S novim svetskim krizama, početkom novog milenijuma ponovo su (doduše stidljivo) počela da isplivavaju ostvarenja u kojima nije bilo mesta jeftinom hepiendu
Režija: Neil Marshall
Scenario: Neil Marshall
Uloge: Rhona Mitra, Jeremy Krachley
Žanr: SF akcija
Trajanje: 110 minuta
Proizvodnja: Velika Britanija, 2008.
Početkom 70-ih trend nihilističkog, gotovo apokaliptičnog prikaza bliske budućnosti bio je zastupljen kod gotovo svakog respektabilnog autora. U zavijenoj formi (u većini slučajeva bili su to SF ili horor filmovi) iskazivan je revolt prema trenutnom stanju u svetu, predstavljajući viđenje planete u budućnosti ako se ništa ne bude promenilo. A onda su došle „zlatne 80-e“, u kojima nije bilo mesta za neke nove Planete majmuna ili Zelena sunca, već su mrakom bioskopskih sala zagospodarili isprazni akcioni filmovi, te limunade koje se zaborave odmah po paljenju svetla u bioskopu.
S novim svetskim krizama, početkom novog milenijuma ponovo su počela da isplivavaju i filmovi u kojima nije bilo mesta jeftinom hepiendu, dok je ekspanzija dotičnih dela započela prošle godine. Ovog puta čast da nam zagorča život vizijom sumorne budućnosti pripala je britanskom reditelju Neilu Marshallu, koji je svojim prethodnim filmovima Pasji vojnici i The Descent ljubiteljima horora vratio veru u dobra ostvarenja tog žanra.
Sam početak Doomsdaya podseća na 28 dana kasnije, remek-delo podžanra „film katastrofe“. Izbijanjem neizlečive virusne epidemije Reaper, Škotska se pretvara u karantin opasan ogromnim zidovima, načičkan mitraljeskim gnezdima i minskim poljima. To uslovljava da mesto reda i zakona preuzima krvava anarhija.
Trideset godina kasnije virus se pojavljuje u Londonu, dok su putem satelitskih snimaka detektovani preživeli duž pomenute zone. Tim sastavljen od vojnika i doktora, na čelu s prekaljenim jednookim borcem (Rhona Mitra), kreće u epicentar prvog pojavljivanja virusa ne bi li se tokom 48 sati uverio da lek za pomenutu boljku možda slučajno ne leži među odavno zaboravljenim Škotima.
I tu svako poređenje sa 28-icom prestaje, pošto ovde umesto Boyleovih zombiša (iako to oni u suštini i nisu), imamo poludivlje, polulude stanovnike raštrkane po bandama i ubeđene da je ostatak svetske populacije nestao. Od tada se film pretvara u mešavinu Bekstva iz Njujorka, Ratnika podzemlja i Pobesnelog Maksa, u kojoj sve pršti od eksplozija, ispaljenih metaka, uništenih automobila, pa čak i jedne arenske makljaže svim i svačim „dostojne“ Miliusovog Konana ili Scottovog Gladijatora.
Zvuči sjajno!
Nažalost, nije tako.
Prethodni filmovi gos’n Marshalla su bili čvrste celine od najavne do odjavne špice, bez praznog hoda. U Doomsdayu, međutim, prisustvujemo nabacanim akcionim scenama ne koje je otišlo gro budžeta od 60 miliona dolara, a glavni utisak je da je reč o pucačkoj igrici.
Da je sreće, sam scenario (za koji se čini da je imao manje stranica od klasičnog porno filma) mogao je da zaigra na loptu političke satire i zakulisanih radnji britanske vlade oko zataškavanja istine. No, sve se svelo na mešavinu tipa dve-tri prostoproširene rečenice, pa red akcije, a bez ikakve dublje karakterizacije likova koja bi gledaoca zainteresovala za sudbinu protagonista.
Svedeni na nekoliko nesuvislih rečenica i nekoliko protrčavanja kroz kadar, uludo su protraćeni sjajni epizodisti poput Boba Hoskinsa i Malcolma McDowella, a najveći promašaj je izbor Rhone Mitre za akcionu heroinu. Nije je loše gledati u kožnom kompletu i duže od stotinak minuta, ali poverovati da je pred nama miks Snake Pliskina, Lare Croft i pobesnelog Maksa, e to je malo teže! Jedna je Linda Hamilton!
Teško je razumeti zašto je Marshall nakon dva kultna horor dela rešio da se, eto, malko poigra kamerom i da snimi – visokobudžetni treš! Uticaji koji čoveku padaju na pamet mogu biti razni.
Jedan od mogućih ima koren u opskurnim, mahom italijanskim ostvarenjima s početka 80-ih (Ratnici Bronksa, Posle pada Njujorka 2019, Pljačkaši Atlantide, Novi Varvari) na koje Doomsday neodoljivo podseća, no to je i najmanji problem. Najviše boli što je Doomsday film bez imalo želje da zaintrigira gledaoca ili da ga navede na razmišljanje, tj. da je svetlosnim miljama daleko od kultnih naslova.
Međutim, ovo nisu 70-e: zahtevniji gledaoci mesto u salama već su odavno ustupili mediokritetskoj publici (čast izuzecima), i sa te se tačke gledišta Marshallovo novo čedo može tretirati kao vrhunski blokbaster.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Eden Sinclair (gost)
| 21.07.2008. 10.36.06
DOOMSDAY je film-koncept, pastiš 70-tim, i kao takvog ga treba gledati i razmatrati. Jasno je da Marshalov film nije za sve ukuse, ali filim izgleda fenomenalno, zabavan je, akcija je kako treba, ima fine upotrebe nasilja... Objektivna ocena mora biti 6 ili iznad.
-
Carpenter (gost)
| 21.07.2008. 10.44.47
Doomsday je koštao 30, a ne 60 miliona $ dolara - kako je navedeno u ovom prikazu.
28 dana kasnije nije "film katastrofe".
itd...
Neozbiljno!
-
osamdesetih (gost)
| 21.07.2008. 20.16.28
je bilo odličnih filmova. b produkcija, hrabro i jeftino. ne diraj mi osamdesete.
-
krcun (gost)
| 22.07.2008. 01.23.08
ocigledno je da igor vasic pripada vladislavinoj skoli kritike...
-
Aleksandar (gost)
| 23.07.2008. 05.05.34
Rhona Mitra je ono sto cini ovaj film vrednim gledanja. Ja licno bih pogledao i nastavak...
-
shinobi (gost)
| 25.07.2008. 18.20.54
film je sjajan, za gledanje na repeat. uspeva u svojoj nameri mnogo vise nego npr. hajpovani rodrigez u planet terror...
-
Sima (gost)
| 27.07.2008. 04.53.08
slazem se sa kriticarem. ovo je film nejasnog smisla i cilja. potpuni mess od pocetka do kraja. nejasne su mi kolege koje ovo proglasavaju remek-delom, pominju gledanje "na repeat" etc. privlacnija mi je bila 7159-ta epizoda muzicke slagalice od ovog galamatijasa gluposti. o zabavi i dobroj akciji nema ni reci. a rhona mitra? pa, oni koji u tom svetlu posmatraju film, ovde se ne bi morali oglasavati. najzad, na terazijama se u roku od pola sata vidi bar 10 boljih mitri. tako da...
-
Aleksandar (gost)
| 29.07.2008. 17.21.48
"oni koji u tom svetlu posmatraju film, ovde se ne bi morali oglasavati". Reci mi, molim te, ko bi po tebi ovde trebalo da se oglasava ?
-
Sima (gost)
| 29.07.2008. 20.00.27
@Aleksandar - pa mislim da je sasvim jasno da koliko-toliko ozbiljni filmofili "sedmu umetnost" teba da posmatraju kroz kvalitet, smisao, domete, poruke... eto, mislim da bi oni koji tako gledaju na film trebalo da ga komentarisu i oglase se ovde. tvrditi da je film vredan gledanja zbog jedne i po talentu, a bogme i po stasu prosecne glumice (iako su ukusi razliciti) je za mene nebulozno, cak tragicno. no, dozvoljavam da je tebi bilo zabavno...
-
Aleksandar (gost)
| 29.07.2008. 23.18.41
@Sima
Da komentarise ima pravo bilo ko, ukoliko je komentar vezan za datu temu. Nemamo svi isto misljenje, niti ga izrazavamo na isti nacin. Takodje ne smatram da je neko veci a neko manji filmofil, samo zato sto misli da bolje razume filmsku umetnost. Kao sto si i sam rekao - ukusi su razliciti, tako da o glavnoj glumici ne vredi raspravljati u tom kontekstu. Ako nisi primetio, komentarisuci nju, pokusao sam da na duhovit nacin kazem sta mislim o kvalitetu filma.
-
Sima (gost)
| 31.07.2008. 17.32.19
@Aleksandar - ok, sad se razumemo i ja se slazem sa gotovo svim sto si napisao u poslednjem postu. ipak, reagovao sam zato sto se gotovo poslovicno javljaju oni koji negativno pisu o kriticaru, pa makar to zahtevalo da se o trash filmu pisu hvalospevi. kako sam tebe "citao" bukvalno, nasao si se u grupi koju kritikujem. iako, ponajmanje od svih si se trebao osecati prozvanim...
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.