Utemeljivači drone-dooma slave punoletstvo diskografskog prisustva šestim studijskim dugosvirajućim izdanjem. Gospelovski intoniranu zvučnu sliku u nekoliko navrata obogaćuje jazz gitarista Bill Frisell
Još od naznaka grunge eksplozije krajem 80-ih, Sijetl je mesto na koje se obraćala posebna pažnja, kako u korporativnim tako i u krugovima ljubitelja inovativnih prilaza rock nasleđu. Korporativnu stranu priče manje-više znamo – nestala je pucnjem u glavu njenog tragičnog heroja. Puška koja je opalila spaja obe strane priče u jednu celinu.
Dylan Carlson je krajem 80-ih skupio trojku planetarnog imena kadru da na zaostavštini Black Sabbatha pronađe nove puteve do elektrifikovanog transa. Jedan od drugara iz ekipe bio je i Slim Moon, koji je kasnije osnovao danas hype etiketu Kill Rock Stars, a Carlsonov pajtos i neko vreme cimer Kurt Cobain takođe je dao svoj doprinos na nekim od radova. Njegovu karijeru i život prekinula je puška koju je dobio od Carlsona.
Ove uvodne crtice govore o mitološkom značaju grupe Earth, čiji se radikalno eksperimentalni Earth 2 ('93) s pravom smatra prvim drone-doom albumom ikad. U fokusu tadašnjih Carlsonovih muzičkih interesovanja bilo je gitarsko ispitivanje granica distorzije u rigidno minimalističkom i brutalno sporom ključu. Dakako, repeticija i žestina ostali su glavni sastojci interstelarnih putovanja na šest žica.
Njegov kontrapunkt je ploča Pentastar: In The Style of Demons iz 1996, na kojoj je Earth pokazao mnogo prijemčivije lice, temeljeći zvuk na čvrsto strukturisanim improvizacijama i maltene popičnim kompozicijama.
Sledećih devet godina Carlson je rešavao probleme sa zakonom, pokušavajući da sredi ruinirani život. Tada, 2005, u skroz izmenjenoj postavi vratio se albumom Hex, na kom je raniji suficit distorzije redukovan i zamenjen toplijim country/western obrisima stvarajući od Carlsona originalnog nastavljača autora poput Ryja Coodera, a ne gubeći ništa od originalnosti. Težina Eartha postala je prijemčivija. Paradoksalno, bend je na taj način zaronio još dublje u tamu.
Plodovi ranije „Zemlje“ do tada su već izrasli u vidu talasa nastavljača tradicije predvođenih Sunn O))). Novi album biblijskog imena izašao je nakon prošlogodišnjih splitova sa Tribes of Neurot i Sir Richardom Bishopom (sa kojim su trenutno na evropskoj turneji, nama najbliže u Beču). Na njemu se prigušena saga sa Hexa produbljuje na superioran način. Agonizujući dugi pasaži repetitivnih rifova iz najbolje rock tradicije pričaju o prostorima u kojima nema oblakodera, stvarajući nepregledno prostranstvo čiji su jedini ukrasi pokoji raštrkani kaktus ili kosti gubitnika u Darvinovoj shemi.
Nenametljivi tretman bubnjeva Carlsonove devojke Adrienne Davies potcrtava gospelovski intoniranu zvučnu sliku, čija je paleta obogaćena gostovanjem Billa Frisella, jazz improvizatora na gitari, na tri teme. U formaciji kvarteta, bend prvi put zvuči baš tako – kao bend. Taj kvalitet svirke čini od ovog albuma nesumnjiv napredak u respektabilnom opusu sastava.
Odmetničke Omens and Potents: Driver I i Miami Morning Coming Down II, uz hipnotičku Rise to Glory, samo su deo impresivnog materijala sakrivenog u lobanji lava. Guste, a ogoljene teksture kompozicija odišu zrelošću i zaokruženošću, otkrivajući u sebi iskon nebežanja od rizika stalnog evoluiranja.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
mala maca... (gost)
| 03.03.2008. 14.17.02
...pojela inspirejshn?
"ogoljene teksture kompozicija odišu zrelošću i zaokruženošću"
-
maare (gost)
| 03.03.2008. 14.56.01
:)zamor materijala, pretpostavljam, desava se. no ako je kritika upucena samo na taj jedan deo jedne recenice u citavom tekstu, zadovoljan sam. ko preslusa album cuce da to ne moze bitno drugacije da se formulise. a lepse moze uvek...
-
brrka (gost)
| 03.03.2008. 19.42.19
inspiracija u radu je precenjena. covek moze biti inspirisan za smeh i smeks, za rad ti treba samo odlucnost da radis uprkos nedostatku apsolutno svega, pa i inspiracije. inace si nagraiso. i da, ovaj album inspirise na seks.
-
"ovaj album inspirise na seks..." (gost)
| 03.03.2008. 20.02.09
...sa mrtvom lobanjom ili...
...seks miša Timotija sa Dumbovom mamom.
-
brrka (gost)
| 03.03.2008. 21.02.43
u pitanju je da izvines prost radnicki seks, popkulturno neosvescen
-
buda (gost)
| 04.03.2008. 09.46.45
gledao sam ih sa Sunn O))) u Zagrebu pretprosle godine, jako zanimljiv koncert bio.
-
kako zanimljiv... (gost)
| 04.03.2008. 11.10.00
...kad nije bilo dobrih riba?
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.