Pišem o životima oko benda, svom životu i politici, a to su prečesto mračna mesta
Američka indie senzacija
Xiu Xiu daleko je od običnog alternativnog benda. Neprilagođenost i teskoba odavno su među zastupljenijim temama u indie rocku, ali kada je u pitanju Xiu Xiu mastermajnd Jamie Stewart, površina i dubina opevanog očaja su izvanredne.
Koliko je daleko Stewart spreman da ide ponajbolje govori omot albuma A Promise (2003), koji prikazuje nagog mladića koji, držeći u ruci lutku – i to natraške – kleči na krevetu, sa izrazom lica koji briše granice između lascivnog, bizarnog, beslovesnog, odvratnog, tragičnog i setnog.
Kao da ništa nije previše mračno i uvrnuto za ovaj bipolarni gitarsko-elektronski bend. Jedan izrazito povoljan i jedan izrazito nepovoljan komentar na ove prostore, i niz drugih stvari kroz koje čitaoci Popboksa mogu bliže sagledati ovog umetnika Jamie je poslao e-mailom.
POPBOKS: Sećaš li se nečeg posebnog u vezi sa nastupom koji ste u aprilu
imali u Beogradu?
JAMIE: Bio je to jedan od naših omiljenih koncerata ikada. Mislili smo, ako postoji mesto gde bi trebalo da damo sve od sebe, to je Beograd. Mislim da sam i uspeo u tome.
Posetioci su bili prilično glasni tokom pesama. Da li se to često dešava i da li te nervira?
Događa se ponekad, i da, jeste iritantno, ali tada smo, naravno, bili tu po prvi put, a ljudi koji nisu upoznati sa našom muzikom ne znaju da mi ponekad sviramo neverovatno tiho.
Koje ploče su te inspirisale da počneš da sviraš?
Dub i reggae radio emisije, Bauhaus, zvučne zabeleške iz Kenije, Otis Redding, Motown i Talking Heads.
Xiu Xiu je dobio ime po veoma moćnom filmu. Koji aspekt Xiu Xiu: The Sent-Down Girl je bio najvažniji prilikom donošenja te odluke?
To što je lik očajnički i mahnito pokušavao da reši svoje užasne probleme, ali je to rezultiralo samo time da je situacija bivala još gora. To je odražavalo moj život u to vreme.
Da li ti “morbidno” deluje kao pravična kvalifikacija tvoje muzike?
Retko komentarišem komentare ili ideje o mom bendu. Zaista mi ne izgleda umesno da ja to radim.
Da li namerno ideš na mračna mesta u potrazi za inspiracijom?
Samo pišem o životima oko benda, svom životu i politici, a to su prečesto mračna mesta.
Zašto ste poslednji album nazvali
La Foret?
To je komentar na uništavanje prastare šume u Južnoj Kaliforniji od strane Bushove administracije, komentar na ideju straha, jer je šuma primordijalni simbol tog jada, te posveta pesmi The Cure (A Forest sa albuma Seventeen Seconds,1980, prim. M. A.).
Kako vidiš La Foret u kontekstu diskografije Xiu Xiu?
Kao četvrto dugosvirajuće izdanje. Svaka ploča je o godini u kojoj je napisana. Nisu međusobno kontekstualno povezane.
Koji umetnici (ne nužno muzičari) su ti bliski i zašto?
Deerhoof, Dennis Cooper, Das Yellow Swans, Good for Cows, Denise Shatz, Larsen (Xiu Xiu i ovaj italijanski sastav su zajedno, pod imenom XXL, nedavno snimili album Ciautistico!, prim. M. A. ), Miya Osaki, Junot Diaz, Joe Stewart, This Song Is a Mess but So Am I, i mnogi, mnogi drugi. Svi oni rade nešto originalno, svi daju nešto što je iskreno i svi rizikuju.
Šta misliš o nabavljanju muzike kroz razmenu fajlova na Internetu?
Imam pomešana osećanja kada je to u pitanju. To jeste krađa, ali jasno je da nikada ne bih davao ovaj intervju da nije toga. Što će reći, na taj način kultura dolazi na mesta na kojima je inače ne bi bilo.
Da li si zainteresovan za politiku? gde se svrstavaš kada je politika u pitanju?
Da. Daleko na levici, progresivno i humano sam orijentisan.
Postoji li u muzici neki poseban kvalitet koji doživljavaš kao ključan?
Iskrenost, hrabrost, otvoreno srce, velikodušnost, originalnost i poštovanje prema slušaocu.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.