Još jedna eklektična avantura braće Ivana i Edija Bona, uz podršku pevačica sa domaće klupske scene
Čak i oni koji su upoznati s radom beogradskog dua Mistakemistake svesni su da je on jedna od nevidljivih grupa koje postoje godinama, nastupaju, izdaju albume, ali za koje se u široj javnosti čuje tek katkad, i to slučajno.
Ali njihova nevidljivost nikako ne može biti rezultat slabe prijemčivosti njihove muzike koja, narodski rečeno, ima potencijal da zaista zapali masu. Drugi studijski album ovog benda donosi 12 veoma slušljivih i stilski obuzdanih (katkad suviše konzervativnih) numera, a nikako neki teško svraljiv eksperiment.
Istini za volju, Mistakemistake zaista izgleda kao veoma odvažan eksperimentalni projekat kada ga postavimo rame uz rame sa Zemljom Gruva, grupacijom sačinjenom od bivših članova/saradnika Mistakemistakea (Zoe Kida, Constructa, MC Milovana i Shobaya) sa velikom željom da postigne komercijalniji zvuk i potrči u susret, ah, glamuru Evrovizije.
Nasuprot tome, Mistakemistake i dalje snimaju u kućnom studiju, sami prave svoje četvorostrane buklete i propagiraju CC licence. Takođe je značajno i da je ovo prvi istinski album koji izdaje domaća etiketa Indietronic, ne računajući ranije izašlu kompilaciju CCBit.
Na ovom disku se nalazi stilski prilično raznovrsna kolekcija pesama: u Sjaj, Witness i No You peva Bojana Vunturišević koja, osim što album opskrbljuje slatkasto-gorkim r'n'b šarmom, uglavnom čini da Mistakemistake zvuči kao njen prateći bend (što, razume se, nije samo po sebi loše). Sjaj je ovde najzanimljiviji – i tekst i vokalna izvedba su na tragu Bebi Dol, a izlomljeni ritam i svedeni elektronski aranžman daju pesmi dovoljno savremenu nijansu.
Witness i No You ostavljaju nešto bleđi utisak, možda samo zato što prelaskom sa srpskog na engleski jezik slušaoca izvode iz cele "Bebi Dol klase" te mame na poređenje sa svetskim, produkcijski mnogo ozbiljnijim projektima. Tu se jače iskazuje problem u odnosu vokala i "instrumentalne pratnje": njihov spoj nije dovoljno organski i skoro sva pažnja usmerena je na vokal, ali avaj, on ponekad ne uspeva da sasvim suvereno vlada kompozicijom i srcem slušaoca, i tada se sva magija gubi.
Elena Lange peva u En Vacances, Leave in Summer i Friend, od kojih je prva prelepa melodična electro balada, stilski i po kvalitetu ne mnogo udaljena od Stereo Total, dok bi druge dve kompozicije bile megahitovi samo da ne pate od već pomenute boljke u produkciji. Ovako, one ostavljaju utisak demo snimka pesmama koje će biti ispolirane tek u nekoj budućoj, finalnoj verziji.
Potpuno odsustvo ovog utiska čeka slušaoca u Wake me up. Izvesni Robert Urban Lucci nas upečatljivo i samouvereno postavlja u superkul britansku recitatorsku predstavu, dok se dinamični dub aranžman uvija oko glasa, ispod i preko njega, i upravo pruža taj organski osećaj koji nedostaje nekolicini drugih pesama sa albuma.
Pesma Concentrate (sa Vukašinom Markovićem) oslanja se na staru Babilon, Babilon muzičku tradiciju i u tom okviru je prilično uspešna, ali nešto manje zanimljiva od ostatka.
Ipak, najbolja su preostala četiri instrumentala, a razlog tome ne leži u kvalitetu vokala u ostalim pesama. Ove pesme, naime, uspevaju istovremeno da odišu novom energijom i duhom, slobodom u izrazu i celovitošću u produkciji, dok ostatku albuma neprestano fali bar po jedna od ovih komponenti. Jer na Kobajagi sve pesme sadrže pregršt odličnih ideja, ali ponegde se te ideje stide ili plaše javnog nastupa, a ponegde je prosto zakazala tehnička realizacija.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
plastikmen (gost)
| 13.03.2009. 22.12.24
ovakva muzika se ne slusa kuci
-
richie hawtin (gost)
| 14.03.2009. 00.42.04
plastikmen | 13.03.2009. | 22:12
ovakva muzika se ne slusa
-
superoperater (gost)
| 14.03.2009. 14.31.06
Plastikmene imaš li ti kod kuce subwoofer? Pa odvrni ga malo... Nije slušanje muzike samo kad ugasiš svetlo, legneš i kontempliraš uz Radiohead. Evo ja na primer nikad ne bih pustio AC/DC kod kuće, ali zato u kolima vrlo rado. Sve je to stvar ukusa, a ti si ovde izgleda neki dežurni pametnjaković. Big up za mistakex2!
-
plastikmen (gost)
| 14.03.2009. 22.41.41
izgleda mali nesporazum.
nemam nista protiv slusanja radiohead-a kuci, ali to ne radim.
a MM izvlace poslednje kapi toksina iz mene gde god naletim na njih (a da nije kod kuce). kod kolima moze da legne recimo cotton jones basketride
-
richie hawtin (gost)
| 15.03.2009. 13.57.08
cotton eye joe? dobra stvar.
peritikakmokatnjadjo...
-
Šurbatović Aleksandar (gost)
| 16.03.2009. 00.10.40
Ja licčno mislim da je novi album mistake-a ubedljivo najbolji album koji se pojavio u poslednjih retro zvuk koji na ovim prostorima jos niko nije tako dobro osmislio tako da mi zaista nije jasno kad pročitam zapanjujući zaključak da ovo podseca na demo zvuk!? Ako biste malo prošetali do Berlina, Londona, Amsterdama (gde i ja, pored Beograda, živim i bavim se bas muzickom produkcijom) uverili biste se da je to upravo jedan od najaktuelnijih produkcijskih postupaka na nezavisnoj muzičkoj sceni, pre svega na eletro-pop underground sceni. Štavise, ljudi tamo zaista dobro reaguju na "mistake" zvuk i u samom Amsterdamu vam neće biti toliko čudno ako u klubovima čujete poneku njihovu stvar, a najveca je verovatnoća da to bude bas ta anti-bebidolska (sic!) "witness".
Osim tog gafa o "demo produkciji" bilo je i drugih:"En Vacances" nije BALADA! Pa nije ovo Scorpions ili, božemesačuvaj,Neverne bebe. Sintagma "kolekcija pesama" me podseca na ono kad zorica Brunclik izdaje "novi projekat", a "aranžman (koji se)uvija oko glasa, ispod i preko njega" u najmnanju je ruku nespretno stilsko štucanje, da ne kazem intelektualno zamuckivanje: jer ako se nešto uvilo, (ajmo reći da je to uradio taj nesrećni aranžman na koji se gosn Joca navrz'o)onda je to i ispod i iznad i iza i napred, "narodski rečeno": uvijeno je, bre!
Ako nastavimo dalje čućemo da "Ove pesme, naime, uspevaju istovremeno da odišu novom energijom i duhom" i da budu "opskrbljene slatkasto-gorkim r'n'b šarmom"(sic, sic!).
Razlog što sam ja izgubio pola sata mog dragocenog vremena ovde, je upavo činjenica da dopuštamo sebi da nam talentovane ljude ocenjuju ne bas toliko vešti, mnogo manje talentovani i ne potpuno doučeni kritičari koji toliko promaše suštinu svojom kritkom da poštenom svetu dodje da ostavi muziku i krene da se bavi ikebanom. Ama!
-
mistakemistake (gost)
| 29.05.2009. 13.22.28
http://www.junodownload.com/artists/Mistakemistake/releases/
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.