Na četvrtom albumu švedskog indie pop trija nema hitoidnih pretenzija, a glavne teme su odrastanje u ruralnoj sredini i odlazak iz nje
Pre nego što se upustite u zvuke „Primorskog roka“ (koji i nije pravi rok), najpre izbacite iz glave veselo zviždukanje iz Young Folks. Za pravilnu percepciju novog albuma švedskog trija Peter, Bjorn and John neće vam biti potrebna takva (niti bilo kakva) predideja o potencijalima ovog sastava.
Ako su prva dva albuma Peter, Bjorn and John (2002) i Falling Out (2005) bila odličan uvod, treći Writer's Block (2006) ih je lansirao na globalno tržište i potvrdio kao interesantan i kvalitetan indie rock bend s punim zvukom, koji gradi mnoštvo instrumenata i širok opseg različitih melodija, tema i stavova.
Seaside Rock predstavlja korak napred, ali malko i u stranu. Prethodi mu anegdota o sećanju PB&J-a na detinjstvo: učmala sela na primorju severa Skandinavije, usamljenost i dosada; veliki snovi o pravoj, modernoj muzici dok se svira u raštimovanom školskom orkestru, s početničkim zavijanjima instrumenata...
Sve se to potom slilo u nostalgiju i (realizovanu) ideju o instrumentalnom albumu, koji to nije u potpunosti budući da pesme Next Stop Bjursele, Erik's Fishing Trip i Norrlands Riviera sadrže i monologe na trima švedskim dijalektima. Voda i dosada su glavna inspiracija.
Album otvara pesma Inland Empire, koju neobičan ritam i energija spasavaju od potpune monotonosti. Zatvara ga At The Seaside, najoptimističnija numera na izdanju, u kojoj gitarski zvuk, praćen dopadljivim „popičastim“ ritmom i usnom harmonikom, ilustruje dobro poznatu činjenicu da stvari nikad nisu crno-bele, pa da sav čemer od kog se krenulo u ruralnoj sredini (gde god ona bila) može prerasti u radost i zadovoljstvo što se krenulo, a onda negde i stiglo, sa svešću da se uvek ima gde vratiti.
Između je smešteno sve ostalo što čini ovu „ispovest“: stilizovani raštimovani zvuci iz sećanja, psihodelični elementi u gotovo svim pesmama, otmeno uzdržana radost (Say Something (Mukiya)) sa odličnim kombinovanjem instrumenata, muzika koja tera na ples (School Of Kraut), elementi lokalnog švedskog folklora u delovima koji govore o nelagodi odrastanja (Needles And Pills), nostalgija, tuga, zamišljenost, praznina, dosada (doslovno i dosledno realizovana u najdužoj pesmi Barcelona!), voda...
A sve to je dato kroz pomalo sirov ali svež i inventivan zvuk, jednostavno a dobro i kvalitetno upakovano.
Ovaj album predstavlja odjek zvukova iz detinjstva, odrastanja, rodnog kraja (takoreći Oj, Moravo, samo malo stilizovano, osavremenjeno i na švedskom!). Ako se posle prvog slušanja, koje, istina, možda i ne obećava mnogo, ipak ponovo prepustite ovoj priči, naći ćete dovoljno razloga da pozdravite njenu različitost i da je dodate na svoju plej-listu kao dobru muzičku podlogu za sumorne jesenje dane.
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Nikola (gost)
| 25.09.2008. 13.02.18
Da se ne lazemo, ovo je najgori album ove godine. Price da je ovo kvalitetan, interesantan i, najgore, inventivan bend su budalastina.
-
PB&J (gost)
| 25.09.2008. 15.42.15
inventivan nije, ali odlican jeste.....posle onako hiticnog albuma Writer's Block, ovo je odlican potez....
-
Sielele (gost)
| 25.09.2008. 16.46.45
Preslusala sam album i potpuno se slazem sa recenzijom! To je to!
Za mene previse depresivno i psihodelicno, ali, kao sto recenzent rece, ide uz ove jesenje dane...
-
m (gost)
| 25.09.2008. 20.50.32
ne znam, meni licno se ne svidja album uopste. druga i poslednja pesma mogu da se slusaju, ovo ostalo je... ma ceo album je bas los. ovo je visoka ocena od strane popboksa.
-
m (gost)
| 25.09.2008. 20.51.51
ali dobra je recenzija
-
sofronije (gost)
| 25.09.2008. 21.47.40
najgore je kad sam sebe pocnes ozbiljno da shvatas.
album:
1/10
-
snuffer (gost)
| 25.09.2008. 21.48.04
Bolje bi bilo da se obrati pažnja na njihove zemljake Friska Viljor i album Tour de Hearts. Ako je ovo 6, Friska Viljor je 14!
-
A sta biste vi.... (gost)
| 26.09.2008. 00.27.47
...sve hit do hita??? Young Folks 1, pa Young Folks 2, pa Young Folks calypso version, pa Young Folks string arrangement, pa Young Folks only whistling version....alo, slow down people ovaj bend vredi, to su dokazali, zasto ih odmah otpisujete?!...malo tolerancije i ja sam bio zatecen kad sam ga prvi put cuo, ali sto rece Sielele, pravi album za jesenje dane, a ne "sedi jedan!!!!" sofronije....pozz
-
ne znam sta bi hteli ostali... (gost)
| 26.09.2008. 02.00.17
...ali ja bih ovu grupu ako moze nekako zabranio.....
-
A ja bih zabranio.... (gost)
| 26.09.2008. 11.25.42
....grupe koje ti volis, iako ih nisi ni naveo!
-
a da nije malo... (gost)
| 26.09.2008. 12.43.18
...ruzno zeleti da zabranis nesto sto ne znas ni sta je, samo zato sto to voli neko koga uopste ni ne poznajes?....
-
Kalimero (gost)
| 26.09.2008. 12.56.16
Young Folks je bez problema najiritantnija pesma ovog veka. A ovaj album je malo manje iritantan. U svakom slucaju, previsoka ocena i bezrazlozni hvalospevi, bez obzira sta kazu ortaci.
-
@a da nije malo... (gost)
| 26.09.2008. 14.12.25
....a izvini kome je to upuceno:
"A ja bih zabranio...." ili "ne znam sta bi hteli ostali... " ???
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.