(Laguna)
Gospođica Avramović je bila veoma neomiljena i mnogi imaju razloga da se raduju njenoj smrti. Samo, ko je ubica? Na Kumu je da istinu istera na čistac
Domaća žanrovska književna ponuda je nedavno obogaćena krimićem Verice Vinsent Kol Magični teatar ljubavi i smrti (Laguna, 2010). U pitanju je whodunit – retaka zverka u srpskom žanrovskom šumarku. Poznato je da srpski pisci veoma slabo pišu kriminalističke romane. A i kada ih pišu, retko kada se pridržavaju klasične formule. Verica Vinsent Kol je krenula dobro utabanom stazom koju su pre nje prokrčili mnogobrojni strani autori.
Punih osam meseci policija ne može da uđe u trag ubici poznate glumice Emilije Avramović. Slučaj se konačno pomera sa mrtve tačke kada se u istragu uključi privatno njuškalo Andrej Avakumović Kum - srpski Filip Marlou (kako ga u romanu oslovljavaju na više mesta). Ubijena je bila veoma neomiljena i mnogi imaju razloga da se raduju njenoj smrti. Samo, ko je ubica? Možda neki od brojnih ljubavnika? Ili ljubomorna koleginica? Gluvonema garderoberka sumnjivog ponašanja? Na Kumu je da istinu istera na čistac.
Magični teatar ljubavi i smrti nije prvi roman Verice Vinsent Kol, niti je prvi slučaj Andreja Avakumovićа Kumа. Zapravo, serijal je započet romanom Greh, gnev i grad (Karganović, 2007) koji je prošao sasvim nezapaženo. Sada kada je Laguna preuzela stvari u svoje ruke, ova spisateljica i njen junak su dobili priliku da budu predstavljeni širem auditorijumu.
Iako je roman plasiran uz krilaticu „Beograd je konačno dobio svog privatnog detektiva“, bez obzira na to što je radnja smeštena u srpsku prestonicu, lokalnog kolorita ima veoma malo. U pitanju je tipski postavljen krimić koji mnogo duguje anglosaksonskim autorima stare garde kao što su Agahtha Christie ili P.D. James.
Za razliku od Mirjane Đurđević koja je u svojim romanima o prljavoj inspektorki Harijeti (najpoznatiji od njih je Prvi, drugi, treći čovek iz 2006. godine) parodirala formu detektivskog romana, Vinsent Kol tematici pristupa bez većih postmodernih intervencija. Doduše, i ona pokušava da do izvesne mere osveži formulu. Priča je začinjena, između ostalog, manipulacijama uz pomoć subliminalnih poruka i vudu magijom. Takođe, Vinsent Kol pokušava da dinamizuje radnju ubacivanjem paralelne priče u kojoj su opisana četiri poslednje meseca u životu ubijene glumice, ali veći deo romana otpada na segmente u kojima Kum ispituje osumnjičene i pokušava da se izbori sa sopstvenim nesređenim ljubavnim životom.
Dešavanja je malo i romanu bi definitivno koristilo malo dinamike. Tu i tamo ubačen je poneki prizor seksa, ali prave napetosti i pretnje nema. Magični teatar ljubavi i smrti je uglavnom melodramatično cerebraran, što je mešavina koja neće biti po svačijem ukusu.
Srpska publika voli da čita krimiće, ali one koji su pisali strani autori. Domaći pisci nisu još uvek pokušali da se izbore za svoje mesto na policama sa kriminalističkim romanima. Činjenica je da Vinsent Kol po senzibilitetu ne pripada novom talasu krimi pisaca poput Stiega Larssona (izvrsna Milenijum trilogija), ali svakako predstavlja pažnje i čitalačkog vremena i napora vredan iskorak u pravom smeru, iskorak koji u krajnjem zbiru prikazuje dovoljno potencijala da privuče kako žanrovske kompletiste tako i one tradicionalnijeg ukusa.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Walter White (gost)
| 06.10.2010. 13.04.13
Plavuše preuzimaju književnu scenu! Posle Mo evo i Verice.
-
Dragana (gost)
| 10.10.2010. 08.52.26
Cekajuci da Kum okonca istragu deca ostadose bez rucka. Izvinite deco, sa Agatom se to nije desavalo.Samo napred Verice, sa nestrpljenjem ocekujem novi Kumov slucaj!
-
dragan (gost)
| 10.10.2010. 17.58.58
Nisam citao knjigu (mada imam nameru) ali sam jedan od onih koji je procitao Vericinu prvu, onu u kojoj nam je Kum predstavljen. Ne bih je ovom prilikom komentarisao, osim da kazem da mi je u toj meri drzala paznju da sam dobar deo procitao u autobusu, nocu, na putu za Budvu.
Hteo bih medjutim da se osvrnem na recenziju, kao veliki ljubitelj ove vrste krimica (whodunit). Nije mi najjasnije zasto je recenzent osetio potrebu da uporedjuje tako razlicite kategorije krimica kao sto su oni koje pise Mirjana Djurdjevic, Stig Larson i ovaj. Kakve veze moze da ima satira na temu krimica i pravi whodunit? Vrednost whodunit-a treba ceniti na osnovu toga koliko je on uspesan u onome sto cini whodunit tj. da li postoji dobar zaplet, da li je citaocu ponudjena postena sansa da sam pogodi ubicu i narocito da li je identitet ubice uspesno sakriven do samog kraja. Ako je pisac uspeo da to dobro odradi, onda je to dobar whodunit. A kome je do satire, nece se ni hvatati za ovu vrstu romana.
-
snezana (gost)
| 13.10.2010. 19.58.18
Procitala sam knjigu i meni se definitivno dopada. Ja volim krimi romane ali ne one sa puno krvi i nasilja, pa mi ova urbana prica sa mozganjem i nadmudrivanjem lezi mnogo vise. A dopada mi se i ova boemija iz senke koju ja prepoznajem
-
Georgina Ficur (gost)
| 13.10.2010. 21.08.25
Cinjenica da je "Beograd konacno dobio svog privatnog detektiva" je po mom misljenju samo deo onoga sto je Verica Vinsent Kol postigla u svojim pricama o Andreju Avakumovicu Kumu. Beograd koji zivi izmedju splavova na Savi i intimne tisine gradjanskih stanova je, istina, mnogo vise i eksplicitnije pominjan u prvom romanu, ali se oseca i u drugom.
Glavni likovi koji se provlace u ovom serijalu o beogradskom privatnom detektivu-amateru, odrazavaju prepoznatljivu psihologiju Beogradjana izvesne generacije, koji zive u psiholoskom procepu izmedju Beograda kakav je nekad bio, i onoga sto je sada.
Verica nas kao vesti domacin upoznaje sa likovima: prijatlejima koji su se upravo vratili iz inostranstva, s komsijama koje znamo iz vidjenja i sa licnostima o kojima citamo u stampi.
U ovoj novom romanu, junaci iz prvog vracaju se u domove citalaca sada vec kao stari poznanici. Vericina umesnost portretisanja likova je takva da je tesko poverovati da su njeni junaci samo plod imaginacije. Ako biste u prolazu sreli Andreja Avakumovica Kuma sigurno biste ga prepoznali po glasu.
-
Atom (gost)
| 27.10.2010. 18.38.10
Zaintrigirali su me i kritika i komentari, pa posto sam ljubitelj krimica procitao sam. Utisak je sledeci: glavni junak je dobra faca, a plot je za desetku. I cinjenica, ubica se ne zna do samog kraja. Zaista se nadam da nastavak sledi.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.