Ništa više nije besmisleno

Delovanje grupe Rebel Star koje je letos diskretno započeto istoimenim promo EP-jem i pesmom Iza nas, bez sumnje jednim od najboljih domaćih singlova 2007, pre desetak dana kulminiralo je albumom So.

Ova srpsko-mađarska grupa predvođena Milanom Glavaškim, nekadašnjim članom neprežaljenih bendova Eva Braun i Popcycle a danas inženjerom General Electrica koji s porodicom živi u Sentandreji, stvorila je deset pesama kojima (u doba kad je „svaki refren prepisan“) ništa ne nedostaje: ni inteligencija, ni melodija, ni neobičnost, ni izvođačka kompetencija, ni skoro isceljujući dah dostojanstva.

Kao što smo već pisali, u pitanju je jedno od prvih, ako ne i prvo domaće izdanje objavljeno najpre u web-verziji, dok CD pakovanje izlazi 20. januara. Milan Glavaški je sa scene bio odsutan osam godina, te smo zato razgovor počeli od – one prve.

GLAVAŠKI: Popcycle je prestao da radi kad sam otišao iz Srbije, 1999. godine. Nikad jedni drugima nismo priznali da smo se raspali; jednostavno smo sve to prećutali. Eto, oni opet sviraju sa mnom. Imaš samo nekoliko ljudi u životu bez kojih ne ide.

Mnogo puta sam bio u SAD i neko vreme sam s porodicom živeo u Luivilu u državi Kentaki, poznatom po najvećem američkom konjičkom derbiju. Tamo sam uglavnom video konje. Ono što sam stvarno želeo da vidim i čujem dobio sam  u Njujorku, i tamo se rado vraćam. Posao u SAD me je terao u neočekivane krajeve i situacije, hiljade milja van turističkih trasa. To mi je bilo i ostalo krajnje inspirativno.

Došli smo, otvorili oglase i dobili posao. Ja sam energetičar, radim u monstruozno velikoj firmi, i to sve osim onoga što sam učio. I to je ok i treba mi, bojim se statike u životu i iniciram promene. I neko me plaća da to radim.

Nekoliko pesama me dugo nije ostavljalo na miru. A onda su došle nove... Boris Smoje, sada gitarista u bendu, me je odveo kod „brata Koleta“ iz Velikog Prezira u Vrbas da snimimo demo. I Jarbol Daniel je svraćao kod mene i pomagao mi da zapalim roštilj, uz vino i priču o tome kako treba da sviram.

Ti demo snimci su čučali na disku do leta 2006. Pre godinu dana smo osnovali prvu postavu Rebel Stara, iz koje smo Boris, bubnjar Attila i ja ostali u bendu. Ostali su ga napustili jer nisam hteo da stavim njihove pesme na ploču. Jedini sam autor na ploči i trebalo mi je vremena da se odlučim na takav korak.

Ove godine su nam se pridružili moji stari ortaci Ljuba Rajić na hemondu i električnom klaviru i Garwood Pickjon na violin-basu. Pitajte ga otkuda mu ime... Tu su Boris Smoje na gitari i Attila Prikler iz Sentandreje na bubnjevima. Relacija Sentandreja – Beograd – Bečej. Svako u bendu vuče na svoju stranu, ali imamo zajedničku crtu poznavanja i poštovanja vintidž zvuka.

To mi je užasno bitno: da svi znamo da je Neil Young ultimativni gitarista, te zašto vurlicer a ne klavir. Ekipa je strašno naslušana muzike koja je oblikovala moj ukus. Tu su još neki po meni veoma bitnih ljudi – Andrej Dolinka, koji kreira svu našu crnu grafiku, i Ivana Smolović, koja peva samo jednu pesmu i dozove sunce. I naravno, doktor Saja Janković, koji nam mnogo pomaže, te režiser Agi Kolarić. To smo mi.

Ne znam da li je u pitanju život u novim gradovima, putovanja ili jednostavno zrelost i porodica... U jednom trenutku sam prestao da razmišljam o "sceni". Ne zato što sam mator pa mi je sve novo isprazno, nego zato što ustanoviš da više ne postoje forme, pravci, trendovi i vremenska dimenzija. Tako sam pustio da me muzika nađe, a ne da sistematski istražujem. Otkrio sam kompozitore koje sam propustio i neke nove ljude koji su me inspirisali.

Većina ih živi i radi u SAD, prvenstveno u Njujorku. U tom obilju muzike ili prestaneš da snimaš ili dobiješ novu energiju. Meni je sve to ohrabrujuće jer mogu da snimam šta god hoću, mogu da se vraćam korenima ili da eksperimentišem. Jer, ništa više nije besmisleno dokle god imaš pesmu. I možeš da je objaviš. Svima.

Label Star je više od izdavača; to je  koncept koji se nadovezuje na prethodno pitanje. Naporno je kada pišeš, snimaš, pevaš, produciraš, radiš miks i postprodukciju... Tek onda dođu omoti, štampanje CD-a i vinilke, promocija. Opet, ogromno je zadovoljstvo što uz veliku pomoć prijatelja sve to i postigneš, a zadržiš integritet.

Želeo sam da ponudim muziku legalno na webu u Srbiji. Znači besplatno, pošto web prodaja ne postoji. Želeo sam spotove, CD i vinilku, onda promociju i da zadržim autorska prava. Na kraju i da objavim kad budem mislio da treba, a ne kad mi dozvole. Nema tog izdavača u Srbiji koji će naći interes u ovakvom pristupu. Ekipa Label Stara je sve to spremila. Idemo sada da polažemo ispit.

Izdavaštvo na webu ne rešava samo pitanje dostave. Uvek sam po završetku ploče bio nezadovoljan time što smo u vremenu zamrzli delo koje je po prirodi dinamičko. Pesme se menjaju i poprimaju pravi oblik kad se desi nešto posebno: ponekad je to odmah, a ponekad traje godinama. Album So će se, shodno tome, menjati. Dodaćemo neki remiks, možda negde promeniti produkciju, mikseve i dizajn, i ponuditi neku obradu koja nas je inspirisala.

Na proleće! So – generacija 2 besplatno na webu. Mislim da ćemo napraviti nekoliko takvih koraka dok ne zatvorimo ploču. Nećemo kačiti nove pesme jer one idu na novu ploču, ali daleko od toga da je So predat na slušanje, i ćao. To će biti jedan od najbogatijih muzičkih projekata kod nas kad se uračunaju web verzije, obogaćeni CD i vinilka. Meni je to blizak i zanimljiv način rada.

Vokale na engleskom tek treba da snimimo. Ponudićemo album na Internetu i drage volje ćemo svirati gde god nas pozovu. Nije to eksperiment, užasno je prosto.

Otišao bih u Beograd sredinom 90-ih, gde sam i bio, jer tada je umetnost poslednji put menjala stvari u Srbiji. Da ne nabrajam ljude i događaje. Imam lepe uspomene i silne prijatelje.

Ne mogu. Verovatno neiscrpna, lepa i bitna kao što je i sada.

Povezano:

• Koncert u Bečeju
• Scena
• Spot „Staklo“