Mediji su ipak ogledalo zemlje u kojoj živimo, kraj procesa transformacije RTS-a u javni servis se još ne vidi, a surovi galopirajući kapitalizam ne mari mnogo za afirmaciju srpske pop/rock scene - neki su od zaključaka poslednjeg nastavka u ciklusu Popboksovih javnih debata koja je preksinoć održana u Domu omladine i na kojoj su vođeni razgovori sa urednicima najznačajnijih domaćih RTV stanica
Održan III nastavak tribine „Dijagnoza domaće muzičke scene“
Mediji su ipak ogledalo zemlje u kojoj živimo, kraj procesa transformacije RTS-a u javni servis se još ne vidi, a surovi galopirajući kapitalizam ne mari mnogo za afirmaciju srpske pop/rock scene - neki su od zaključaka poslednjeg nastavka u ciklusu Popboksovih javnih debata koja je preksinoć održana u Domu omladine i na kojoj su vođeni razgovori sa urednicima najznačajnijih domaćih RTV stanica.
„B92 danas mora da funkcioniše u uslovima surove tranzicije u kojoj veliki sponzori diktiraju veliku većinu uslova kada su u pitanju muzičke emisije“, objasnio je Tomislav Grujić, muzički urednik Radija B92, način na koji ta kuća, glavni oslonac alternativne scene 90-ih, danas prati domaći rokenrol.
Osim što je priznao da „RTS gleda samo kad mora“, zamenik muzičkog urednika Javnog servisa Dragan Ilić je rekao da su muzički sadržaji za koje je on zadužen (tzv. zabavna muzika, „sve što nije narodna i ozbiljna“) zapostavljeni, jer se programi državne televizije, iako odavno brižno naplaćuju pretplatu, „sadržajno i programski još nisu opredili da slede pravac javnog servisa“.
Njegovu konstataciju da je ugašena RTS-ova „Garaža“ zapravo „kultna emisija“, kasnije je iz publike prokomentarisala pevačica benda Autopark sa protivargumentom: „Garaža ne tretira muzičare na pravi način i mnogima je malo bezveze što tamo gostuju jer im voditelji postavljaju polupismena pitanja kao što su odakle ste, šta radite sledeće i kakvi su vam planovi?“
„Država čak i kada ima para da pomogne popularnoj kulturi to nije u mogućnosti jer ne postoje pravi, dobro artikulisani i osmišljeni projekti iz te oblasti, koji će se pojaviti na konkursima Ministarstva kulture“, rekao je Dragan Ambrozić u trenutku kada je debata sasvim očekivano skrenula na kolosek uloge države u celoj priči.
„Pitanje je o čemu se zaista tu radi: da li ljudi ne znaju da formalno saopšte svoju potrebu ili jednostavno zbog prošlih vremena ne očekuju bilo kakvu pomoć od države“, zaključio je.
Dejan Cukić, zamenik glavnog i odgovornog urednika TV Metropolis je ocenio da bi „najbolje za domaću muziku bilo da se potpuno povuče u ilegalu, jer bi se tek onda nešto desilo“. Pominjući promenu poslovanja muzičke industrije „koja drhti pred Internetom i njegovim mogućnostima“ upravo je nove tehnologije naznačio kao pravi put ka afirmaciji autorskog rada nepoznatih bendova, ali je naveo i prelazak mnogih poznatih muzičara na online delovanje (navodeći primer pevača Simply Reda Mick Hucknalla).
Posle konstatacije da inicijativa zaposlenih DJ Radija 94.9 (posle prvog nacrta Zakona o radio difuziji) kojom je pokušano pronalaženje odgovarajućeg modaliteta funkcionisanja radija u zakonu, nije baš bila sjajno organizovana, Svetlana Đolović je takođe istakla da kasnije nisu naišli na razumevanje ni u matičnoj firmi, ni u Ministarstvu kulture. „Potpuno je apsurdno da se sve lokalne stanice u zakonu identično tretiraju, odnosno da sve moraju biti komercijalne“, dodala je.
Integralnu verziju III tribine možete očekivati u narednim danima na stranicama Popboksa.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.