Usamljeni princ kiča i glamura na čevrtom albumu pokušava da prevaziđe ličnu dramu... Dosta poznatih ljudi je tu da mu pomogne
Patrick Wolf je prototip antikul momka. Imidž koji je do te mere groteskan da je čoveku teško i da se nasmeje – omoti i spotovi za koje je i izraz „artsy-fartsy“ preblag, teatralnost u pristupu koju bi i Army of Lovers cenili, insistiranje na biseksualnosti koje bi i Žarka Koraća pretvorilo u homofoba.
Ipak, sve predrasude padaju u vodu kad se čuje njegova muzika, jer odmah postaje jasno da je ovaj 25-godišnji multiinstrumentalista jako talentovan i kreativan. Na prva tri albuma mladić iz Londona se tražio i odrastao, pa zato i ne čude tolike turbulencije u senzibilitetu. Od zanesenosti semplovima i akustičnom gitarom na lo-fi debiju Lycanthropy (2003), preko razvijanja sviračkih potencijala na mračnijem i osmišljenijem nasledniku Wind in the Wires (2005), do pokušaja sukobljavanja prepoznatljivih sumornih tema s vedrim zvucima na ploči The Magic Position (2007), Patrick je promovisao i usavršavao svoju viziju žičano-klavirskog artističkog popa sa electro ornamentima.
Jasne muzičke reference oduvek su mu bili Kate Bush, Echo & The Bunnymen i Current 93, mada Englez nikada nije ni reprodukovao ni reciklirao, već je uzore koristio isključivo kao GPS kojim je usmeravao sopstvenu muzičku trajektoriju. U tom je razdoblju sve sigurniji postajao i njegov glas, u čijem su se spektru početnom bojažljivom gahanovskom baritonu polako pridruživali buckleyevski falseti i lepršavost Antonyja Hegartyja.
The Bachelor, prvi deo sage nazvane Battle, čiji će se nastavak The Conqueror pojaviti naredne godine, dolazi u momentu kada je samopouzdanje Patricka Wolfa na visokom nivou. Naoružan do zuba poznatim gostima (elektro umetnik Matthew Herbert, Alec Empire i glumica Tilda Swinton između ostalih) i epskim aranžmanima na violinama, on ispisuje dramatičnu priču o otuđenosti čiji je dugogodišnji talac i zbog koje je već razmišljao (čak jednom i najavio) da prekine karijeru.
Međutim, Wolf nije utučeni trubadur koji se neprestano jada, već sanjar koji kroz fantazije komunicira sa svojim demonima i nesebični hedonista koji želi da podeli trenutke koji ga ispunjavaju. Zbog toga njegov mrak nikada nije crn i njegova depresija ne poprima ozbiljne razmere.
Tako je i sa soničnom stranom, koja u skladu sa tekstovima jeste osetno mračnija od prethodnog izdanja, ali se nikada ne bi mogla okarakterisati kao hladna i turobna. Patrick snažnije nego ikada pokazuje naklonost ka keltskom folku i električnoj gitari, stvarajući u kombinaciji sa semplovima i electro beatovima efektnu simbiozu. Početak Bachelora naročito dobro funkcioniše u okviru nove formule, kada se skladno sjedinjuju propovedalački glam-pop 80-ih (Hard Times), techno-pop sa spoken-word Tildom kao “glasom nade” (Oblivion), western folk (Bachelor) i new romanticism (Damaris).
U ostatku Patrick tumara, nekad previše (Empireovi nasilni semplovi u numeri Battle se nikako ne uklapaju u koncepciju), nekad banalno (Count of Casualty baš i nije morala da bude o ratu u Iraku), ali je uglavnom dosledan u davanju prednosti sadržaju nad formom, što je teško zamislivo sa svim predubeđenjima koje je u stanju da izazove na nemuzičkom planu.
U neretkim trenucima kada trezvenost počinje da dominira, njegova ekscentričnost polako iščezava i mestimični uvrnuti momenti tada deluju izveštačeno, odajući utisak da se Wolfova narav menja.
To ne znači da on postaje običan singer/songwriter, već da naprosto njegova freakovska oštrica počinje da tupi, što ga u konačnom zbiru čini manje intrigantnim, ali prijatnijim za slušanje. Pitanje je ličnog ukusa kome se ovakav razvoj dopada.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Anoniman (gost)
| 19.06.2009. 12.44.50
dobro je da niste postavili spot za vulture...
mene patrick vanmuzički isto jako nervira, i duboko verujem da ovaj album zaslužuje zvesdicu više.
-
hard times (gost)
| 19.06.2009. 13.39.01
kakva odlicna pesma, kakav uzasan spot.
pa ni lady gaga ne bi uspela ovakvu grozotu od spota da napravi.
-
Ana (gost)
| 19.06.2009. 13.50.35
Stvarno je katastrofican po svim paramterima, osim muzike, koja mu je izgleda odlicna. Moracu da mu se posvetim. :´-) Hvala na preporuci, Popboks konza!
-
Vrabac (gost)
| 19.06.2009. 18.05.23
E on je tipičan onaj fazon "umetnost radi umetnosti", a zapravo ne kaže ništa... iritantan lik skroz... najgori album godine za sada!
-
:)) (gost)
| 19.06.2009. 19.26.44
ma koga briga kako izgleda, pesme su sjajne!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
-
@ Vrabac (gost)
| 19.06.2009. 20.06.20
Ako si ti peslusao album, ja skacem sa Savskog mosta... u Dunav.
-
m. (gost)
| 19.06.2009. 20.52.22
meni je pomalo slično onome iz recenzije.
https://www.youtube.com/watch?v=DW1AHrTNBao
-
nemam baš neku ideju (gost)
| 20.06.2009. 02.55.04
Dobar album skroz, mada ga nikad ne bih preslušao da nisam pročitao ovu recenziju. Rispekt za Žarka Koraća!
-
@ m. (gost)
| 20.06.2009. 09.03.00
u pravu si, stvarno lici...
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.