Women As Lovers

Koncert koji su Xiu Xiu (čita se “šu-šu”) održali u beogradskom Domu omladine 24. aprila 2005. bio je veoma intiman i neobičan. Oko stotinak posetilaca imalo je retku privilegiju da uživo vidi bend u usponu. U to vreme su nas promoteri već uveliko bili navikli da dobre izvođače gledamo tek na zalasku karijere, a upravo je Fabulous Muscles (2004), tokom čije su koncertne promocije posetili i Beograd, bio album koji je probio Xiu Xiu.

La Forêt (2005) i The Air Force (2006) bili su neočekivani kreativni padovi, a Women As Lovers predstavlja povratak na “onaj stari” Xiu Xiu – emotivan, delikatan i, pre svega, čudan.

Xiu Xiu imaju sposobnost da u samo nekoliko sekundi pređu iz potpune noise kakofonije u prijatni indie folk, pre svega zahvaljujući pasioniranoj interpretaciji frontmena Jamieja Stewarta. On mrmlja, stenje, pevuši, viče, i sve to vreme zvuči kao modernija verzija Roberta Smitha – namučen u vrtlogu novomilenijumske hiperprodukcije.

Women As Lovers donosi dve novine, a prva se tiče postave. Xiu Xiu imaju dva nova člana; u pitanju su Ches Smith na bubnjevima i Devin Hoff na basu. Druga novina je saradnja, i to vrlo iznenađujuća, s Michaelom Girom (ex-Swans, Angels of Light). U pitanju je obrada pesme Under Pressure (David Bowie & Queen u originalu). Saradnja je potpuno uspela, jer su boje njihovih glasova suprotne, tako da se ukrštanjem upravo ističu dve velike harizme. Pesma odiše pozitivnom energijom koja inače nije uobičajena za Xiu Xiu, i cela raspevana družina (pridružuje im se i Caralee McElroy kao treći vokal), s raštimovanim saksofonom u pozadini, pesmi daje pomalo bizaran ton. Definitivno najuzbudljiviji momenat ploče.

I bez Girinog prisustva, uticaj Swansa se oseća u numeri In Lust You Can Hear The Axe Fall. U njoj akordi grade prepoznatljivu tenziju, a Girin bariton zamenjen je Stewartovim falsetom i robertsmithovsko nelagodnim senzibilnim pevanjem.

U art pop pesmi I Do What I Want When I Want, koja otvara album, može se čuti saksofon u stilu Ornettea Colemana. U pozadini ga prati eksperimentisanje na raznim instrumentima i različitim predmetima koje je Caralee McElroy uspela da natera da zazvuče. No Friend Oh! po nazivu podseća na stari hit I Luv The Valley OH!, ali ne uspeva da dostigne veličinu najimpresivnije pesme sa albuma Fabulous Muscles. U njoj se ponavlja postavka u kojoj duvački instrumenti narušavaju harmoniju vokala, a bubnjevi udaraju na granici s noiseom i elektronikom.

Black Keyboard je balada sa dve gitare u kojoj Jamie Stewart zvuči melanholično, ali smireno, što odudara od glavnog tona albuma. Komunikacija s Caralee McElroy u You Are Pregnant, You Are Dead je izvanredna. Noise elementi i uticaji elektronike tu su posebno izraženi.

Women As Lovers je skup dobrih pesama, ali mu fali završni pečat. Album je na trenutke lišen forme, što funkcioniše tokom prve polovine, ali postaje pomalo zamorno pri kraju i tokom poslednjih nekoliko pesama fokus bledi a pažnja slušaoca lako izmiče.

Tu se vraćamo na početak priče o Xiu Xiu – bend uživo ne može da prenese toliko intimnu i tihu atmosferu koja se može doživeti kad se njihovi albumi slušaju kod kuće, u osami između četiri zida. Možda je to glavni razlog zbog kog će Xiu Xiu još zadugo biti doživljavani kao dobro čuvana indie tajna za koju svi znaju, s neostvarenim potencijalom za široki mainstream.

Audio:

• FTW
• I Do What I Want When I Want

Video:

• Xiu Xiu – Women As Lovers, Video Magazine