| 05.12.2007. 15.55.03
Da, definitivno, Franz (prva četiri albuma), Buldožer (sa Brecljem), Videosex i Na lepem prijazni su vrh,a Pankrti su više za čitanje nego za slušanje
-
Žile (gost)
| 05.12.2007. 19.20.47
pankeri i tridesetogodišnjice?!još orden da dobiju i tragikomedija kompletna
-
uh uh (gost)
| 06.12.2007. 08.30.59
misliš treneru UBRZANI bugu
-
Fritz Z (gost)
| 06.12.2007. 16.43.43
Prvo, neki od albuma Pankrta su svakako najintrigantnija i najinteligentnija ostvarenja exYU scene ( pre svega mislim na Drzavne ljubimce).Nazalost Pankrti u Srbiji nikada nisu bili popularni. Pored jezika u pitanju je preovladjujuci duh provincijskog pivskog i teen punka,kojima su Perini angazovani i duhoviti textovi jednostavno bili neshvatljivi.Ovde se slusalo "bolje da nosim kratku kosu..." ili " nemoj da bacas betonske blokove..." dok je Pera pljuvao po komunistickom sistemu
(" za zelezno zaveso" "nadzorovani, kontrolirani..."
Posto je ovde Koja ocigledno zakon, onda svako moze i da ga nekriticki citira, a njegovo misljenje se uzima zdravo za gotovo.Ej, bre Koja! Bunt u pedest i prvoj! Ocekujem da sutra kaze kako Clash nisu punkeri! Eto, bas sada kad je bio u Londonu to je cuo!!
Za tragikomicara Zila, Pankrti imaju orden - "Sedam sekretara SKOJ-a"! Dobili su ga na vreme, kada je ordenje nesto vredelo!
Na kraju, slusajte Pankrte, mozda cete shvatiti zasto je Slovenija civilizacijski pola veka ispred nas!
-
Anoniman (gost)
| 06.12.2007. 21.24.27
Pankrti naravno da jesu značajan bend, pre svega jer su prvi preneli deo punkovske energije koja je zahvatila britansku scenu u naše krajeve.
To se muzički pre svega odnosi na njihovu prvu fazu kad su skidali pesme Sex Pistolsa i stalih punk bendova i dodavali im vlastiti text,zato tu i zvuče najviše punk.
Ta faza završava izlaskom prvog singla Lublana je bulana/Lepi in prazni i odlaskom originalnog gitariste odnosno dolaskom Duleta Žiberne, koji je mnogo kvalitetniji muzičar, ali više sklon konvencionalnom rocku. Dule dolaskom i postaje autor večine materiala i to je njihova druga, najkvalitetnija faza sa albumima Dolgcajt, Državni ljubimci i Rdeči album sa angažovanim,drskim i društveno kritičkim tekstovima ali i pomalo dosadnom i neuzbudljivom muzičkom pratnjom.
Zadnji, treči deo obuhvataju albumi Sexpok i Pesmi sprave i tu se več radi o prilično ogavnom boogie rocku koji je u Sloveniji i danas baza za studentske i sindikalne pijanke.
Lično mislim da je tek pojavom Koje i bendova Šarlo akrobata i Disciplina kičme Jugoslavija dobila vrhunski punk (naravno ako pod punk ne razumemo samo šablonsko ponašanje i copy/paste prenošenje stranih uzora več snažno,glasno, beskompromisno i pre svega originalno stvaralaštvo)mada je na sceni bilo odličnih bendova i pre toga, no Pankrte uz svo dužno poštovanje ipak ne ubrajam u tu ligu.
Verujem da Pankrti i dan-danas znaju da kvalitetno otpraše svoj repertoar, i Pero se sigurno simpatično kotrlja po stejdžu (ustvari on je uvek bio jedan od boljih frontmena domačeg rocka),
i 30 godina je jubilej za poštovanje, no ako želite slušati kvalitetnu, angažovanu i originalnu muziku u tom trenutku vam više od Pankrta priporučujem Disciplin-U_Kitchme, Damira Avdiča ili Goribor, sa ordenjem ili bez, po želji
-
osmatrač (gost)
| 07.12.2007. 06.55.59
ako Knema prava na bunt zbog znatnih godina (?)ima li ga deset godina stariji lovšin. Inače pank i ordenje su stvarno nespojive stvari,pitajte pankrte da li se danas diče tom nagradom
-
Dr. Kadžija (gost)
| 07.12.2007. 07.58.16
Pankrti su jedan od najboljih bendova u SFRJ, ali više su bili rock bend nego punk. Čak i kad su bili punk bend, bili su to jer su skidali Sex Pistolse. Rdčei almbum je jedan od najboljih rock albuma u SFRJ, a jedna od mojih omiljenih rock pesama je Slavni razglas... Šarlo akrobata je bio više od punk benda, zbog svoje inovativnosti i orginalnosti... Njihova punk energija je neupitna...Nemam ja ništa protiv Pankrta, čak šta više jedan su od mojih omiljenih rock bendova, ali su orginalnost u SFRJ rock ipak doneli Disciplina Kičme, Šarlo Akrobata, Električni Orgazam (prva dva albuma), Haustor, Defektno Efektni su mogli da izrastu u veliki bend, pa i Idoli...Nagrada "Sedam sekretara SKOJ-a" je za mene veliki minus, ali bez obzira na sve jedva čekam 9. decembar...
-
Žile (gost)
| 07.12.2007. 12.38.34
fric, duhovit čovek ili ...7sekretara skoja nije bio orden,bre ... ti im to kanda vodiš kao plus?!
-
coach (gost)
| 08.12.2007. 02.05.45
Da, upravo si, uh uh, može se reči ubrzani boogie, preslušao sam malo ponovo i ipak je to malo brže i dinamičnije od Status Quo, inače moj konačni sud se nalazi pod "anoniman", tu sam zaboravio staviti lozinku, i sa doktorom se slažem, kod Šarla ima osim punka i funka i jazza i..., pozdrav iz Ljubljane i Bigoru, znamo se, no hard feelings, i hope
-
Fred Smit (gost)
| 10.12.2007. 10.08.45
LJUBLJANSKI „PANKRTI” SVIRALI U NOVOSADSKOM KLUBU „TREMA”
Za stariju generaciju Novosađana koja još uvek voli dobru svirku dolazak slovenačke pank grupe „Pankrti“ svakako je bio više od običnog koncerta. Nekoliko je razloga za takav utisak: previše emocija, naročito u onima koji su svoj muzički, ali i kulturološki, ukus formirali uz pank subkulturu kasnih 70-ih i početkom 80-ih, više nego ubedljiv opus koji su ljubljanska „kopilad“ ostavila na vinilima „Dolgcajta“, „Državnih ljubimaca“, „Svobode 82“, „Rdečeg albuma“, „Pesama sprave“ i „Sekspoka“, ali najviše činjenica koja i sada zvuči neverovatno – da „Pankrti“ nikada za ovih 30 godina od svog nastanka nisu svirali pred novosadskom publikom?!
Peter Lovšin , koji sa svojih 50 i kusur godina i dalje na sceni deluje onako kakvim smo ga kao klinci zamišljali slušajući priče tada starijih srećnika koji su imali priliku da gledaju „Pankrte“ negde u Sloveniji ili Hrvatskoj, republikama tada zajedničke nam Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, dao je na ovo pitanje više nego jednostavan odgovor:
- Niko nas iz Novog Sada nikada nije zvao da dođemo. I nama je to bilo čudno, pogotovo jer smo jednom prilikom u prvoj polovini 80-ih dolazili u vaš grad da na „plej-bek“ uradimo jedan prilog za neku muzičku emisiju. No, ni tada se niko nije interesovao za naš dolazak. Znali smo da Novi Sad kao grad ima snažno pank uporište i zato smo upravo insistirali na novosadskom koncertu na ovoj „rejunion“ turneji, koja je krenula iz LJubljane, a obuhvata još Vinkovce, Novi Sad, Beograd, Zagreb, Dubrovnik i Rijeku – rekao je pevač „Pankrta“.
„Nč se ne premakne“ naziv je turneje „Pankrta“ po gradovima nekadašnje zajedničke države. Reč je zapravo o stihu iz pesme „Počitnice na morju“ objavljene na prvom albumu „Dolgcajt“ (dosada) koji je izašao u januaru 1980. godine, a koji u prevodu znači „ništa se nije promenilo“. I zaista se malo toga, ili gotovo ništa, nije promenilo. Ono o čemu u većini svojih pesama pevaju „Pankrti“, na sceni je, u malo drugačijem obliku i danas. Pojedinac je u društvu, u sistemu, niko i ništa. NJegova večna borba za pravdu, za stav, za glas obično se završava utopijom, osim ako nije spreman da „kao mlad i perspektivan kadar , prihvati da umesto svoje glave postavi radar“, kako Lovšin peva u pesmi „Sedamnajst“.
Ređali su se hitovi u klubu „Trema“ u Srpskom narodnom pozorištu jedan za drugim. Ako bismo tražili dlaku u jajetu onda bi to svakako bila zamerka što opus od 95 minuta poštene svirke nije obuhvatio i numere poput „Ubi če hočeš umret“, „Skupi“ i „Kruha in iger“, jer bi, naročito ova poslednja, donela idealnu simboliku s obzirom da se na samo tridesetak metara od mesta koncerta dešavao Festival hleba.
Šta dalje?
Na pitanje da li će kraj turneje „Nč se ne premakne“ značiti i novi kraj legenadrnog slovenačkog benda, Peter Lovšin je rekao:
- Videćemo, sada mislimo samo na koncerte koji su pred nama. Ivan Kral izneo je zanimljive ideje, ali ćemo ih dobro razmotriti. Izdavanje albuma radi pukog broja u diskografskom opusu nije naš cilj. Snimićemo novi album samo ako budemo imali prave pesme. Ustvari, muziku imamo, ali nam nedostaje prepoznatljivih tekstova – pola u šali, pola u zbilji poručio je Lovšin.
No, događaj na prelazu iz 8. u 9. decembar najmanje zaslužuje da se priča o onome što se nije desilo. Ono što ostaje za pamćenje je iskrena, beskompromisna svirka „Pankrta“ i u talasima zasipanje publike hitovima poput „Totalna revolucija“, „ Slavni razglas“, „Anarhist“, „Lublana je bulana“, „Za železno zaveso“...sve do „Bandiera rose“, koja je ionako vrelu atmosferu u „Tremi“ dovela do usijanja. Očigledno zadovoljni prijemom (što su posle kocerta i potvrdili), Pankrti su za novosadsku publiku izveli i dva bisa, a bonus-nagrada Novosađanima bila je numera „S(avez) K(omunista) pank“, jedan od ranih radova benda koji nikada nije zabeležen na nosaču zvuka, ali je u prvom nedeljnom satu odsviran toliko dobro kao da je izveden pre 30 godina.
Posebna vrednost cele turneje je to što su „Pankrti“ publici predstavili postavu s prvog albuma, koju pored Petera Lovšina (vokal), još čine Bog Pretnar (gitara), Boro Kramberger (bas) i Slavc Colnarič (bubnjevi), dok je umesto drugog gitariste Mitje Prijatela, angažovan Ivan Kral, koji je još kao češki tinejdžer pank iskustva po Londonu i NJujorku sticao s Peti Smit, Blondi i Igijem Popom, svirajući na albumima „Horses“ i „Parti“, s kojeg je otpevao pesmu „Bang bang“.
Koncert u „Tremi“ pokazao je da barijeru ne mogu da postave ni starosne ni jezičke granice, kad postoji dobra volja. Za štimung se pobrinuo novosadski „Blickrig“, koji je pred izlazak „Pankrta“ već sjajno zagrejao publiku starim hitovima, a tom prilikom pevač i basista benda Nemanja Dukić najavio je novi susret za 19. januar, kada će ovaj bend publici predstaviti novi materijal. Ono što Novosađanima naklonjenim ovakvom muzičkom pravcu preostaje je to da 19. januara dođu u „CK 13“, ali i da se nadaju kako će nekom prilikom ponovo u svom gradu moći uživo da uživaju s „Pankrtima“. Zaslužili su to i jedni i drugi.
Sava Savić
Foto: B. Lučić
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.