151-160 od 321 (strana 16 od 33)
Tvorci animea se usuđuju da ispitaju oblasti o kojima radnici velikih američkih studija verovatno i ne sanjaju. U svojim istraživanjima, često odlaze toliko daleko, da pomislite kako se među tim marljivim Japancima krije i neko ko nije sa ove planete
Karijera Waltera Gibbonsa je po mnogo čemu delila nesrećnu sudbinu discoa, što zahvaljujući njegovoj ideosinkraziji, što zahvaljujući posrnuću discoa na šta nije mogao da utiče
Dok je svoju ideologiju disco našao u Mancuseovom Loftu, klasičan zvuk disco muzike je došao iz Filadelfije, odnosno iz izdavačke kuće Philadephia International Recordings, producentskog i kreativnog dua Kennetha Gamblea i Leona Huffa
Novi pogled na značaj disco muzike kao plesne forme i njenu ulogu u društvenim procesima koji su se odvijali u Americi krajem 60-ih i tokom 70-ih
Duke Nukem se uklapa u film 80-ih, posebno u struju prvorazrednih akcionih filmova Carpentera, Verhoevena, McTiernana i Camerona koji su umeli da ostave društveni komentar tamo gde je on najmanje očekivan - u „srce tame“. U najčistiji proizvod konzumentske kulture
Drugi pogled na prvo veliko rock’n’roll samoubistvo. Pop kultura je refleksija stvarnosti, pa u njoj mora biti mesta i za jedno oko puno suza – udovica Iana Curtisa priča o svojim danima pre, posle,ispred i iza Joy Division
15. Sarajevo film festival opravdao je reputaciju najvećeg filmskog dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije. Od 12. do 20. avgusta, na 10 lokacija prikazano je 232 filma iz 53 zemlje koje je gledalo preko 100 000 ljudi
Ovogodišnji Sziget posetilo je preko 390.000 ljudi, zarada se procenjuje na 390.000 evra, nastupili su Faith No More, Klaxons, Placebo... Na licu mesta je bio naš saradnik
„We're all pretty bizarre. Some of us are just better at hiding it, that's all”,
Andrew (Judd Nelson),
The Breakfast Club (1985)
Još jedna hronika Exita iza zatvorenih vrata, u kojoj 10-godišnjicu festivala saznajemo mnogo toga o donjem vešu Lily Allen, fotoaparatu Patti Smith i mirisu Mobyjeve sobe
