(EMI)
Sedam godina nakon tragične smrti Layne Staleya, grunge veterani predstavljaju novog pevača
Facelift (1990), Dirt (1992) i Alice In Chains (1995) su nezaobilazne stavke kada se govori o sceni Sijetla tokom poslednje decenije prošlog veka.
U poređenju sa Soundgardenom, Pearl Jamom ili Nirvanom, Alice In Chains su najviše bili pod uticajem heavy metala. Budući da je metal u vreme objavljivanja debija Facelift bio vrlo popularan, bend je mogao da računa na širu popularnost, a bezmalu pomoć mu je dao i MTV, redovnom rotacijom prvog singla Man In The Box. Ipak, Facelift je samo nagovestio ono što će Dirt u potpunosti otelotvoriti.
Dirt ulazi u panteon najboljih grunge ostvarenja i predstavlja kamen temeljac stvaralaštva benda. Sporim i oporim rifovima, prošaranim zaraznim razvučenim melodijama najbolje je opisao atmosferu Sijetla, dok se tekstualno bavio tokom svesti uživaoca heroina na prilično otvoren način.
Akustični Jar Of Flies (1994) je jedan od najuspešnijih i najprodavanijih EP izdanja, a Alice In Chains je još mračniji od prethodnika, i reflektuje sve teža psihička stanja kroz koja je Layne Staley prolazio. Vrhunac tenzija među članovima benda bio je nesrećni MTV Unplugged, na kome se jasno vidi zla krv između Cantrella i Staleya.
Black Gives Way To Blue je četvrti studijski album. Nakon smrti Laynea Staleyja 2002. od overdosea, bilo je nezamislivo da će Alice In Chains ikada ponovo zasvirati. Staley je bio jedinstven frontmen i pevač.
Ipak, bend je zamenu pronašao u tamnoputom Williamu DuVallu, koji je radio kao roadie na solo turnejama Jerryja Cantrella. Zastrašujuće je koliko DuVallov glas podseća na Staleya. U pojedinim trenucima deluje kao da razlike i nema.
Ipak, ta „neznatna“ razlika je važna. Koliko god prizivao duh Layne Staleya i koliko god DuVall bio tehnički dobar, s druge strane je očigledno da ne može da iznese dozu brutalne emotivnosti koju je posedovao originalni pevač. Vokali su harmonski složeni u istom maniru kao i na ranijim izdanjima, i tu nema neke bitnije izmene. Međutim, DuVall jednostavno nema karakterističnu staleyevsku crtu karikiranja melodija, zavijanja i produžavanja slogova. DuVall, dakle, ne ide preko ivice.
Mali broj ljudi je svestan činjenice da je srce benda bio i ostao Jerry Cantrell. Osim što je vrhunski gitarista, većinu vokalnih deonica je ranije delio sa Staleyem, dok je na novom albumu njegova pevačka uloga veća nego pre. DuVall zapravo tek na trenutke peva sam, češće je Cantrell u ulozi glavnog pevača, a najveći prostor zauzimaju njihovi dueti.
Zbog toga Black Gives Way To Blue podseća na još jedan Cantrellov solo album. No, kako Cantrell za svoje solo albume nikada nije dobio dovoljno pažnje, tek na izdanju potpisanom imenom benda konačno pokazuje kolike su njegove zasluge. On je ispunio sva očekivanja – rifovi su odlični, jaki, mračni i spori.
Produkcija je besprekorna. Check My Brain i A Looking In View su odlični singlovi i mogu da se nose sa ranijim hitovima, kao što su Them Bones, Angry Chair ili No Excuses. When The Sun Rose Again je jedna od najboljih pesama na ploči. Naizgled jednostavan, akustični aranžman, obogaćen je složenim vokalnim harmonijama, perkusijom i gitarom, i u takvoj svedenosti instrumenata potpuno je sačuvana autentična atmosfera benda.
U naslovnoj numeri koja zatvara album, gostuje Elton John. Njegovo prisustvo nije toliko upečatljivo muzički. Iako predstavlja marketinški štos, može se reći da je to lep i neočekivan gest, jer su pesma i tekst posvećeni preminulom pevaču.
Kao i raniji albumi, Black Gives Way To Blue ima nekoliko filera, no oni ne umanjuju značaj koji ovaj album ima – u godini u kojoj ima jako malo originalne gitarske muzike.
Možda mladim naraštajima novi Alice In Chains hitovi neće značiti isto onoliko koliko su Would?, Nutshell ili Man In The Box značili generacijama koje su uz te pesme i odrasle, no Black Gives Way To Blue je velika nagrada za sve Alice In Chains nostalgičare, ali i album koji ubedljivo pokazuje da grunge može dobro da zvuči i u novom milenijum.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Pedja (gost)
| 10.10.2009. 12.44.49
Jedno od iznenadjenja godine,bio sam ljut kada su se okupili ponovo,a album me razuverio jer je basbas dobar!!!Odlicna recenzija,posebno mi se svidja osvrt na Cantrella,jer i ja mislim da je bio i ostao dusa benda.
-
condo fucks (gost)
| 10.10.2009. 13.09.03
grandž, ćorsokak...znate već. :)
-
Aku (gost)
| 10.10.2009. 15.11.16
"...ali i album koji ubedljivo pokazuje da grunge može dobro da zvuči i u novom milenijum."
packa Pearl Jam-u?
-
tomislav žegura (gost)
| 10.10.2009. 17.29.03
Cool , baš mi je drago radi njih i dokaz da treba svirati i ići dalje, nekim bivšim bendovima su svi članovi živi pa opet ništa od njih ( mislim na ove , tj ovog što danas "svira" sa Tombalendima .....
-
Mr. Clean (gost)
| 10.10.2009. 17.56.24
Ne znam kako ljudi mogu hvaliti neuspešno kopiranje nekadašnjeg Alice In Chainsa. Bez Staleya defintitivno ništa više nije isto i to samo ignoranti ne shvataju. Ovo je samo groteskna parodija.
Neki ljudi baš ne shvataju da se na neke stvari mora staviti tačka.
-
bungleoid (gost)
| 10.10.2009. 18.16.21
Cantrell i ekipa su napravili odličan posao. "Alice in Chains" su jako specifičan bend pa sam i ja prvo pomislio da taj 'siroti' novi pevač nema nikakve šanse pa čak i da original peva kao Staley... ali, kad sam čuo uopšte mi nije smetalo, upravo se desilo suprotno! Svaka čast! Album me totalno vraća u 92/93 ... naročito "Your Decision" ;)
-
Goran (gost)
| 11.10.2009. 02.05.25
Dobar album! Nije za poredjenje sa starim albumima jer prosto, glavnog coveka vise nema. Muzicki odlican, ali opet nekako bez pecata. A mozda i gresim. U svakom slucaju, u novembru su u Budimpesti sto se NIPOSTO ne sme propustiti! :D
-
dudd (gost)
| 11.10.2009. 11.47.42
Nesrecni unplugged?
I kako je to netrpeljivost izmedju Cantrella i Staleya na tom koncertu ocita? Smesna izjava, data, ne znam na osnovu cega, ali dokumentarac o snimanju Unpluggeda je jasno demantuje.
I DuVall nije radio kao Cantrellov roadie, pobogu, nego kao pevac na Degradation Trip turneji.
-
Sokrat (gost)
| 11.10.2009. 14.56.54
Smusena i traljava recenzija za sasvim dobar album.
-
Mike (gost)
| 11.10.2009. 15.29.39
Fenomenalan album.
-
@Mr. Clean (gost)
| 11.10.2009. 15.40.13
Onda idi slušaj Facelift i ne smaraj ovde.
Sasvim realna i nepristrasna recenzija. Super album.
-
mim (gost)
| 11.10.2009. 16.05.46
Cantrell vrhunski gitarista?!:) - ovo se zove ultra hiperbola. "Check my brain, a Looking in view.. i mogu da se nose sa ranijim hitovima kao sto su Them bones, Angry chair.."- ultra-mega hiperbola. A porediti DuVall-a i Staley-ja:):) je ultra-mega-giga hiperbola ili bolje receno smesno. Tekstovi pesama su ocajni .. ne znam sta je ovde posveta Staley-ju? Mozda samo namera, marketing. Muzika, kao neki stari materijal, izvucen iz 90-tih, sto je i vrlo moguce, pa mozda otud i duh Staley-ja u DuVall-ovom glasu, danas je sve moguce. Lepo da se nekom nov album dopada. ps. Svako ko je gledao MTV Unplugged nastup moze da primeti koliko su se Cantrell i Staley "slagali". Oni su se u sustini raspali davno pre smrti Staley-ja.
-
Ultraviolator (gost)
| 11.10.2009. 17.49.04
Novi album je sasvim solidan...DuVall je dobar pevac sa tehnicke strane, ali nekako mu fale emocije.Ovaj album nije'Dirt'ili'Tripod'ali svakako je osvezenje u moru gluposti koje se danas servira kao rock..
-
Matori (gost)
| 17.10.2009. 16.37.36
Alice... su O.K. Staley je bio i ostao MAJSTOR za psotovanje i stvarno ga gotivim i cenim, ali to ipak nije razlog da Alice prekine sa radom. Slazem se i sa prethodnikom koji je rekao da postoje bendovi sa originalnim clanovima i... Dovoljno je uporediti "nove" Alice... i "nove" Pearl Jam, ja glasam za Alice...
-
U2 (gost)
| 24.10.2009. 13.56.11
Album je extra,ali ne dostize zvezdane visine albuma "Dirt".Oni su najbolji bend poslije U2.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.