Bio mi je samo drug

Orginalni naslov: Friends with Benefits
Scenario: Will Gluck, David A. Newman, Keith Merryman
Uloge: Mila Kunis, Justin Timberlake, Patricia Clarkson, Woody Harrelson
Žanr: Romantična Komedija
Proizvodnja: SAD, 2011.

Kao komedija o seksu bez obaveza, Samo drugarski svoju proklamativnu golicavost i slobodoumnost ne koristi samo kao marketinški trik za isporučivanje još jedne sterilne romkom priče o susretu, ustreptaloj ljubavi i sekiracijama glavnog para.

Mada je u pitanju učestali narativni obrazac, likovi i odnos prema vezi su specifični. Oba lika dele stav o ljubavnoj vezi kao nekakvom napornom šablonu. Slobodniji rečnik koji koriste da bi konstanto prozivali njene stereotipne aspekte stvara utisak kao da je njihovo razmišljanje oslobođeno dosadnih obrazaca shvatanja romantičnog odnosa. To nudi uverljivost odluci junaka da se upuste u nešto što smatraju da je seks kao čista fizička aktivnost.

Glavni par čine Mila Kunis i Justin Timberlake. On je pomalo rezervisan i neodlučan, ona napadna i otvorena. Justin uglavnom glumi pogledom i smeškom, sa ravnim i istovetnim izgovorom rečenica, dok Mila koristi celo telo i često menja intonaciju u okviru jedne rečenice. Ovakav dinamični odnos likova i stila glume, uz otvoreni, iskren odnos junaka koji podrazumeva i dosta zadirkivanja ali i prisnosti, čini njihovu vezu vrlo interesantom i, u odnosu na brojne druge slične filmove, punokrvnom.

Film se ne ustručava od prikazivanja nekoliko intimnih situacija u krevetu, kada junaci sve vreme komentarišu šta rade, traže ono šta vole pri seksu, ili otkrivaju šta im je neprijatno. Ne radi se o tome da stignemo da vidimo mnogo mesa u golišavim scenama, već da možemo da vidimo dinamiku dva lika u zanimljivim, škakljivim situacijama. Tako smo u prilici da se uz scene seksa ujedno i nasmejemo na primedbe muške strane da se ne oseća dovoljno muškom ako je ispod, ili ženske koja je zadovoljna kada dobije ono što želi.

Film, isprva, funkcioniše kao screwball komedija - uvodna scena paralelnog dvostrukog raskida, počiva na brzom razmenjivanju komičnih stereotipnih fraza prigodnih za kraj veze. Potom, kroz sledećih par scena, brbljiva i živahna Mila Kunis na momente podseća na nonšalatne junakinje Iren Dan ili Ketrin Hepbern koje, nesputano, upravljaju životima svojih odabranika.

Dinamika filma uspostavljena je u uvodnoj sceni koja obiluje brzim i domišljatim dijalozima, slobodnim rečnikom, smenjivanjem lokacija (malo NYC, malo L.A.) i samoironijskim referencama na romkom verziju romantičnih odnosa. Ritam je brz i živahan, pogotovo u odnosu na druge savremene komedije. Najveći deo filma dešava se na ulicama, i reditelj u potpunosti koristi vrevu i privlačnost Njujorka da svaku scenu, ako ne i svaki kadar, učini dinamičnim. Uprkos tome što se radi o prevashodno dijaloškim scenama koje se zasnivaju na zasebnim krupnim kadrovima dvoje ljudi koji razgovaraju, uvek će se pojaviti nekoliko širih planova, momenti sa oba lika u kadru i neko vizuelno-grafičko rešenje koje će kadar učiniti specifičnim i upečatljivim.

Par brbljivih i suludih sporednih likova, poput mame glavne junakinje (Patricia Clarkson) ili gej kolege junaka, (Woody Harrelson), za razliku od nekih drugih romkoma, suptilno, nikada ne prelazeći u upadljivo izveštačene junake, doprinose zabavnom utisku ovog filma.