Ambiciozan treći album “zlatnog deteta Nevade”. Da li je iko sumnjao da će biti drugačije?
I na trećem albumu Joanne Newsom je očigledno da imamo posla sa visoko obrazovanom muzičarkom. Svirala je klavir, onda se prebacila na harfu, studirala kreativno pisanje, a već u srednjoj školi odlučila je da će biti kompozitorka kad poraste...
Ali cela ta priča o mami koncertnoj pijanistkinji, tati gitaristi, bratu bubnjaru i sestri čelistkinji (zamislite, čak joj je i prvi komšija u Nevadi kompozitor!) deluje pretenciozno i potencira se u medijima i njenoj muzici do granice iritantnosti.
Definitivno je trebalo prostora da svi ti uticaji i čitava filharmonija stanu na jedan album, i tako smo počašćeni trostrukim dugosvirajućim izdanjem. Prosečno trajanje pesme na ovom, ponavljam, trostrukom (!) albumu je šest minuta. Čak i kritičar Pitchforka, koji je, naravno, Have One On Me proglasio za remek-delo, u svom tekstu daje instrukcije čitaocu kako treba da ga sluša (odnosno, zašto ne treba da odustane).
Na Have One On Me sve zvuči idealno. Joanna nesumnjivo ume da izgradi i isprati jasnu muzičku strukturu u svojim pesmama, njen glas je toliko čist da steriliše uho. Istina je da ubacuje nove zvukove u odnosu na prethodni Ys, “naslanja” tamburu na harfu i električnu gitaru, da bi finalizirala na klaviru.
I sigurno joj nije za zameriti što kombinuje soul, blues i jazz, i što ih uvodi u svoju prepoznatljivu modernu folk bazu… Ali u tom muzičkom zanosu nema nigde onog suštinskog krešenda, već sve deluje kao da je profesionalizam zamenio igru i emociju. Mislim da nije neophodna ta preciznost jednog građevinskog inženjera, koji mora najtačnije da izračuna statiku, kako se zgrada ne bi srušila.
Atmosfera na ovom albumu je plišana. Nešto kao kad bi Regina Spektor izgubila taj nerv, živac inventivnosti, ili kao kad bi misticizam sestara Cocorosie dobio predznak wannabe. Podseća čak i na Tori Amos, u folk izdanju, s tim što se gospođica Newsom trudi da izmisli sve te frustracije, kako bi bolje zvučala. Mogla bi se povući paralela sa nekim ko odraste na Senjaku, a odluči da bude reper.
Ako bismo se vodili po proračunatom načinu razmišljanja i sve bacili na papir, njen glas bi bio za čistu desetku, kompozicija takođe, a i narativni tekstovi bi dobili jednu sasvim solidnu osmicu... i sve je to toliko “na mestu“, ali muzika bi valjda trebalo da bude i nešto više, a ne samo težnja ka zanatskom perfekcionizmu?
Evidentno je da je Joanna sela sa Ryanom Francesconijem (aranžer), i Nealom Morganom (zadužen za perkusije), kako bi pročešljali svaku pesmu takt po takt, analizirajući do detalja svaki smisao, raspoloženje i teme koje se provlače kroz album.
I tako je stvoreno ovo remek-delo. Doduše, namenjeno arogantnim kritičarima. Oni koji od muzike očekuju da im probudi i neku emociju, ovde se sigurno neće zasititi.
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Gropius (gost)
| 26.03.2010. 15.17.01
Slazem se.
-
meni probudi (gost)
| 26.03.2010. 17.14.01
emotion,mozda zato sto nisam arogantni kriticar!!!
-
pitam se, pitam (gost)
| 26.03.2010. 18.34.05
slazem se sa recenzijom. pitam se da li su ljudi koji ovo uzdizu u nebesa slusali stonese ili zeppeline? ili makar neki blues, dylana, punk... bilo sta sto ima veze sa zivotom?
-
komsa (gost)
| 26.03.2010. 19.14.44
Eh eh... u picfork recenziji je pisalo... Da je meni posao da napisem recenziju vise bih brinuo o tome sta pise u mom tekstu.
Sto se tice albuma, uh naporno. :)
Neke pesme su mi na nivou Ys, neke dosadne. (Ili mozda jos nisam stigao da ih oslusnem :) )
Good Intensions Paving Company me odusevljava, to je 10/10 sigurno, za album nemam pojma...
Ali glas! Jeste izgubio "boles" ali kako samo zvuci! :)
-
stari fan (gost)
| 26.03.2010. 20.12.44
"have one on me" jeste skroman, ali očekivao bih malo više poštovanja prema autorki jednog od remek-dela 21.veka: albuma "ys".
autorka ovog teksta nigde ne pominje taj album, pa se nekako između redova čita da je čitava karijera joanne newsom prevara, sa čime ne mogu da se složim.
-
djemba kishmarton (gost)
| 27.03.2010. 12.38.43
tijana idzula!
-
ushke (gost)
| 27.03.2010. 14.08.03
konacno spot na brzom serveru a ne ko oni nasi gde pesmi od 3 min treba 10 minuta da se odvrti;
samo tako!
-
raatko (gost)
| 30.03.2010. 07.00.03
oni koji su ostali na nivou stonesa i zeppelina, naravno, nisu prava publika za novu muziku tipa joanna newsom. istina je da je 'ys' remek djelo, no ni novi trostruki album nije puno slabiji. možda se sve to dalo svesti na jednostruki cd... ovako ostaje neki međuprostor bez kojega se i moglo... definitivno, raritetna muzika našeg doba.. vrijedno slušanja, bespogovorno.
-
pitam se (gost)
| 30.03.2010. 09.01.38
"oni koji su ostali na nivou stonesa i zeppelina, naravno, nisu prava publika za novu muziku tipa joanna newsom", ne znam da li si svestan cinjenice koliko je to ljudi. ne znam na koji si nivo mislio? po meni je to jako visok nivo, ali dobro... znaci publika koja slusa rock muziku nije prava za newsom:) neprocenjivo
-
M (gost)
| 30.03.2010. 09.36.57
Dosadna bila, dosadna i ostala.
-
raatko (gost)
| 01.04.2010. 22.00.12
htjedoh reći - i rekao sam - publika čiji obzori se nisu proširili, a ukus nije evoluirao teško da mogu prihvatiti svo šarenilo divne suvremene muzike (tzv. neofolk) u koju ubrajam i djelo joanne newsom.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.