Rajko Grlić snima Karaulu

Snimanje dugometražnog igranog filma Karaula , reditelja Rajka Grlića, počelo je pre 15 dana na lokacijama Bitole i nacionalnog parka Galičica iznad Ohridskog jezera na makedonsko-albanskoj granici. Posle raspada Jugoslavije, ovaj film predstavlja prvi zajednički kulturni projekat u kome učestvuju sve bivše YU republike. Scenario za Karaulu napisali su splitski književnik Ante Tomić i Rajko Grlić na osnovu Tomićeve novele Ništa nas ne smije iznenaditi, a glavne uloge tumače: Toni Gojanović, Sergej Trifunović, Emir Hadžihafizbegović, Bogdan Diklić i Verica Nedeska-Trajkova.

Ova komedija govori o našoj prošlosti bez nostalgije i mržnje, to je komična priča o ljudima koji su na pragu tragedije. Radnja je smeštena u 1987. godinu i odvija se u karauli na makedonsko-albanskoj granici. SFRJ broji svoje poslednje dane iako to zapravo još uvek niko ne shvata a možda i ne želi da shvati. Neobičan slučaj unosi nemir u svakodnevni vojnički život: frustrirani i večito pijani poručnik Safet Pašić oseća neobičan bol na “privatnom mestu”. On poziva jedinog doktora među vojnicima, Sinišu, koji u diskreciji otkriva polnu bolest. Pokušavajući da pronađe način da sakrije svoju neprijatnu situaciju, a još više da bi izbegao odsustvo zbog bolesti, Pašić objavljuje stanje opasnosti na granici tvrdeći da se armija Albanije sprema za napad. Burleska se pretvara u ratnu psihozu, vojnici kopaju rovove. Pašić je izgubio kontrolu i iz dana u dan sve je gori. Siniša je umešan u opasnu ljubavnu avanturu a njegov najbolji prijatelj Ljuba Lalović čvrsto odlučuje da napusti vojsku. Polako, cela situacija izmiče kontroli...

Reditelj Rajko Grlić o filmu kaže: “Pre svake prirodne katastrofe, bilo da je reč o običnoj letnjoj oluji ili pravoj kataklizmi, postoje trenuci potpune tišine kada sve staje. U tim trenucima, niko ne želi da govori o onome što se događa. To se dešava u prirodi, u društvima, celoj civilizaciji. “Karaula” je komedija čija se radnja odvija upravo u takvom jednom trenutku. Mogla bi se napraviti čitava biblioteka od knjiga koje govore o raspadu Jugoslavije, na istu temu snimljeni su brojni filmovi. Ipak, u tom obilju materijala ništa nije rečeno. Iznenađujuće malo je oslikano ono što se dešavalo u godinama koje su prethodile krvavim događajima. Ko su bili ljudi koji su u nekoliko meseci pretvoreni u vojnike, izbeglice, žrtve ili kriminalce? Kako su oni živeli? Šta su zapravo želeli? Kakav je bio običan život iz koga je iznikao takav rat i kakve su mentalne strukture bili oni kojima je u glavu sve ubačeno tako brzo i lako? Ovaj film, kao četkica u rukama strpljivog arheologa, bavi se upravo tim periodom, tim ljudima i njihovim pričama.”