Deth Red Sabaoth

Iako je Glenn Danzig bio u horor punk ikonama Misfits i član andergraund metalaca Samhain, upravo je Danzig bend u kome je ostvario pun potencijal, i pevački i frontmenski. Deth Red Sabaoth predstavlja povratak korenima u pravom smislu, jer su pesme i zvuk na tragu prva četiri albuma, po mnogima najboljim ostvarenjima američkog ekscentričnog muzičara.

Prva karika koja automatski izdvaja ovaj album od svih novijih iz teškometalne produkcije je garažni zvuk. Očigledno smoren od produkcijskih egzibicija kojima se bavio poslednjih 15-ak godina, i indisponiran kompjuterima i modernijem pristupu pesmama sa elektronskim i industrial elementima, Glenn Allen Anzalone je nabavio studijsku opremu iz 70-ih kako bi totalno ušao u stari fazon. Na albumu se, dakle, bavi isključivo suštinom koja je prljava, ujedajuća i sasvim zarazna.

Ekipa koja svira na albumu je krajnje impresivna – za bubnjevima je Johnny Kelly, bubnjar bruklinskih dumera Type O Negative (čiji je frontmen Peter Steele prošle godine preminuo), a gitare svira, kao i na prethodnom albumu Circle Of Snakes (2004), Tommy Victor, rifadžija sastava Prong. Produkcija je analogna, i nosi miris 70-ih (tačnije prvih albuma Black Sabbatha).
 
Danzigov glas je isturen, napred u matrici, ogoljen, bolan u svom najboljem satanski Elvis sreće Morrisona maniru. Bas gitaru je odsvirao sam Danzig, no za turneju se u toj ulozi kao član ekipe pominje basista Steve Zing, koji se sa Danzigom druži još iz starih dana benda Samhain.

Album počinje jako i glasno, sa Hammer Of The Gods. Sirova produkcija ne ide na ruku bržim pesmama, kao i onim sa srednjim tempom koje slede, The Revengeful i Rebel Spirits. Međutim, tempo pada i već sa baladom Black Candy stvari dolaze na svoje mesto, a Danzig sija punim crnim sjajem. Srednje-spore pesme omogućavaju Danzigu da fenomenalno iznese emociju, dok se prljavi bluz glas meša sa dumerski teškim bubnjevima i metalnim oštricama Tomijeve gitare. Prvi singl, On A Wicked Night, počinje blago, akustičnom gitarom i Danzigovim bluzijanom, da bi već u drugom minutu podigao atmosferu (i temperaturu) karakterističnim stilom pevanja.

Polu-naslovnu pesmu Deth Red Moon karakterišu akordska rešenja koja na prvo slušanje možda isuviše podsećaju na planetarni Danzig hit Mother ( koja bi mogla sasvim lako da bude pretendent za jednu od 10 himni heavy metala – pa i da uđe u 100 najboljih rok muzike). No, u nastavku se uvode prateći vokali, tako da pesma dobija pitkiji tok, ali utisak je i dalje pozitivan.

Ju Ju Bone je najkarakterističniji Danzig – najviše je blues, najviše šmekerski-erotsko-satanistička, onako kako samo Glenn ume. Naravno, diskutabilan je bilo kakvo intelektualno bavljenje tekstovima pesama, jer Danziga zanimaju samo žene, okultizam i bol. Ako ste na to navikli, nećete imati problema.

Mora se primetiti i da je sa svojih 55 godina Danzig kao pevač u sjajnoj formi. To se najviše primećuje u Left Hand Rise Above koja zatvara album, i koja ulazi u red najboljih u njegovoj karijeri. Danzig očigledno najbolje funkcioniše u dinamičkim skokovima toplo-vrelo i tiho-glasno, tj. smireno-razjareno.

S druge strane, ploča ima mana – Night Star Hel i Pyre Of Souls nisu baš najreprezentativnije, i ostavljaju utisak nedovršenosti. Iako Deth Red Sabaoth levitira negde između bluza, doom metala i roka, ta formula ne funkcioniše u svim pesmama jednako ubedljivo. Drugi nedostatak je bas gitara, koja, iako prisutna i topla, ne nudi mnogo upečatljivih rešenja.

Možda će nekome produkcija albuma zvučati previše čudno, zatvoreno, možda i amaterski, ali Danzig je postigao cilj – vratio se na mala vrata sa nekoliko velikih pesama. Izjavio je da bi voleo da snimi dark bluz album sa Jerryjem Cantrellom i Hankom III, tako da u svakom slučaju ne manjka sa interesantnim idejama. Imajući u vidu pesmu Come to Silver, koju je Danzig ranije napisao za Johnnyja Casha (ali je Cash nikada nije snimio), za takvu neku eventulnu saradnju se mogu imati veća očekivanja.

Deth Red Sabaoth možda nije kompletan povratak u prvu fazu benda, ali Danzigova Glasčina je prisutna u svim pesmama, a zarazne udice koje nose sjajne melodije, aranžmani i topla produkcija, čine veliku preporuku svakom ljubitelju mračnije strane muzike.

Audio:

• MySpace