Koncerti prve polovine Exita

Festival je počeo nastupom skopskog Arhengela, pa onda Laibacha, a organizatori su procenili da je prve noći Petrovaradin posetilo više od 35.000 posetilaca.

Zvanično otvaranje festivala trebalo bi da bude održano u ponoć, obraćanjem jednog od čelnika Exit tima, pre nastupa glavnih zvezda prve festivalske večeri Underworld. Time je prekinuta praksa iz prethodnih godina, kada su festival otvarale poznate ličnosti, poput košarkaša Aleksandra Đorđevića, vaterploliste Aleksandra Šapića i glumca Zorana Cvijanovića. Prve velike zvezde su bili metalci – čelisti iz Finske.

Apocalyptica: Noć je već potpuno pala, Laibach je napravio odličan uvod, atmosfera sve bolja, sve više ljudi ispred Main Stagea. Već sa prvim rifovima (da, i čelisti sviraju rifove!) na hiljade ruku se diglo u vis. Dugokosi momci iz Apocalyptice su dodatno dizali atmosferu izvođenjem popriličnog broja obrada Metallice ( Master of Puppets, Seek & Destroy, Enter Sandman, Nothing Else Matters…), ali i Sepulture ( Refuse/Resist i Inquisition Symphony – ova druga je stvorila neverovatnu atmosferu). Većina pesama je bila odsvirana perfektno, s prepoznatljivim štihom sa albuma, istovremeno nudeći nove smernice živog nastupa.

Jedina ozbiljna zamerka koja se mogla čuti među publikom – zašto nisu svirali duže.

Rambo Amadeus: Rado viđen gost Exita, Rambo je još jednom pristojno (što ne znači bez psovanja) zabavio festivalsku publiku, heterogeni skup kojem ovaj umetnik voli da se obraća sa omladino. Nastupivši na Balkan (zvanično: Tuborg Green Fusion) Stageu – dakle, u neformalnoj, gotovo drugarskoj atmosferi, a opet pred velikim brojem omladinaca i omladinki - Rambo je okupljenima predstavio neke od svojih novijih ideja, ne izostavljajući, kao iskusan i predusretljiv zabavljač, provereno efektne dosetke.

Članovi njegovog pratećeg benda bili su, naravno, na visini zadatka. Ovom prilikom obeležena je četrnaestogodišnjica zaposlenja pouzdanog bubnjara Truta u Rambovom preduzeću .

Ljubak kao i obično, Rambo Amadeus je ponovo prikazao čitav niz trikova i veština u kombinaciji sa veštom svirkom, razgalivši omladinu koja će ga, verovatno, još dugo oduševljeno pozdravljati. Po svemu sudeći, ovaj doajen neće skoro u penziju.

Underworld: Posle neizrecivo lepog vatrometa kojim je nebo iznad Petrovaradinske tvrđave buktalo punih 15 minuta, Underworld su se pojavili u punom sastavu, Hyde, Smith i Emerson, što je na iznenađenje bukvalno opčinijene publike izazvalo još veću pometnju u već dodirnutim emocijama.

A onda su počele da se nižu, sada već antologijske klupske teme poput Rez, Everthing, Everithing, Two months off, Push up… Apsolutna katarza nastupila je onda kada je tridesetak hiljada ljudi, u isti glas pevalo stihove pesme Born Slippy.

Konačno, Underworld poseduju nepogrešivu vrstu senzibiliteta kada je komunikacija sa publikom u pitanju, savim neobičan pristup muzici, jer reč je o elektronskom odgovoru na savremeni zvuk i jedan sasvim jedinstveni scenski nastup, koji je i ovog puta oblikovao Karl Hyde lično.

Domaća publika pamtiće ovaj nastup po mnogo čemu, najviše zbog činjenice da je imala priliku da oseti onaj famozni “Underworld trenutak”.

Sve ostalo, neka bude početak jedne dostojanstvene festivalske priče…

Exit je stvarno počeo!

2 Many DJ`s: Postavši iznenada zvezde večeri na Dance Areni u udarnom, post-Underworld terminu koji je trebalo da pripadne Dave Clarkeu, 2 Many DJ's su uspešno odigrali svoju ulogu, ne odustajući od svog eklektičnog koncepta, ali i uz sav potrebni tvrđi i brži ritam koji se u tim satima očekuje na na toj bini. Pravo je čudo da je jedna o najvećih reakcija klabera tokom njihovog seta bila uz Blur singl Song 2, što ipak dosta govori o zajedničkom uživanju i poklonika gramofona i ljubitelja gitara, na koje se obično dele posetioci Exita. Tako smo imali prilike da čujemo razne veoma poznate singlove, neke u samo nekoliko vešto izabranih sekundi, neke su dobile po dvadesetak, a retko koje su zaslužile i svoje puno trajanje. Nabrojimo samo neke: Technotronic - Pump Up The Jam, Tiga - Pleasure From The Bass, Simian - We Are Your Friends, Alter Ego - Rocker, Mr Oizo - Flat Eric , a tu su bila i dva uspešna singla njihovog “pravog” matičnog benda Soulwax - NY Excuse i E Talking , kao i najomiljeniji John Peelov singl svih vremena: The Undertones - Teenage Kicks . Ubrzo nakon završetka nastupa Underworlda, količina ljudi u Next Live Dance Areni dostigla je svoj optimalni nivo ključanja i sve je bilo spremno za prvo Exit jutro...

Felix Da Housecat: Poslednji DJ koji je počeo svoj set pre svanuća, bio je ultrasimpatični niski crnac, poznat kao Kućni Ljubimac Mačak Felix. Iako mu je to bio prvi put da nastupa na Exitu, nije se plašio maksimalne opuštenosti tokom puštanja muzike, skoro kao na ultraprivatnoj žurci za svega dvadesetak ljudi. Miks je bio surov, sa naglim prekidima u kojima bi očekivao da publika zapeva deo koji nedostaje, i prepun dugih prelaznih pasaža koji su već 'spuštali loptu' u susret izlazećem suncu.

Felix je za prvi Exitov uranak izabrao: Fischerspooner - Never Win, T. Raumschmiere - The Game Is Not Over, Depeche Mode - Personal Jesus, Miss Kittin & The Hacker - Frank Sinatra ...

Da li Felix dugo nije kupovao ploče ili je jednostavno želeo da bez ikakvog rizika obrađuje publiku ostaje da se vidi do nekog njegovog sledećeg gostovanja.

Negde pred kraj seta, uz sada već potpuni dan, pogled sa visine na nebrojene hiljade ljudi ukazivao ja na blago preovlađivanje crvene i bele boje majica u publici, što su kako već znate, oficijelne boje Exit-a.

Freq Nasty Live Experience: Malo ko je mogao da pretpostavi da će Freq Nasty sa sobom povesti još troje ljudi za svoj nastup na Main Stage-u, nešto kasnije nakon koncerta Underworlda. On za gramofonima, CD plejerima i efektima, bubnjar i par MC-jeva činili su Live Experience koji je kombinovao tehniku starog, organskog jungle-a, novog breakbeat-a, tradiciju reggae-a i izrazite karaktere dvojice MC-jeva.Svojim izgledom činili su jedno malo pleme koje dugo nije izlazlio u civilizaciju, ali je zato zvučni output bio susret betona i lišća, belog čoveka sa crnim.... i zajednička kuća bila je izgrađena.

Ako bi se u tim jutarnjim satima merila količina dobrog raspoloženja na celom festivalu, Freq Nasty sa svojom ekipom bi sigurno bio na vrhu. Upravo se njegov prvi singl Boomin' Back ' Atcha na gramofonu našao kao podsetnik, što njemu samom, što publici i pokazao da su neke poruke jače od drugih.

Marchello: Domaćoj rep i hop-hop sceni su pojavom ovog danas najpopularnijeg domaćeg repera dati dignitet i dostojanstvo. U njegovom nizanju oštrih rima, u kojim nije pošteđen niko – od vlasti do estrade, do izražaja je opet došao Marchellov neosporni talenat za repovanje, kao i kalemljenje raznoraznih semplova koji služe za poigravanje smislom: korišćenje opštih mesta (muzika iz serije Bolji život ) dovodi do formiranja novih obrazaca do sada neviđenih na domaćoj hip-hop sceni.

Oduševljeno pleme ispred Tuborg Stagea pozdravilo je sve izuzetne trenutke Marchellovog repovanja, posebno unapređenog asistencijom mladog Ministra Lingviste, što je samo dokazalo kako njih dvojica zaista dobro umeju da drže pažnju publike - samo rečima, bez elektronskih pomagala.

Ako selektori Exit Festivala zbog nečega treba da žale, onda je to činjenica da zagrebački rep heroj Edo Maajka i Marchello ne nastupaju zajedno. To bi bio pravi tajfun. Moguće je, ipak, da su najbolji dovoljni i sami sebi.

Ian Brown: Na Main Stageu ovaj neobični pevač večeras je posegnuo za vrhovima obe faze svoje karijere, što znači da je publika na Exitu dobila niz interesantnih pesama iz Ianovog solo perioda, ali i nekoliko fenomenalnih Stone Roses klasika.

Bilo je tu, dakle, i gitarske muzike za ples i plesne muzike za maštanje, sve to uz Ianove zanimljive, nadahnute stihove. Vrhunac se, naravno, zvao I Wanna Be Adored , a to znači da je ovogodišnji Exit ugostio jednu od najmoćnijih rock pesama ikada napisanih.

Nastup Iana Browna podsetio je da Oasis definitivno nisu došli na nepripremljen teren, i pokazao da originalni rockerski senzibilitet može fino da pliva u plesnim vodama.Ako Ian Brown pristane da The Stone Roses ponovo zasviraju zajedno, neće pogrešiti. Ako nastavi sa solo karijerom, neće pogrešiti.

Garbage: Posle velikog kišnog potopa koji je uspeo da očisti pun prostor publike, trebalo je naći načina da se opet pronađe festivalski duh. Garbage koncert je kasnio nešto malo više od sat vremena, ali kao da je bilo dovoljno to što je uopšte počeo. Pokazalo se da sadržaj savršenog pakovanja ima više nego dobar ukus.

Deset godina više, Garbage mogu da zvuče kao da im je ovo prva velika prava turneja, sa mnogo entuzijazma, bez imalo štednje. Pokvašeno ozvučenje dodalo je još distorzije pa je ceo zvuk dobio nešto divljiji preliv, dozvoljavajući bubnjevima Butch Viga da vode bitku protiv tima dve gitare. Shirley Manson je istupila kao emotivna frontmenka, ali i učenica, nešto suprotno od Stupid Girl. Pesma Only Hapyy When It Rains postala je hit - mogla se čuti i kad je kiša počinjala iz usta fanova. Kako je ovo izvesna desetogodišnjica benda, ispoštovali su sva svoja četiri albuma sa blagim akcentom na aktulni Bleed Like Me sa kojim su na turneji, i uspeli su da njime nazdrave viskijem za njihovu, ali i našu budućnost.

Carl Cox:Put do Next Live Dance Arene se nakon, sada već legendarnog potopa, pretvorio u epizodu serijala igre bez granica, i to u više nivoa. Kiša kao jedan od najvećih neprijatelja festivala ostavila je za zadatak blatu da onemogući kretanje i igranje svima onima koji su želeli neophodnu dozu podgrevajuće bitaže. Takvih je bilo mnogo, i blato se odjednom predalo – Next Live Dance Arena je bila krcata, Carl Cox je bio za DJ pultom, svestan da je ključna reč brizna, koja dovodi do zagrevanja, koje opet vodi do ponovnog uspostavljanja festivalske sreće. Na stotine iskrenih poklonika techno božanstva razlikovalo se po suvoj odeći od ostalih jer su na Tvrđavu stigli posle kiše samo da bi uživali u žurci koju je je za njih priredio Cox. Spremnost publike na sve u želji za muzikom bila je u dogovoru sa Carlom, njegov set je bio beskompromisan, uzimao te je ili ostavljao - sve u zavisnosti od tebe.

Najlakše je bilo pokupiti se i napustiti Tvrđavu, ali svaka avantura time bi bila završena, a reka ideja nepremošćena.