Nema sumnje, record ili cd shopovi, kao i knjižare, prodavnice stripova ili filmova lagano odumiru i sele se u virtuelni prostor. Tako je, mnogo jednostavnije pronaći i naručiti preko Interneta čak i najopskurnije naslove, ali uživanje u kopanju po pravim policama i rafovima ostaje neprocenjivo i nezamenljivo
U ovakvoj prodavnici ploča nikada nisam bio. Bogu hvala! Da sam ikada kročio u ovaj lavirint negde u Bruklinu, verovatno bih još uvek bio zatočen u njemu!
Iskreno, uveliko sam se već spremao da pišem i istražujem nešto sasvim drugačije, ali sam te večeri slučajno, na jednoj domaćoj TV stanici, naleteo na High Fidelity Stivena Frirsa. Genijalan film, nema šta, i potpuno neodoljiv kada ugledate bilo koji njegov kadar. Uključio sam se u trenutku kada Džek Blek dolazi u Championship Vinyl. Dakle baš u trenutku kada se sve poklapa u jednoj sceni – ponedeljak je, očekuju se prve mušterije (Hi, do you have the song I Just Called To Say I Love You? It's for my daughter's birthday. - Yeah we have it. - Great, great, can I have it? - No, no, you can't. - Why not? - Well, it's sentimental tacky crap. Do we look like the kind of store that sells I Just Called to Say I Love You? Go to the mall), sviraju Belle and Sebastian, prave se specijalne kompilacije...znate već.
Naravno, iako se nekoliko dedlajna steklo u tom trenutku, nisam mogao da se odvojim od televizora. Record shop. Oh, I wish! I posle, neka mi neko kaže da je Beograd ozbiljan grad. Urbana sredina. Yeah, sure.
Mislim da nema grada koji sam obišao, a da u njemu nisam overio znamenite prodavnice muzike. To mi je uvek nekako prioritet. Naravno, volim da odem i do Ajfelove kule ili da se popnem na John Hancock zgradu, da overim Tejt galeriju ili Sony Building, ali boravak u pokojnom Tower Recordsu u San Francisku, onoj maloj tršćanskoj radnji u kojoj sam sredinom 80-ih otkrio The Smiths (ona ulica sa drvoredom, 20. Settembre, mislim) ili Other Music Shopu u Njujorku – nezamenljivo!
Ali, krenimo redom. Okej, znam da Beograd nema ozbiljnu prodavnicu ploču, realno – nikad je nije ni imao. Ja pamtim razne Jugotone i PGP-ove, ali sve je to bilo jadno. Naravno, bio je tu i disko market u 29. novembra, kasnije i u SKC-u, ali to nije prodavnica ploča. Više neki vašar. Dobar i koristan, ali ipak vašar.
Nemamo, dakle, nekog preteranog iskustva u uživanju u najobičnijoj prodavnici ploča. No i za takvo uživanje, neophodno je ispeći zanat. Nije dovoljno samo ući u radnju sa spiskom u ruci. Par saveta od Adama i Džoa:
U ovakve radnje se ne ide samo da bi se nešto novo kupilo. Kada vam dosade stare ploče (nije greh prodati svoje stare ljubavi?!), razmena za nove ili za pare, uvek je dobrodošla.
Da, ovo je realno. Ovo nije:
Mada, znam tipove koji su opustošili nekadašnju Kulturu u Maršala Tita i pokupili sve kopije albuma The Fall This Nation's Saving Grace jer je na Jugodiskovom vinilu bila i pesma Cruiser's Creek, za razliku od originalnog izdanja. Ili Kostelov Armed Forces sa kojeg je bila izbačena nepodobna pesma Two Little Hitlers. Sigurno je raritet. Konačno, ne znam kako su ovi 'kupci' kapitalizovali na ovim raritetima, ali kad malo bolje razmislim, možda ne bi bilo loše da i sam overim kako na Ibeju stoje ovi vinili. Možda...
No, vratimo se vodiču za snalaženje u prodavnicama ploča. Evo još jedne odvratne, ali ponekada i korisne znamenitosti ozbiljnih evropskih i svetskih gradova. Mega Store!
Ipak, mala, zavučena, prašnjava, neuredna, haotična prodavnica ploča je dragulj svakog grada. Ovakvi šopovi odumiru, pa moraju da se snalaze na sve načine. Davanjem originalnih popusta i pravljenjem ovakvih genijalnih reklama...
...ili dovođenjem poznatih bendova. Mada, ovo je Amoeba, legendarni kalifornijski lanac koji nije ni mali ni prašnjav. Ogromni prostori, stotine hiljada ploča i diskova, sekcija sa polovnim pločama u milionima naslova i omota – i sve to sa etiketom INDEPENDENT! Fantazija! Nekada vole i da iznenade svoje posetioce.
Ipak, najbolja prodavnica plača na svetu se nalazi u Njujorku. Okružena mega storovima i okovana korporativnim lancima, Other Music je jedna soba osrednje veličine u kojoj se skupila sva magija ovog sveta. Vinili i diskovi su podeljeni u originalne kategorije: In, Out, Roots, Psych/Prog, Then, World, International Pop, Hip-Hop, Jazz...Nedeljni in-store događaji, promocije, svirke, potpisivanja, flajeri...Fantastičan sajt sa ekskluzivnim izborom digitalnih daunlouda... Sve. Od pre par meseci, svirke se i snimaju i kače na sajt. Mini koncerti ispresecani kratkim nepretencioznim pitanjima. Fantastični mali filmići. Savršeno dizajnirani i režirani. Uglavnom o novim bendovima i trendovima. Ali pre svega o jednoj običnoj prodavnici ploča.
Fantastičan je Ričard Houli. Sejnt Vinsent takođe. I svi ostali, zaista. Ali – when in New York...
Za laku noć, Vampire Weekend.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
mr.spok (gost)
| 12.03.2008. 20.00.27
Odlican tekst Misko. Eh te prodavnice ploca, pravo malo blago svakog ozbiljnog grada. Jedina zamerka za ove tipove iz Vampire Weekend, pravi su geekovi sa Kolumbije sta ces!
-
pedja (gost)
| 13.03.2008. 00.01.40
sumnjam da ce prodavnice ploca ikad odumreti, jer ce uvek biti ljubitelja vinila. cak mislim da ce vinil da se vrati iz polumrtvog stanja u skorije vreme - dosadice ljudima da im muzika bude u iPodu i kompjuteru.
najjace prodavnice plca su u Japanu - mala soba 3 sa 3 a u sobi milion vinila, ja i ti! udjem unutra, a pre toga dam zeni kreditnu da mi cuva, jerbo svasta moze da se desi...
-
Jednom sam u WOMu stajao u redu... (gost)
| 13.03.2008. 06.07.10
... iza čoveka koji je kupio 250 ploča i CDova. Kad se okrenuo... Boris Becker.
Danas ta prodavnica više ne radi. Svi skidaju muziku sa neta. Tamo sam subotom oridinirao od 10:00 do 16:00. Uglavnom ništa ne bih kupio, nisam imao pare...
-
Brka (gost)
| 13.03.2008. 09.40.20
Super tekst Misko... Samo, u Beogradu postoji solidna prodavnica polovnih ploca i to u knjizari Zagor, pored Bitef teatra. Dosta puta sam tamo vodio DJ-eve koji gostuju u BG-u... i to na njihovo ogromno odusevljenje. Nema ko nije kupio Smak, Furdu, Mikija Petkovskog, KIM Band, Kozmetiku, Propagandu (Apatija Javnosti), Josipu Lisac, Tihomira Pop Asanovica i slicne bisere :-)
Keep up the good work, good to have you on Popboks!
-
sleepie (gost)
| 13.03.2008. 10.35.31
Ta prodavnica ploca u Trstu o kojoj pricas je pravi mali dragulj
Secam se da sam svojevremeno 2000. godine usla unutra trazeci priv album Sunny day real estate-a (SUB POP izdanje) i da su mi oni rekli da su bas taj dan dobili jedan cd iz SUBPOP-a
Pogodi koji je to CD bio....Upravo Diary od SDRE-a.
Tada sam, ophrvana srecom bila ubedjena da ce mi se povratni avion srusiti ali to se ipak nije desilo
Ziva i zdrava stigla u BG i vec 8 godina neprekidno slusam taj album...:)
Pozdrav Misko i samo nastavi
-
Boldrik (gost)
| 13.03.2008. 12.45.18
"Nema sumnje, record ili cd shopovi, kao i knjižare, prodavnice stripova ili filmova lagano odumiru i sele se u virtuelni prostor. Tako je, mnogo jednostavnije pronaći i naručiti preko Interneta čak i najopskurnije naslove, ali uživanje u kopanju po pravim policama i rafovima ostaje neprocenjivo i nezamenljivo"
Radije bih putem interneta mnogo jednostavnije pronalazio i (naručivao?!) skidao čak i najopskurnije naslove.
-
djape (gost)
| 14.03.2008. 01.14.56
Oh! :O Cratedigging na Popboksu! Miško, svaka čast!
Jeste ovo što kaže Bolders - ne treba previše romantizovati cratedigging mada postoji i onaj kontraargument diggera - "to što ćeš da skineš s neta neko mora da uploaduje" :D U svakom slučaju digging jeste sport ili velikih zaljubljenika u muziku ili mnogo dokonih ljudi ili veeelikih pozera ili ljudi koji su sve to zajedno, ali ako znamo da je najznačajniji muzički pravac u poslednjih 100 godina nastao maltene direktno iz cratedigginga - mislim, naravno, na rap muziku - onda moramo odati dužno poštovanje toj divnoj ljudskoj aktivnosti. Slava joj/na mnogaja ljeta
-
djape (gost)
| 14.03.2008. 11.15.30
Evo predloga za sledeću epizodu Miškovih priključenija...
https://www.youtube.com/watch?v=3QUh6CLBZN8&feature=related
https://www.youtube.com/watch?v=2cnRXmMn2Ag&feature=related
-
Anoniman (gost)
| 17.03.2008. 15.40.59
Svaka čast, Miško! Kad ne možemo da se slušamo kao nekada, da se makar čitamo... Šteta za vinile, bilo je jako lepo njihovo vreme. Samo tako nastavi i svako dobro!
-
Barker (gost)
| 27.03.2008. 20.44.33
Super tekst o vaznoj sporednoj stvari na svetu :) Koliko god gubio interes tokom godina da zalazim u vakve ducane, pogotovo u mega storove, ipak nema bolje izgubljenog vremena nego kopati po vinilima ;) Jos uvek si ne mogu oprostiti sto ne ugrabih Blue Monday maxic 2004 u Oksfordu.
I uvek se rado setim Happy House-a u Nisu koji mi je bio omiljeno utociste za vreme raspusta i odlicna baza za gomilanje odlicnih vinila i hrpe nasnimljenih kaseta dok se jos nije imalo love za CD plejer.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.