O još jednom „samitu na vrhu“

Ponovni osvrt na isključivosti koje, kako stvari stoje, ne mogu jedna bez druge i sve češće i sve dragovoljnije hrle jedna drugoj u susret. Drugim rečima – život je to.

Zoran Janković

Nedavno je pod uredništvom istoričara Aleksandra Rakovića u Rimskoj dvorani Biblioteke grada održana tribina pod nazivom Susret rokenrola i pop-folka. Reč je o još jednom pokušaju da se na planu teorije i uz ponešto svedočenja iz prve ruke razjasni fenomen izvesne sinergije i privlačnosti ova dva naoko oprečna muzička faha. Ovo jeste fenomen koji mami na razna tumačenja, od kojih neka katkad skliznu u i (ne)namerno i naknadno učitavanje višeg smisla, ali u većini slučajeva istinska razjašnjenja najčešće obitaviju i proističu iz sfere opipljivog i, nazovimo to tako, stvarnosnog.

U tom smislu čini se da je obrazloženjem svog slučaja (izbora) dosta jednostavno i jasno poentirao jedan od učesnika, Aleksandar Petrović Alek, koji je, kako su mediji preneli, obrazlažući svoj lični profesionalni put tom prilikom rekao sledeće: „Dok sam svirao u Bloodbath, bilo mi je nezamislivo i da ću svirati muziku koju sam kasnije izvodio sa Eyesburn. Pa sam i to počeo da sviram. Onda, 2006, došlo je do nekih nesporazuma u bendu, Eyesburn je prestao da postoji. Do tada smo lepo živeli od prodaje albuma i svirki. Zarađivali smo solidne pare. Ja škole nemam, bubnjeve sviram od trinaeste godine, morao sam nešto da radim. Dobio sam ponudu da sviram sa Cecom i Brenom. Mnogi su me pitali: „Kako možeš?“ Objasnio sam im da sebe posmatram kao profesionalnog muzičara i idem tamo gde je bolje.“

Tu se, sasvim prirodno, dobar deo priče o ovom fenomenu (ali ne i gorućem društvenom pitanju) i iscrpljuje i završava. Od nečega se živeti mora, a principijelnost se slabo kada pokazuje kao pouzdana valuta kada treba platiti račune i prespojiti dane u mesecu, i tako godinu za godinu. Doduše, u društvu gde značajan deo, kako sebe vole da nazivaju, „mislećeg dela javnosti“ svet ponajpre doživljava u svetlu potpunih oprečnosti i oštro naglašenih isključivosti, ovakva objašnjenja neretko bivaju označena kao prvoloptaška i nezadovoljavajuća. Život se dešava i teče mimo volje ogromne većine, amovi sami padaju na vratove i najbuntovnijih, a, sagledavano u svetlu onih neizostavnih širih perspektiva, za ogroman broj i konzumenata i izvođača muzika je ponajpre ipak samo muzika. Principijelnost ostaje mogućnost; uz to, to je i iole kolebljivima i nesnađenima ponajpre teško breme, a u isto vreme i divan san, sjajan motivator i ozbiljan povod za ponos, ali sve to sebi mogu da priušte samo najpredaniji, najborbeniji i najtaličniji među nama (srećom, ali po pravdi, takvih je bilo, ima ih i dalje i uvek će ih i biti!). Mnogih smo zabluda morali da se, hteli – ne hteli, rastosiljamo, pa zašto to ne bi bio i slučaj i sa ionako istinskog značenja potpuno ispražnjene krilatice koja nas je iznova i iznova podsećala da je „rock'n'roll način života, način razmišljanja“.

Ako zdravorazumski ovu vrstu profesionalne migracije prvenstveno predstavimo kao iznuđeno rešenje, nužnost pred kojom i najbrižnije negovana ubeđenja umeju da pokleknu, ostaje nam pitanje izvesnog magnetizma koji se tiho i sporovozno stvarao između ova dva muzička pola. Ostavimo li po strane najočiglednije i najizraubovanije primere Gorana Bregovića, Milića Vukašinovića i Aleksandra Milića Milija, nailazimo na pregršt primera manje ili više vrlih muzičara koji su u nekom trenutku, iz ovih ili onoh pobuda, sebi dopustili i potpuno očigledan prelazak na tu kobnu, gotovo dartvejderovsku tamnu stranu. Marina Tucaković, neumorna proizvođačica najčešće somnabulne i katkad urnebesno krupnokalibiraski ambiciozne turbo-folk leksike, ostavila je značajan trag u svetu rima beogradskog SFRJ novog talasa i kvalitetnog popa (pomenimo njen doprinos karijeri i dometima rane i daleko najbolje Zane, te Bulevara, pa i Generacije 5). Njen nekadašnji suprug i gotovo stalni saborac Futa takođe dolazi iz rokerskog miljea (doduše, sa znatno slabijim i bleđim učincima u tom delu svoje karijere, uglavnom oličenim u kratkom letu grupe Zamba, koja je uknjižila jedan mega-hit na duže staze – pesmu Zašto ideš s njim?).

Ratno-poratne devedesete u muzičkom smislu (u sferi turbo/neo-folka, naravno) obeležio je živopisni i tada neizbežni Zlaja Timotić, očigledni ljubitelj heavy metala, krivac što se dobar deo (hard) rock ikonografije i izvođačkog pristupa tako hitro i duboko primio među tada novodolazeće folk snage. Legenda kaže da je Zlaja Timotić tih godina dobar deo vremena provodio gledajući MTV, te je hrpa (u neku ruku) semplova i drastičnijih pozajmica zavšila kao ukras u opusima ovdašnjih folkera. U tom smislu u samo jednoj pesmi (Poklanjam ti svoju ljubav) Dragane Mirković se čuje nekoliko kukakvičjih jaja (ili možda superiornih subverzija?): glasoviti povik „ah-yeah“ Jazzie B.-ja (Soul II Soul), odnosno čitava deonica i osnovni motiv Hear the Drummer (Get Wicked) tadašnje zvezde među basistima, Chada Jacksona i prepoznatljivi (semplovani) uvod iz klasika Paid In Full dvojca Eric B. & Rakim! Dragana Mirković će kraj te pesme nad pesmama završiti provokacijim u vidu pitanja "What will people say?

Mira Škorić, čini se, Timotićeva omiljena saradnica za tu vrstu (slučaljnih ili namernih, vrag će ga znati) eksperimenata u to doba, u hitu Otkači predstavlja tek blago folkom osenčeni belački proto-funk, dok pesma Strah od ljubavi Mire Škorić predstavlja prilično puritanski shvaćen soft rock sa referenom šireg opsega i jasnog tzv. stadionskog potencijala. U to doba u pratećem bendu Škorićeve nastupali su sadašnji mogul Željko Mitrović (pre toga i basista grupe Oktobar 1864) i Lee Man, koji će samo par godina kasnije stupiti na scenu hiperestetizovanim viđenjem nekakvog art-rocka/popa. U istom fundusu se ističe i gotovo "čistokrvni" heavy metal u numeri Crni kaput Vesne Zmijanac, gde se decidno navodi ta potpuna aproprijacija pojavnog doživljaja rocka u nas („Ja doći ću i crni kaput nosiću...“), dok spot predstavljas skup onovekovnih bajkera opasnih namera. Najveći hit donekle stilskih bliskih Osvajača, pak, bio je protogrčki narodnjak Teče vino crveno (venama mojim), i još se lome koplje šta je teže golim uhom ispratiti – to vino crveno ili onu beskrajnu pitalicu „kome dišeš u dlan...“. I Rambo Amadeus je na povratničkom albumu tadašnje najveće folk-dive repovao kako je „Evo na more sljegla sirena Vesna Zmijanac“, da bi negde u istom periodu rep-deonicama ukrasio i hit Caka Miodraga Brzakovića-Brzog.

Poslednje pomenuti primeri zgodna su kopča za uvođenje u priču nekoliko slučajeva gde je očigledna izvesna i istrajna komplementarnost između starostavnog (mahom gitarskog) roka i novog/najnovijeg srpskog folka. U tom smislu prednjače sada zakrvljeni kumovi Željko Šašić i Aca Lukas (jedna druga legenda kaže da je tada već etablirani Željko Šašić bez puno razmišljanja odbio da snimi za njega posebno skrojenu, a naglašeno mahnitu numeru Lična karta, koju je netom prigrabio upravo Aca Lukas). Aca Lukas, kao sada najveća muška folk zvezda na nivou čitavog regiona, nekada je bio klavijaturista pratećeg benda Snežane Mišković-Viktorije, da bi u ovih tuce novomilenijumskih godina izrastao u superstara, ni jednog se trenutka ne odričuću old skool "rockerskog izgleda" i najčešće nepovoljnog javnog nastupa. Neupućeno i nevino oko bi na osnovu promo fotografija Lukasa (nadimak preuzeo iz naziva splava na kojem je prešao u suprotni tabor) i njegovog Folk House Banda lako moglo da dođe do posve pogrešnog utiska da je reč o hard-rocku ili sweet-metalu, kakvi se kanda uzgaja još samo na samom severu Evrope. Naravno, ta radikalnost nije u toj meri izražena u samoj muzici, te Lukas gotovo neizostavno zastaje na ličnom poimanju ovdašnjeg hibrida znanog kao urbani folk ili prepakivanju standardnih melodijskih zahvata grčkog kova. Ipak, mora se pomenuti i to da je Lukas, naravno u balkanski prenaglašenom viđenju tog pojma, sklon provokativnim i polemičkim fotografijama – poput one sa nogom u mrtvačkom kovčegu (za potrebe promocije albuma Lešće) ili skorije, sa statuom koja bi trebalo da probudi asocijaciju na samog Isusa Hrista.

Svi pomenuti primeri, bez većeg zalaženja u kvalitativne domete konkretnih pesama i njihovu osobenost unutar opusa ili žanra, očitavaju upadljivu, a kako krizne i gladne godine odmiču, sve osnaženiju i lakše uočljiviju vezu između rocka i folka. Istina, prezreni turbo-folk devedesetih se dobrano uprizorio (izgubivši tako i dobar deo šarma i treš zavodljivosti), a tome su u dobroj meri doprineli i umorni i stvarnošću otrežnjeni i inicirani rokeri. Bilo da je reč o ličnom izboru, koji niko i nikada i nikome ne bi trebalo da ospori, jalovoj osveti razočaranih, sasvim prirodnoj narednoj etapi u (d)evoluciji ovdašnje muzike za široke i još šire narodne mase, pečatu vremena i svakodnevice ili, pak, o posledicima eskspresne eutanazije glavnotokovskog R'NR zvuka, ovaj fenomen treba preispitivati što otvorenijeg uma i čistijih pobuda, jer, sva je prilika, u njemu se krije dobar deo tajne nesposobnosti popularne kulture da se u svom kanonskom obliku ukoreni i u našem vazda trusnom tlu.

Damski punk... sa greškom pride

Očito je da neumorni kompozitori, od kojima nekima ni imena čestito ne znamo, počesto svojim pulenima i poslodavcima podmeću već pominjana kukavičja jaja, na taj način možda dajući oduška vlastitim izneverenim idealima i nekadašnjim preferencama, možda na taj način podgrevajući veru u neprolaznu moć prilično varljive subverzije. Tako se, recimo, u pesmi Sedmi sprat, tipskom azijatskom pop-folku u izvođenju Slađe Delibašić (ex-Đogani) čuje i ničim izazvani razgnevljeni i starozavetno intonirani punk povik iz nekoliko devojačkih grla "Ništa lično!!!", dok Seksi Sandra, trenutno aktuelna kao učesnica Farme 4, u poslednjem singlu Siso, lažljiva preljubniku-zavodniku bez uvijanja nenadano "punkerski odrešito" poruči „Evo ti bombona, siso jedna, siši!“.

Komentari

Pera (gost) | 19.04.2013. 11.40.11

po meni Rakija i diskoteka sasvim regularna stvar
granit xhaka (gost) | 19.04.2013. 11.57.48

nataša đorđević - avanturista (candy dulfer/dave stewart - lily was here) https://www.youtube.com/watch?v=S9tvD5l6uVg marinko rokvić - i kad me svi zaborave (they might be giants - istanbul not constaninople) https://www.youtube.com/watch?v=Ba2Hr_20hUA džej - mrak mrak (ac/dc - thunderstruck) https://www.youtube.com/watch?v=e9r3-SKZD8k džej - zašto praviš majmuna od mene (black box - right on time/dino dvornik - zašto praviš slona od mene) https://www.youtube.com/watch?v=a_BhhBRKPQc dubplate lepe brene u pesmi "ma gde baš ti" je prva liga https://www.youtube.com/watch?v=8RoqWnv0TvM i naravno, radio ga je zlaja. pošto traka sa metalom nema nikakve veze, jasno je da je reč o autorovoj predrasudi. čitav tekst o odličnoj temi je i inače površan i otaljan. ivan je odlično obradio 2 unlimited, duck shabbu ranksa, a dragana mirković khaleda.
Miki (gost) | 19.04.2013. 12.16.13

Dobar je tekst, meni se baš sviđa, očigledno je ovo jedan od mogućih pristupa/uglova... a nabrajati se može do sutra, susreta na vrhu je bilo koliko hoćeš :) možda su mogli feljton da naprave... :)
BR (gost) | 19.04.2013. 12.39.32

Odličan tekst, ali se slažem - ovo treba da bude feljton.
Super Fišal (gost) | 19.04.2013. 12.54.39

Pa da, gde je poanta sve ovog nabrajanja? ima li kakvog smislenog zaključka?
@granit xhaka (gost) | 19.04.2013. 13.56.30

Nisu pomenuti ni Keba i obrada Stonsa U crno obojeno, a ni We Will Rock You verzija Lele Andrić - Sunce uvek sja.
Ika (gost) | 19.04.2013. 14.11.17

Glede pominjanja Osvajača: Zar ne povukosmo odavno granicu između prvih (Uroševih) i drugih (Čipijevih) Osvajača?
Ivan (gost) | 20.04.2013. 09.22.32

Umetnošću se ne baviš zbog para. Umetnost ne zabavlja. Tu ti nešto iznosiš iz sebe, nešto iskreno i nepatvoreno. Tu je geslo da ako ne mogu da ih pobedim, ja časno priznajem poraz i nastavljam po svome. Nema pridruživanja. To je onda blago rečeno trgovina, a grublje prostitucija. To pokazuje da tu nije ni bilo iskrenog pristupa od početka. Ako nešto jesi 100% onda si to do kraja, koliko to god teško bilo. Jer, dragi moji, satisfakcija je unutrašnja kao i sve ostalo istinski vredno je nevidljivo, ali i te kako realno. Pare se daju zaraditi i razne druge načine.
djape | 22.04.2013. 08.53.14

ono što nedostaje ovom tekstu, kao i većini tekstova o turbo folku, jeste klasna vizura, tj. razrada/analiza/napad/odbrana teze o turbo folku kao o jednom (najvećem?) trijumfu kulture radničke klase u okviru mejnstrima. pored toga, bilo bi zanimljivo razraditi tezu o funk tradiciji (funk-funk rock-disco-electro funk-rap-house-techno...) kao jedinom mogućem ravnopravnom "urbanom takmacu" narodne muzike u borbi za duše radničke klase. naravno, kao što je i za očekivati, u belačkom aritmičnom rok zvuku sfrj, većina fanke momenata su bili gurani u stranu u odnosu na "ozbiljni rok zvuk" - u najboljem slučaju su bili priznati kao neka zanimljiva egzotika (dino dvornik i sl.) - a narodnjaci su početkom 90ih prigrlili izdanke te funk tradicije prepoznajući ko ima show i ko na kraju 20. veka globalno i definitivno ima zvuk, stav i pokret za ljudska tela. ćao belci :) <3
Super Fišal (gost) | 22.04.2013. 23.43.55

djape, to su lepe teze, ali treba ih dokazati. meni odavde liči da su to sadašnje srednjeklasne fantazije o nekadašnjoj radničkoj klasi. za sad su to sve puste žudnje koje ne nude dovoljno dokaznog materijala - čak i kad su opširne na "teoriji iz teretane" i podržava ih ekipa bg buržoazije koju poznajem: fina đeca iz dobrih kuća, umetnici sa podrškom roditelja profesora, kustosta, arhitekata, pisaca i malih privrednika, kojima su usta puna radničke klase, ne zato što o njoj nešto imaju da kažu, već zato što je to kul. prvo pitanje je čime bi dokazao da su turbo-folk, pa pride i funk, bili takmaci "za duše radničke klase", pa još da su "trijumf kulture radničke klase"? kojim sociološkim istraživanjem, kojim statistikama? vratio bi se kroz vreme pa bi anketirao posetioce koncerata ivana gavrilovića i pitao ih o klasnom statusu? pratio bi broj prodatih ploča? a možda su svih sto hiljada kupili pripadnici srednje klase ili deca crvene buržoazije. oćeš ići od kuće do kuće i ispitivati svakog ko je kupio ploču kolki mu je bio dohodak i dal je bio vlasnik neke vredne imovine ili sredstava za proizvodnju? da li je ista situacija bila u leskovcu, subotici, beogradu, sa turbo-folkom i klasnim statusom publike? koja klasna struktura je preovlađivala? ako sve to ne može da se dokaže, ja ne znam zašto bismo emotivno fantazirali. drugo pitanje je šta tokom devedesetih definišeš kao radničku klasu? ne zaboravimo da je mnogi radnik sa stambene liste dolaskom miloševića dobio u vlasništvo nekretninu, kao i oduzetu zemlju, da su mnogi čuvali radna mesta u propalim fabrikama a postali vlasnici obradive zemlje kod kuće u selu, a da je još od sedamdesetih urbana radnička klasa sanjala da postane srednja klasa upravo tako - nekretninama, obrazovanjem, standardom... i da je neretko to i postajala: tržište u jugoslaviji nije uvedeno devedesetih, nego mnogo ranije, tzv. tržišnom ekonomijom i ekonomskom reformom iz 1965. godine, kad su se pojavile zanatlije, kafedžije i ostali proleteri. pa radnici gastarbajteri koji su takođe postajali srednja klasa. pa još i radnička klasa, nezaposleni iz svih slojeva, seljaštvo... i to sve tokom sedamdesetih i osamdesetih - a druga generacije tako raslojenog društva konzumira pop kulturu kao omladina tokom devedesetih. i sad ti meni reci ko je od njih u stvari srednja klasa, ko malograđanstvo, ko radnička klasa, ko poštena inteligencija, i ko konzumira turbo-folk? ja bi reko da su to malo komplikovanija pitanja i meni ne liči da se te radikalne teze mogu tako lako tresnuti pa da budu ubedljive. treća stvar je šta definišeš kao "kulturu radničke klase" - ono što radnička klasa stvori sama kao svoju supkulturu, ili ono što im stvore radnici marina, futa i zlaja, plasiraju uz pomoć radnika mikija iz TV palme i radnika željka mitrovića, i onda to "radnička klasa" konzumira? pa zar stvarno tebi izgleda je taj turbo-folk baš tako jednosmeran - uzela radnička klasa pa od čiste emocije svog klasnog položaja zavolela turbo-folk kulturu ko svoju rođenu. i taman joj leglo slobodno tržište početkom devedesetih da tu kulturu iznese na televizije i radio-stanice? važi. sto posto. ja mislim da tu ima milion komplikacija i mnogo sukoba različitih vrednosti (klasnih vrednosti, ako hoćeš), mnogo protivrečnosti pre svega, i da bi valjalo postepeno, sa malo prizemnijim ambicijama u zaključivanju, istražiti te protivrečnosti. bojim se da je tvoja teza o fanku i folku, i teza o klasnim odnosima i pop-kulturi uopšte, suviše generalizovana, polazi od neprovjerene glasine, a u stvari je vrlo teško dokaziva i u naučnom radu, da ne pričamo o kolumni na popboksu. međutim, iz nekog razloga ima vas upornih s tom fantazijom, jer vi, valjda, žarko želite da verujete kako radnička klasa sluša turbo-folk u kojem vidite funk osnovu i da je time svekoliko radništvo, potlačene rase da ne pominjemo, ujedinjeno u svojoj autentičnoj pop-kulturi kojoj legitimitet daje upravo ta potlačenost. moje iskustvo, pak, govori da je baš to najveća žudnja srednje klase - pripadamo višem sloju, radnika nismo videli nikad, niti išta za njega radimo, ali tako želimo da smo radnik, da smo glas potlačenih, da smo na margini, da smo pobunjeni i autentični, i da se sve to stiče u muzici koju konzumiramo. a da nas neko pita: dobro, bre, koju radničku klasu vi u životu vidite i šta ste za nju uradili – ne bismo znali da odgovorimo. evo, koja radnička klasa? pogledajmo statistiku - imaš ogroman broj poljoprivrednika i mnogo manji broj industrijskih radnika, skoro jednak kao zbir "stručnjaka" i "funkcionera". i isto toliko nezaposlenih. sad ti meni reci, ko od njih, ili deca koje te skupine, idu na koncerte ace lukasa? a ko kupuje njegove ploče? ko gleda spotove na youtubeu? tu ima mnogo predrasuda a malo socioloških istraživanja. ono malo istraživanja daju zanimljive i "kontroverzne" rezultate. recimo, klasa koja sluša i rok i folk i koja tako ima "prosečan ukus" jeste klasa - malih i velikih privrednika: http://www.zaprokul.org.rs/Media/Document/71f7f39c1a9c4fb5b60eebdd984d98b2.pdf s druge strane, imamo ovakve izjave sociologa: http://www.slobodnaevropa.org/content/turbo-folk-nije-dominantna-kultura-u-vojvodini/24940839.html iskreno, priznajem da su radnici seksi, ali, daj, brate, malo poštenog prizemljenja. ajde od danas djape da lepo odustaneš od nedokazivog umešavanja "radničke klase" u svaki pekmez. ti si, care, jedan lepo obrazovani, kulturni umetnik iz beograda, koji pravi promišljenu muziku i čije je hip-hop "kurčenje" tu samo jer je deo žanra kog si intelektualno obradio i skontao da tako treba, kao i većina ekipe iz dobrih kuća danas koja se fura na turbo-folk i piše po blogovima, fejsbukovima i alternativnim pozorištima o radničkoj klasi. ja ne razumem zašto malo ne bismo pisali i pevali o svojoj klasi - čini mi se da bi to bio mnogo uverljviji materijal. kao što bi, recimo, film klip maje miloš bio pošteniji, samo da nema istu ovu fantaziju o radnicima, već da je u glavnoj ulozi filmska rediteljka iz bg hipsterskih krugova – jer ja vidim rediteljke iz te klase po beogradskim žurkama, i to je profil koji sluša turbo-folk, koji pristaje na kurčenje i nasilje muškaraca, koji se snima mobilnim telefonom... ali iz nekog razloga sve to u filmu moraju da rade radnička deca iz predgrađa, a ne viša srednja klasa iz centra. go figure.
- djape | 23.04.2013. 09.45.56
  
  naravno da su kompleksne teze zato je i predložena ANALIZA/RAZRADA istih. :) i da, za naučnu tezu je potrebno napraviti istraživanje, za komentar na net sajtu je dovoljno naše lično iskustvo sa ljudima koji su prigrlili turbo folk u njegovom prvom naletu i procena njihovog statusa. radnička klasa su svi koji su preživljavali 90ih, ljudi koji su se bavili sivom ekonomijom, ljudi koji su iz bede došli brzo do nekog velikog keša, ljudi koji su slabo blejali po pozorištima, a više po svadbama, međugradskim autobusima, buvljacima, zatvorima, bulevarima. ko je kupovao izdanja južnog vetra 80ih, a ko izdanja zama 90ih i koliko se te ekipe preklapaju, a koliko se međusobno razlikuju po starosti, polu, obrazovanju, primanjima, itd, to je važna, suštinska stvar za naučni rad, ali za ove komentare ne toliko. možemo da se pravimo ludi oko svih tih stvari, ali svi koji smo bili tu 90ih znamo zašto smo slušali (ponekad/uvek) ili zašto su neki drugi slušali tu muziku i ložili se na ceo fazon, tako da je traženje kvantitativnih argumenata u ovom slučaju klasičan bitch move. ovde i da možemo da se bavimo tako nečim, opet bismo, pre svega, morali da se bavimo jednom razumnom hermeneutikom jer, kao što bi rekao čuveni zvonko mihajlovski - "statistika je kao bikini - sve pokazuje, ali ništa ne otkriva" :) stvari iz funk tradicije su više od rok stvari za urbanu radničku klasu zato što su fizikalnije, ritmičnije, plesnije i zato što su tekstovi manje pretenciozni, apstraktni, zato što govore svakodnevnim jezikom, često slengom i jezikom ulice i pogađaju život bez mnogo uvijanja. (to ne znači da nema takvih rok stvari, ali tamo gde su rok stvari takve one su fanke :P) ganci ekipa je to prva prepoznala, a njoj verujemo - eto ti još jedno srednjeklasno, građansko, belačko, hipstersko opšte mesto. što se toga tiče, te kritike ljudi koji se danas uglavnom bavi turbo folkom stoje - mnogi politički korektni i hispterizovani kulturni radnici furaju tu priču o radničkoj klasi, ciganima itd. itd, jer hoće nešto da se izdvoje, jer imaju neku belačku srednjeklasnu grižu savesti i sl, ali evo, ja sam veća faca od svih njih i meni može da se veruje po ovim pitanjima zato što sam odrastao sa radničkom i ganci ekipom ovde 90ih, nemam nikakvu socijalnu distancu - ne bih branio ćerki da polno opšti sa gancijem - živeo sam sa porodicom 90ih od tih klasičnih 5 maraka mesečno. (iako su mi, kao i većini nas koji smo odrastali u urbanim sredinama sfrj, naravno, usađeni neki srednjeklasni obrasci ponašanja) i kad se pita koja je to radnička klasa o kojoj pričamo, to pitanje ima i materijalnu i bihejvioralnu stranu. u svakom slučaju, svako ko se snalazi da bi živeo koliko-toliko pristojno, a načelno ne hejtuje brzo bogaćenje, isticanje materijalnim bogatstvima, neumereni hedonizam, nezainteresovanost za "visoku kulturu" i sl, jeste 1/1 ta radnička klasa o kojoj pričamo. dalje, s jedne strane postoje oni koji ispunjavaju materijalne uslove - žive bedno, ali nisu prevazišli srednjeklasnu moralnost - i oni koji imaju, ali ne hejtuju one koji su gladni bogatstva i uživanja. te dve ekipe zajedno su neka sekundarna ekipa koja ili na materijalnom ili na bihejvioralnom nivou ispoljava pripadanje tom konstruktu "radničke klase" - konstruktu koji, u svom širem opsegu, zahvata svakog ko je na bilo koji način sputan sistemom u pokušaju da živi široko. (sputan materijalno ili moralnošću)
  - Тарзан (gost) | 29.04.2013. 10.43.50
    
    Ђапе замољавам телефон на вашу ћерку.
    - djape | 29.04.2013. 11.06.15
      
      oćeš moju žicu da se vidimo negde šmekeru? :)
      - djape | 29.04.2013. 11.32.10
        
        da si ganci dobio bi broj odma, al pošto vidim po rukopisu da nisi... moramo prvo ti i ja da se vidimo ;D
uvek (gost) | 23.04.2013. 11.14.06

pedja, bas si " fanke"...provalio te ortak, mnogo tripujes na nesto cega nema...ovde vlada polusvet koji "slusa" polusvet. nagradno pitanje sfinge: da li je polusvet uvek radnicka klasa? kako se raspala yu, ravnoteza je poremecena, nema mise kovaca i grupe film, pa jeTF nadvladao, svugde. ti bi da turbo prave crnci (ganci), da bi i sam poverovao u svoju pricu, ali TF prave i "sviraju" "bivsi rokeri" (diskutabilna definicija). u svakom slucaju, sorry.
djape | 23.04.2013. 11.53.41

1.) turbo folk je izvorni rok po životnom stavu koji zastupa :) 2.) to što turbo folk eventualno radi neko ko ga inače ne bi radio znači samo da smo mi turbo folkeri pobedili :) :*
- uvek (gost) | 23.04.2013. 12.34.24
  
  u tom smislu uzivajte i dalje u svojoj pobedi i drago nam je da ste se izjasnili...cekaj, ipak ima nesto u roku, bar izvornom?a matori?
  - djape | 23.04.2013. 13.17.18
    
    pa naravno da ima nešto u izvornom roku - turbo folk hedonizam :)
uvek (gost) | 23.04.2013. 14.47.19

dobro, znaci turbo fanke.
- djape | 23.04.2013. 15.31.04
  
  tačnije - турбо фонк :)
  - uvek (gost) | 23.04.2013. 17.03.07
    
    shvatio si
    - djape | 23.04.2013. 21.17.32
      
      davno je već to neko shvatio za sve nas :))) https://www.youtube.com/watch?v=KZPNREFJrVo
Super Fišal (gost) | 26.04.2013. 09.04.13

:) ok, djape, mislim da kapiram šta govoriš i čini mi se da tu ima nečega, jer se tako uopštena radnička klasa onda prostire na ogroman broj ljudi u današnjem srpskom društvu. takoreći, svi smo radnička klasa, a tako su zaključili i ovi istraživači - dve trećine stanovništva u Srbiji može da izdvoji samo 20 eura mesečno za kulturu, prihodi su im niski a organizmi stari itd. ipak, čini mi se da to ne znači kako smo svi radnička klasa po pitanju masovne i pop kulture, ili generalno ukusa i vrednosti. a to se sve mora uzeti u obzir, a ja, čak i kad prihvatim ovo tvoje plesanje i hedonizam, pre bi nas sve zvao srednjom klasom. osim toga, to što svi preživljavamo, snalazimo se i živimo u srećnom siromaštvu, opet nije dovoljno, jer a) povećanje platežne moći ne znači povećanje kulturne ponude niti raznovrsnost kulturne konzumacije (što se vidi na poređenjima kulturnih navika Srbije i EU), b) uprkos sirotinji kod većine, opet postoje klasne razlike i u toj sirotinji, i to ne male, a biće sve veće, ja ti dobar stojim (deo tih razlika vuče se iz SFRJ i 1990-ih, a deo je valah posledica postpetooktobarske privatizacije), c) verujem, mada nemam dokaza (na šta mi se s pravom može vratiti bitch move), da bismo se iznenadili kakvih sve izuzetaka ima u ukusu "radničke klase" koje statistika ne otkriva - moje iskustvo, koje mi daje veru u to, a koje je možda takođe srednjeklasna fantazija, kaže da su radnici neretko zainteresovani za "visoku kulturu" - video sam ih kako čitaju solženjicina i šopenhauera, slušaju klasičnu muziku, prave dokumentarne filmove... to možda nije dominantan ukus, ali postoji u dobrom delu radništva. e, sad, ako me pitaš za lično iskustvo i komentar na sajtu, onda ću ti reći da su radnik i seljak uvek najviše voleli savu radusinovića, a ne ivana gavrilovića i željka šašića :))
- pop (gost) | 26.04.2013. 15.44.21
  
  ...međutim, onda su deca radnika i seljaka porasla do adolescentnog doba. njima (deci) nije se mnogo dopao sava radusinović. nisu imali dodirnih tačaka. a gavrilović i šašić su bili nabolji frajeri u najboljem fazonu. možda je to deo odgovora...
- djape | 26.04.2013. 16.44.42
  
  brate, prosto je - turbo folk je hood priča kod nas :) niko ne kaže da "obični" klinci iz krajeva koji su se ložili na air max, pejdžere, lokalne "robin hudove", drkali na plavuše, sekli na cecu, nisu 90ih znali za tarantina, džarmuša (iako oni nisu "elitna kultura", bar ne u punom smislu), da nisu naletali na citate dostojevskog, bukovskog, čega god, kojima su sebi objašnjavali neke situacije u životu. štaviše, to je u urbanim sredinama srbije očekivanije jer su obrazovni sistem, mediji i društvena distanca među mladima iz različitih klasa dosta drugačiji nego u nekoj francuskoj ili americi gde je klasna i kulturna segregacija dosta izraženija. imao sam prilike da saznam da je, recimo, pre 5-10 godina sartr bio do jaja čitan u zabeli i valjevu (?!). ponavljam - nigde nisam tvrdio da situacija nije kompleksna, moja poenta je samo u tome da se, zarad vernijeg prikaza i razumevanja, ceo fenomen turbo folka mora osvetliti i iz tog klasnog ugla. :)
rica (gost) | 27.04.2013. 11.22.50

ma jeste brate mi smo brate ko crnci brate u getu smo brate ćordol brate nbg brate voždovac, miljakovac mirijevo kotež brateee!
Neđo (gost) | 27.04.2013. 16.35.08

Đapeova teorija je ok dok se bavi turbo folkom. On jeste dominantan u Srbiji, i mada se radnička klasa ložila i na pank (istok Srbije) i rokenrol po većim gradovima, i mada radnička klasa ovako kako je on definisao i dalje većinski više voli tradicionalni folk, ali je izraz većine malobrojne radničke omladine, od kojih jedan dobar deo ipak uživaju srednjeklasne kulturne navike. Ono što je meni šupalj zub te teorije iz teretane je da je fank u bilo kakvoj vezi sa radničkom klasom, osim što su ga skapirali cigani ko svog. Pa više je hard rok brat, prijatelj i kum, a ne neprijatelj turbo folka nego što će fank ikada biti.
- djape | 28.04.2013. 10.27.19
  
  kad se kaže "fank" misli se na celu fank tradiciju - fank-fank rok-disko-rep-haus-tehno-džangl/dnb i manje-više svi elektronski plesni žanrovi u poslednjih 20ak godina koji i pored drugih uticaja - jamajčanskih, pre svega - suštinski pripadaju fank tradiciji zbog toga što čitav muzički izraz temelje na sirovom downbeat grooveu. :)
  - frr frf (gost) | 28.04.2013. 22.37.02
    
    S primesama klasike, malo Gersvina, Britna i Bramsa, stigli smo do Baha. Uh, taj dzez, soul i fank.
  - Super Fišal (gost) | 01.05.2013. 16.17.51
    
    znam, ali turbo-folk je isto tako definisan "orijentalnim"/mediteranskim melodijskim linijama, što si ga ti sad sveo na groove? osim toga, u folku, kako tradicionalnom tako i turbo, jednako važan, ako ne i važniji element je upravo destrukcija u svim oblicima, naročito samodestrukcija, sevdah, alkoholizam i ostala veselja zbog ljubavi (gro tekstova govore o tome). bojim se da si sveo stvar na ritam i hedonizam, a važniji deo su melodija i nihilizam :) na balkanu se, bre, ne igra zarad zadovoljstva, ovde se igra kolo da košulja prokrvari... samim tim je tu relevantnije upravo ovo što kaže čovek za hard-rok i hevi-metal i njihovu vezu sa turbo-folkom - i baš zato simjanović i koja i dlm nikada neće svirati turbo-folk, a hard-rokeri hoće i svirali su. pa ta fuzija se i u suprotnom smeru dogodila baš na rok sceni, u muzici pera deformera, brkova... ako si bio na nekom koncertu ovih bendova, video si samu radničku klasu u publici. ovaj tvoj široko definisani funk tu ima mnogo manji udeo, bojim se... pošto romi nisu nikakav dokaz u klasnom smislu, mislim da se klasna priča o preplitanju roka, folka i radničke klase, kome je do toga, pre može tražiti u preplitanju roka i hard-roka kao ukusa radničke i seljačke omladine. ja funk i elektronsku muziku, pa i hip-hop, i njihovo povezivanje sa "trijumfom kulture radničke klase u mejnstrimu" vidim kao fantaziju srednje klase o tome da su romi kao crnci i da to opravdava u suštini elitni ukus te iste srednje klase.
    - djape | 01.05.2013. 19.44.19
      
      to care! now we're talkin' business :) svakako da je sve to što si naveo bitno, štaviše, presudno za identitet, egzistenciju i uspeh turbo folka. dakle i orijentalni/mediteranski elementi i hard rok solaže i melodije i tekstovi koji pucaju na tu dert/sevdah/karasevdah stranu balkanaca, a manjim delom čak i na slovensku osećajnost. ali 1.) groove i 2.) "urbanizacija" muzičkog izraza uvođenjem živog i aktuelnog slenga/jezika ULICE (a.k.a. radničke i niže srednje klase iz većih urbanih naselja) su elementi koji najkonkretnije definišu liniju razgraničenja turbo folka i ranije "novokomponovane narodne muzike"! :D tu je, u značajnoj meri, i razlika južnog vetra i zam-a. (ulet w-icea, đoganija) :) svakako da su hard rok njuške tu odradile svoj deo posla - zlaja, osvajači i sl. face - ali to je linija koju je davno pokrenulo bijelo dugme, a onda i svi velikani sfrj roka koji su koketirali sa etno elementima i/ili pucali na tu emo stranu balkanskog bića. (kao što, uz neka osavremenjenja rade danas dubioza i s.a.r.s. npr. ili miligram na "drugoj" strani :)) međutim, užegradske priče beograda, zagreba, splita - ceo trip zezanja, zike - koje su se 70ih kretale oko disko fanke šmekerizma, sitnog hustleovanja, loženja na travoltu, brzih motora i kola, trave, koksa (naravno i alkohola - ali to je "balkanski", tradicionalni deo svake hedonističke priče ovde) su tokom 80ih, prvo preko brejkdens pomame, pa kasnije preko dina dvornika, doživele mejnstrim uspeh u sfrj, a onda su uz popularizaciju cele mtv priče, razvoj rapa i, pogotovo, party rapa - što američkog, što evropskog (snap! i sl.) - postale početkom 90ih nezaobilazni deo zabave/kulturnog/muzičkog/plesnog izbora mladih iz urbane radničke i niže srednje klase. odatle dolaze i w-ice i đogani klan i funky house bend (sa bodom, ivanom gavrilovićem...) i njihov ulet u mix folka i funky grooveova je, koliko promišljen potez i konsenzus sa prvim turbo folk producentima oko toga DA SU JEDNI DRUGIMA POTREBNI za široki uspeh u datom istorijskom trenutku, toliko i prirodno spajanje proisteklo iz gradskih klinačkih žurki na kojima su se već krajem 80ih/početkom 90ih vrtele plejliste snap-technotronic-ceca-džej. (naravno, uz dodatak - ali DODATAK - mtv momenata tipa guns-aerosmith-roxette, sentiša za stiskavce (scorpions, richard marx, bangles...), i dugme-azra-paket aranžman-disciplina momenata) ali da, možemo dalje da pričamo o tom "emo" momentu na kom se voze i stariji folk, a i turbo folk - pre svega emo u tom orijentalnom sevdah/dert ključu, iako mislim da se ne sme zanemariti ni slovenski momenat tu - i na koji način se to razvilo u sfrj hard roku/"pop roku" i koji su elementi toga i na koje načine uneti kasnije u turbo folk. možemo da pričamo i o tome zašto je 2pac najuticajniji reper u srbiji i koliko njegove emo rime i, još više, vokal i interpretacija, zapravo najviše pogađaju senzibilitet urbane omladine na balkanu. (i koliki je uticaj izvršio na neke od popularnih domaćih repera :)) ti svi emo momenti, naravno, nisu fanke jer fank, u svom najčistijem - tj. najprljavijem obliku - ne funkcioniše na tom nivou belačke pop osećajnosti, pa čak ni bluz/soul/gospel tripa (iako crpi značajnu duševnu energiju iz tradicije), već na strogo fizikalnom nivou koji se, istina, jasnije prepoznaje na nivou muzike - tj. sirovog groovea (oslobođenog od progresije akorda, bilo kakvih bitnih harmonskih razrada koje "sugerišu" emocije) - ali i na nivou rima i poetskog stava kao hardcore senzibilitet u kom se o ljudskoj situaciji govori bez ikakve patetike i, u većini najsvetlijih primera fanke tradicije, praktično čisto mehanički i deskriptivno, odakle se, opet, rađa neka potpuno drugačija emotivna vrednost i snaga merena u "sirovosti"/"prljavosti" iskazivanja. :) bilo kako bilo, naravno, slažem se da radničku i nižu srednju klasu na balkanu - kao i na većini drugih mesta na svetu - loži emocionalnost muzike (naravno, lokalno se razlikuju tripovi kojima se "pogađa u dušu"), ali upravo je turbo folk doneo u mnogo većoj meri od bilo kog ranijeg folka, a i sfrj "pop roka", momenat telesnog, gradski sirovog, momenat šmeka koji je, u suštini, više deo fanke svetonazora nego nekog patetičnog pogleda na svet, bilo urbanog bilo ruralnog. :)
      - Super Fišal (gost) | 07.05.2013. 11.20.17
        
        ma sve je to u redu djape, kucaš na otvorena vrata. moja primedba je više u ovom smeru: popularna i masovna kultura i njihova veza sa klasnim odnosima i ekonomijom ipak su previše ozbiljne stvari da bismo trovali "javni prostor" proizvoljnim teorijama koje se temelje na uopštavanjima i generalizacijama koje dolaze iz magle. a mislim da je teorija o jednosmernom "radničkom" poreklu turbo-folka, i naročito teorija o kombinaciji turbo-folka i fanka kao "trijumfa radničke kulture" jedna od tih magli, jer se ne temelji na ubedljivim dokazima i ne definiše jasno (ili ih preširoko definiše) termine "radnička klasa", "autentična (sup)kultura" i "turbo-folk". naravno, tvoj komentar da je to "bitch move" nije argument. :D znači, to je zanimljiva teza, ali jednostavno nije dokazana - a da bi se ispitala, treba nešto više od uopštenih tvrdnji koje zvuče kao ozbiljno razmišljanje, a zapravo su, budimo iskreni, učitavanja koja se temelje na ličnom iskustvu u kombinaciji sa našim željama i "velikim pričama" u koje verujemo. tvoja teza o hedonizmu i potlačenima je takva "velika priča", i mada je lepa i poetska, mislim da u nekom ozbiljnom promišljanju pop kulture zasad ne pije vodu. što ne znači da je kao lična priča neupotrebljiva. baš naprotiv - i to je moja druga poenta. mislim da je pričati iz ličnog iskustva bez "teorijskih" pretenzija mnogo bolja, i ako hoćeš: odgovornija stvar - na to sam mislio kad sam rekao "srednjeklasna fantazija" i "hajde da pričamo o svojoj klasi". meni je sve ovo ok što ti pričaš dokle god ti govoriš - ja sam takav i takav, dolazim iz ovog okruženja, i verujem u to i to (načitan umetnik iz urbane srednje klase koji želi da veruje u veliku priču o telesnosti, hedonizmu i plesu kao politici otpora, ili kako bi već to sam definisao, i fantaziram o tome kako se mogu "izmiriti" u pop-pobuni turbo-folk, fank i hard-rok publika, jer imaju zajedničku klasnu osnovu i naklonost plesanju, i jer se meni sviđaju - baš zato što sam "omnivor"/svaštojed u ukusu, što je, kažu sociolozi, upravo odlika urbane, obrazovane više klase). dakle, ja bih taj delirijum uopštavanja sveo na neku razumnu meru pijanstva :) ipak neka opreznost mora da postoji, da ne velim kako bi takav pristup više otvorio i samu tvoju poziciju za kritiku, što je za tu poziciju dobro. evo ti primer: kad kažeš "klinačke žurke", koje su uticale na ovo i iz kojih proističe to i to, trte-mrte, ja bih voleo da mi kažeš odakle ti to? pošto tu nema mnogo konkretnih dokaza, pretpostavljam da je to tvoje lično beogradsko/dorćolsko iskustvo, koje se dosta razlikuje od mojeg, recimo. kako ja pamtim, a dolazim baš iz radničko-seljačkog miljea (mada sam avanzovao u srednju klasu :) ), snap i technotronic nikada nisu bili značajan deo klinačkih žurki radničke i seljačke klase u provincijskim gradovima po zapadnoj srbiji, da ne govorim o sremu i bačkoj - tu si, od kombinacija o kojima pričamo, mogao čuti samo prelazak sa novokomponovane tipa savo radusinović i keba na riblju čorbu. kad je došao turbo-folk, ivana gavrilovića voleli su likovi iz srednje klase, kojima su očevi imali privatne zanatske radnje, a seljaci su oduvek voleli da ima harmonika i da nije mnogo orijentalno. :) sad mogu misliti kakvo je iskustvo nekog iz istočne srbije, ili iz banata - e, kad bismo skupili takve priče pa ih malo prosejali kroz sito kritike, možda bismo lagano do nečeg došli. u tom smislu je ova simjanovićeva priča zanimljiva, ali... jesi li se pitao koliko tu ima sadašnjeg učitavanja, šta je tu relevantno kao istorijski izvor a šta je naknadna simjanovićeva "pamet"? jer, simke nije tip iz radničke klase, završio je "gospodsku" školu, ceo život sarađivao sa decom gradske/crvene buržoazije, danas je profesor, a pitanje iz intervjua ga još navodi na tu vodenicu soul, igranke, crnci... i - hop! - pojavljuje se tipična belačka esencijalistička fantazija o razuzdanim i hedonističkim Romima koji su kao crnci i plešu na soul. ne kažem da nije bilo tako kako priča, ali ja bih to proverio iz više izbora i bez sugestivnih pitanja... inače, kad govorimo o klasnim pitanjima, već dvaput si pomenuo izdavačke kuće ZAM i Južni vetar, o kojima manje-više sve znamo, ali nisi rekao da su gomilu tih turbo-folk ploča o kojima pričamo objavile kuća ZMEX i Centroscena (i to u saradnji sa državnim PGP-om!) - a ekonomska analiza mora ići sa klasnim pitanjem. dakle, ko je to bio 1990-ih, s kim je sklapao dilove i sa kojom idejom je promovisao funky g, ivana g, džeja, đoganija, cecu, željka, itd? likovi tipa menadžer bane stojanović i veljko vladović itd. e, kad vidiš ko su ti likovi, i kakve su veze imali sa državom, neće biti da je urbana radnička klasa sama iznedrila autentičnu hedonističku/telesnu kulturu groova, niti da je to baš grassroot varijatna sa ulice, nego da je takođe (i to možda i dominantno, pitanje je) verzija "radničkog" i "uličnog" pristupa više klase belačkih kompozitora, producenata i tekstopisaca. oni su od džeja pravili džejmsa brauna i džej je prihvatio tu viziju. iz mog iskustva, od džejevih pesama do 1995. godine popularnija je bila "nikom nije žao kao meni", tradicionalnija folk stvar, od "seksi ritma", a "jedan, dva" i "slažeš li se ti" jesu bili popularni (vidi se na snimcima sa posela https://youtu.be/_u5H9ec46W8), ali su u melodijskom smislu mnogo više old school harmonikaški novokomponovani folk nalepljen na funk groove - i nastali su par godina pre turbo-folk ekspanzije! drugim rečima, tvoja vizija fuzije funka-hardroka-turbofolka i kulture radničke klase zapravo je ista kao i vizija onih koji su turbofolk kreirali - a to nisu radnici nego viša i srednje klasa koja je tu viziju plasirala radničkoj/srednjoj klasi. sociološka istraživanja, pak, pokazuju da radnička, seljačka i niža srednje klasa generalno u Srbiji imaju daleko uniformnije i konzervativnije kulturne navike i ukuse i da, ako govorimo o njihovoj autentičnoj supkulturi, stari dobri harmonikaški folk, starogradska i rok dominiraju. turbo-folk je više srednjeklasna i plasirana masovna kultura. praktično pitanje za tebe je da li ćeš pričati samo o jednoj strani turbo-folka i delu tvoje vizije koji se poklapa sa onima koji su turbo-folk i plasirali, ili ćeš uzeti sve u obzir i krenuti i stranom kritike te vizije i one ekipe koja je, kao u startu viša klasa, celu stvar smislila i od nje, uz pomoć države, masno zaradila i kreirala neke "vrednosti". mislim da obe strane moraju biti prisutne u sveobuhvatnom pristupu fenomenu turbo-folka, spajanja roka i folka, fanka i folka, i ekonomskom i klasnom pitanju tih fenomena. kod tebe je zasad samo jedna - a to je zato što ti naprosto nije cool kritika turbo-folka kao projekta nametanja vrednosti, diktiranog kulturnog ukusa koji je išao na ruku elitnoj klasi tokom miloševića itd. jer je ta kritika neoriginalna upravo u klasi u kojoj se krećeš. :D
        
        djape | 07.05.2013. 21.10.40
        
        taman pomislim da si ušao u priču, a ti opet sam izlaziš iz nje. :) namerno (sofistički) ili nenamerno (zbog manjka kulture argumentacije), možda je i bitno, ali nećemo o tome sad. dakle, taksativno: 1.) da, u pravu ste - veza popularne i masovne kulture sa klasnim odnosima jeste jako složena i to je i moja tvrdnja od početka. :) 2.) već smo razjasnili pitanje kvantitativnih argumenata u prilog mojoj tezi, a u kontekstu komentara na sajtu. :) oni su, naravno, neophodni u naučnom radu, ovde ne. dakle, ja ovde od početka pričam o jednoj hermeneutici, o razumevanju dinamičkog međuodnosa kulturnih promena, tržišta i klasnih odnosa i ne tvrdim da posedujem konačnu istinu o temi. 3.) tvoje iskustvo klinačkih žurki iz radničkog, ali neurbanog konteksta, nije relevantno za ovu priču jer od početka pričamo o radničkoj i nižoj srednjoj klasi u urbanom okruženju. :) ctrl+f i ukucaj "urba" pa proveri u koliko mojih komentara je to naglašeno. :) 4.) slažemo se oko simjanovića i naravno da treba da postoji provera izvora u svakom ozbiljnom naučnom istraživanju, ali, ponavljam - ovde nije reč o naučnom istraživanju. :) ali, ako već hoćemo da pođemo tim putem, hajde da se zapitamo oko simjanovićevih interesa - zašto bi on izmislio tu priču o kojoj je reč? zašto bi đogani izmislio priču o tome kako je igrao uz disko fank krajem 70ih u cepelinu, na malom kalemegdanu, zašto bi lik zagrepčanin, u leksikonu yu mitologije pisao o đoganiju kao zagrebačkom urbanom mitu u koji su verovali njegovi ortaci koji su se ložili na "čaganje" početkom 80ih, itd. itd. 5.) niko ne spori da je turbo folk bio izum producenata - belih, srednjeklasnih, itd. - poenta je u tome da taj turbo folk ne bi bio nikad to što jeste i čega se svi vi plašite i učitavate u njega razna ludila, da se široke narodne mase - čitaj, prvenstveno "urbana radnička i niža srednja klasa" - nisu isprimali na to. i tu staje svaka priča o tome. da, jesu autori poreklom iz te klase, ali taj fenomen dobija svoju vrednost i nastaje u recepciji, a ne u autorstvu. :* kao što je, npr, muzika kraftwerka visoki koncept, ali je preko afrike bambaate postala globalni artefakt masovne kulture. 6.) turbo folk nije kultura koju je kreirao miloševićev režim, već kultura i muzika koju je kreirala nekolicina ljudi razmišljajući tržišno i pokušavajući da osmisli trip koji će da ljude ovde puca na svakom nivou - fizikalnom, emocionalnom i to na "savremen" način. turbo folk je nastao zbog laissez faire pristupa u kulturnoj politici, prepuštanja svega tržištu i to je jasno ako vidiš da je, recimo, pesma "drama" grupe tapiri, u kojoj se otvoreno pljuje miloševićev režim, izdata 1993. na izdanju pgp rts - https://www.youtube.com/watch?v=EGmB1CzsASo!!!! kao i snimak pesme grupe plan b protiv miloševića i njeno izvođenje '94 u pink diskoteci - https://www.youtube.com/watch?v=CmGMZNoLAqU (a rime je, kao i "dramu", napisao milan bojanić iz tapira - uskoro moj tekst o dvadesetogodišnjici od izlaska prvog albuma tapira kao prvog domaćeg rap albuma) da je turbo folk antirežimska, odnosno antisistemska i ANTIRATNA kultura, govori upravo njen hedonistički aspekt koji, kada se univerzalizuje, priča istu priču koju priča i vudstok generacija, i tehno generacija, i prti bee gee - ko uživa ne zanima ga ni rad ni rat. u tom smislu forsiranje hedonističke kulture mladih uopšte ne ide na ruku jednom, navodno, ratnohuškačkom režimu. slažemo se oko toga da su pesme iz rok i rap miljea koje su otvoreno napadale vlast, većinski bile cenzurisane i nisu mogle da se čuju na državnim medijima, ali se ne slažemo da je turbo folk bio projekat miloševićevog režima jer previše argumenata govori u korist toga da je cela ta priča nastala iz tržišnog promišljanja, da je uspela tržišno zato što su je najšire mase prigrlile i da nije promovisala vrednosti koje bi odgovarale nekom klasično "ratnohuškačkom" režimu jer takvi ne dozvoljavaju prepuštanje uživanjima. :)
- djape | 28.04.2013. 10.30.53
  
  i ovo je isto jedna bitna priča - http://www.popboks.com/article/8105 Kad smo već kod svirki, verovatno najfascinantnija priča je ona o igrankama u tada popularnom Lazarcu – sali u Lazarevićevoj ulici, pored današnjeg bioskopa Tuckwood. Da li biste mogli nešto više da nam kažete o tome? To je bila zima ‘67/’68, pošto su zimi održavane te igranke u zatvorenom prostoru a leti se sviralo napolju, na košarkaškim terenima Zvezde, Radničkog… I neko kaže „Hoće ovi u Lazarcu nešto modernije“, a oni su nekada tamo imali velike igranke, jazzeri su svirali… I mi pristanemo iako nismo u tom drugom sastavu svirali igranke, više smo svirali koncerte, jedino to u Splitu tih sedam dana... I mi dođemo prvi dan – tamo jedno desetoro, petnaestoro ljudi, dosta tamnih… Mi počnemo da sviramo i polako se puni – došlo jedno dvadeset, trideset, pedeset ljudi – sve Romi! Mada ja taj izraz „Romi“ ne volim… Cigani, brate, pravi ljudi! A oni raspoloženi kao u Harlemu! Mislim, ono, igra, sve – ne možeš da veruješ! I onda se i mi još više raspištoljimo… A znali su i da igraju uz soul? Ma dobro, improvizacije neke ali potpuno odgovarajuće! Drugo, Edi pravi šou, oni ga imitiraju i sve se to uklopilo! Idući put još više, pa još više, ali samo crni, nema belih! Tu i tamo neki dođe pa kad vidi on pobegne! I posle izvesnog vremena su nas najurili sve zajedno – i nas i ovu braću cigansku – tako da smo mi onda izgubili tu tezgu, ali zašto je to tako bilo, ne zna se. Meni je ta priča fascinantna upravo zbog tog spontanog prepoznavanja. Recimo, ovdašnji Romi se nikad nisu „upecali“ na domaću rock muziku kojoj je, čast izuzecima, u većem broju slučajeva nedostajao funk, ali su spremno prepoznavali te sinkopirane ritmove iz soul/funk nasleđa pa su se čitavu generaciju kasnije, tokom 80-ih, masovno vezivali za disco funk i electro funk i plesove kao što je breakdance… Pa, Cigani dolaze iz Indije a to je kontra od Amerike. Jednom, kad sam radio za Šabana Bajramovića onu pesmu iz filma Anđeo čuvar, napravim ja taj snimak sa njim i dođe mi jedan Englez. Radio sam neke spotove za Turističku organizaciju Jugoslavije i to je išlo za Englesku, puštali se ti spotovi, i onda je on došao da to čuje i ja mu pustim Šabana. I on sluša… „Šta je“, kaže, „ovo?!“ Ja kažem „To je druga strana od bluesa“. On kaže „Jeste!“ Druga strana od bluesa, potpuno ono… Kineski sindrom! Prošlo s druge strane... I to je blues, samo s druge strane! I, recimo, sa Šabanom je bio genijalan štos kad smo snimali tu pesmu… Ja sam napravio tu pesmu, on je napisao tekst i sad snimamo mi to kod Enca Lesića u studiju… U čuvenom studiju gde je cela ova generacija 80-ih snimala pesme… „Niko, niko, kao ja“ [peva]… i Šaban peva kraj, završava… [peva kraj pesme] Spustimo mi reglere i kažem ja „Odakle ti ovaj kraj?“ „Otkud znam!“, kaže. „Otkud znam!“ Stoji u njemu! Tako je i u ovima sve to stajalo! To stoji u njima i, kad su čuli muziku, to se samo otvorilo i krenulo! Sweet Soul Music, Hold On I’m Coming – sve, odma’!
  - ugledni (gost) | 28.04.2013. 15.20.21
    
    a sta, frka vam je obojici od "Niko kao ja"? reci to odmah, bato, pa da zatvorimo lokal i polako krenemo kuci.
    - djape | 29.04.2013. 11.10.47
      
      nikom nije frka od te trake jer, bar u zametku, ima nadrkani hc rap stav. (simjanović je, kapiram, poštuje iz drugih razloga) e sad, to što su svi ti punk i novotalasni/post-punk carevi sve to radili iz "bunta", znači iz nekog emo momenta najžešće frustracije i nikad nisu došli na nivo crnačke iskuliranosti i pobedničkog stava (iako je koja, na planu muzike, imao i ima zajebane crnačke grooveove), to je druga priča :)
  - mita (gost) | 29.04.2013. 15.47.34
    
    simjanovic je inace zaduzen za neke od najiritantnijih filmskih tema u nas (miris poljskog cveca npr.), jer je 70/80-tih drzao monopol nad yu filmskom muzikom.on je 60-tih samo pipkao po soulu, zato sto je to bilo moderno. imas tu i hrvatski vis roboti koji su 1966 svirali "cold sweat" itd po terasama na moru...elem, simjanovic je na tvoje naivno pitanje: "A znali su da igraju na soul?" (u prevodu: molim te potvrdi mi to, da nastavim da verujem u svoju fantaziju), jasno odgovorio da ganci to nisu znali, nego su improvizovali. e, to je vec djogani, i on je rapper, voli fank, moon walk...ok? znas ono kad se dzej provalio, pa mu rekli da je k'o j.brown, a onda i on siroma' poceo po intervjuima da prica: ja sam ko james brown... mozda jeste cistio cipele kao j.brown, ali taj groove nece imati nikad, njegov gruv je šota. ne verujem da ce vas iko razuveriti u vasim postavkama sveta, ali vredi pokusati;)
    - djape | 29.04.2013. 17.44.09
      
      pa naravno da su improvizovali care - teško su mogli u sfrj '67 da vidi kako ljudi igraju na funk koji je bio novost i za ameriku. :) dalje, što se džeja tiče, niko ga nikad nije poredio sa džejms braunom - ja sam jedino, pre par dina ovde na komentarima, bacio tezu da AKO NEŠTO MOŽE DA SE SMATRA DOMAĆIM DŽEJMS BRAUNOM, onda bi ta ličnost bila zapravo trojstvo sastavljeno od džeja, đoganija i koje. dakle, krajnje uslovno i relativno. ;) što se tiče džeja u toj jednačini, jasno je - čovek ima više gruva nego 99% stanovnika bivše sfrj, duševniji je od većine, ima gradsku priču, video je život odozdo - znači dosta bitnih momenata se tu sklopilo u jednom čoveku. zato ga i cenimo. https://www.youtube.com/watch?v=vRGfvfn4Tv0 https://www.youtube.com/watch?v=gqFs_rFn0rY ako mu klinci koji danas đuskaju poppin, lockin, crip walk, turf dance i ostale west coast plesove danas bacaju rispekt za ovo što je đuskao '91/'92, onda, matori, mislim da nisi baš na nivou priče ;)
      - mita (gost) | 29.04.2013. 22.17.28
        
        alo, greska u nivou price, ne funk, nego soul je bilo ono na sta su ganci improvizovali...e sad ne znam da li je toga bilo '67 u amerikkki...care
        
        djape | 30.04.2013. 00.45.33
        
        poslušaj radio emisiju na osnovu koje je napravljen ovaj transkript razgovora sa simjanovićem na popboksu i skapiraćeš da je akcenat bio na fanku - "papa's got a brand new bag" pre svega - i na tome što su elipse upravo ušle u soul priču kada se sa backbeata i mersey beata prelazilo na downbeat groove ;) ne zaleći se ;*
        
        mita (gost) | 05.05.2013. 11.35.04
        
        a, pa sad je sve jasno...da li zaista misliš da si toliko bitan da će sad neko da sluša neku tvoju emisiju? btw, gazda elipsa i naš james brown su bili zajedno na jednom događaju prekjuče, kad je naš james brown čak odradio i jednu fanke traku...jbg
        
        djape | 05.05.2013. 14.04.06
        
        ja sam, u apsolutnom smislu, naravno, bitniji od te emisije, ali bez slušanja te emisije ti nemaš odgovarajuće argumente za ovu priču, tako da ti ostaje da preslušaš ili da se skloniš u stranu dobri moj predobri :) <3
        
        mitra (gost) | 05.05.2013. 16.07.20
        
        ih bre nerd, kako se i dalo ocekivati , na ono sto ti ne odgovara nemas komentar...kladim se da cigaretu u zivotu nisi zapalio...ili jesi, al' ti bilo ljuto...i sad posto si mi dao izbor, vazhi batice, sigurno ti emisiju necu slusati, a ti nastavi da se nastavljas.
        
        djape | 06.05.2013. 00.38.34
        
        nisam zapalio cigaretu, koji će mi? :D nemoj da slušaš emisiju, ali nemoj ni da se javljaš ovde sa svojim procenama - meni kul :)
- rubik (gost) | 28.04.2013. 14.53.24
  
  nedjo, ziveo.vidis da ovome malo treba, samo ga cacni i on pise eseje...kapiram da je neiskazan, ali cela prica mu propada. ortaci, sa фонком vi veze nemate, niti cete imati, niste crnci, jedino da ste ganci, pa da se lozite na break dance i to je plafon. ja ciganski band da svira fank, nisam cuo. nema druge, moracete na tamnjenje koze, nesto k'o majkl dzekson, samo na drugu stranu.
  - djape | 28.04.2013. 16.16.04
    
    to što smo beli ne znači da nismo crnci :* pozzz pankeru <3
    - rubik (gost) | 28.04.2013. 19.45.08
      
      ne druze, to upravo to znaci: vi ste beli i niste crnci.
  - straniero (gost) | 02.05.2013. 13.41.09
    
    Nazovimo stvari pravim imenom.Esejske price i varijacije na temu ne drze vodu,funky-ganci u nas,ma idi!Pa jos i naucna istrazivanja bi da vrse.Trash stanje na muzickoj sceni Srbijice nam drage rodilo se sa nasim propadanjem,materijalnim,duhovnim,kulturnim i tu nema mnogo filozofije.Radilo se na osiromasenju induvidue iz svakog ugla,a na takvom tlu se prima pre korov nego neke druge biljke lekovite za duh i telo,a kad korov krene da raste da se siri,goji tesko ga je iskoreniti.Pogledajte koliki je budzet za kulturu i ko treba da ga odobri.Da li postoji konfrontacija na adekvatnom nivou putem tv aparata(kao uredjaja koji vecina stanovnistva u nas jos uvek najradje koristi za zabavu i razonodu tj.opustanje i formiranje licnog misljenja)svih kategorija i zanrova muzike,da li se radi na tome,postoji li plan kako edukovati naciju,kako promeniti lose navike(ja licno ih vidim kao lose)?Jos smo mi na nivou hleba i igara,a koci nas i balkanska zica."Vesele" devedesete,razaranje u svakom pogledu.Dazba ste krecali!;)
aleksandar (gost) | 02.05.2013. 07.35.28

Bajern odrao Barsu sinoc 3:0 ! Kakva masina !!!
DraganChe | 06.05.2013. 10.05.35

Podsetio bih i na Aleksandra Rodića-Rokija i njegovu pesmu "Žena" sa MESAM-a 1986.g. Roki je imao Heavy metal outfit i izgledao cool :-) Opšte mesto: Umetnost je i tada i sada bila i ostala odraz stanja u društvu. Uh, moram do grada, nadam se da žu vam se pridružiti kasnije. Long live 80's ! :-)
Karabatak (gost) | 07.05.2013. 21.44.14

''Sindikat redovnih čitalaca Popboksa u protestu za 1. maj još jednom je apelovao na Đapeta i Tozinja da ne pišu čaršafe u komentarima, jer oni na novoj verziji sajta nimalo nisu pregledni. Takođe je podsetio uredništvo Popboksa da honorari čitaocima za februar još uvek nisu uplaćeni i da će se u slučaju neizmirenja obaveza u zakonski predviđenom roku pristupiti blokadi prostorija.''
- Pexa (gost) | 08.05.2013. 10.29.35
  
  Pravda za Super Fišala!
Super Fišal (gost) | 10.05.2013. 09.38.30

brate djape, s kim ti sad pričaš? :) meni izgleda s nekim drugim komentatorima i sa ostalim čitaocima, a ovim najavama teksta sa radikalnim hipotezama u popboks indie kontekstu ističeš da nećeš da dovodiš svoju poziciju u pitanje i šmekerski je otvoriš za kritiku, te da sam džabe prijateljski savetovao dodavanje kojeg zrna soli. no, dobro, ljudski je to... ipak, nadam se da ćeš razmisliti o svemu i malo korigovati ta nedokazana uopštavanja, i da ćeš svojim komentarima i tekstovima dodeliti neke skromnije ambicije. samim tim, pozdravljam te i uljudno najavljujem svoje odsustvo iz dalje diskusije - bilo je lepo dok je trajalo. za kraj, samo par disklejmera (hvala, druže pexo, što si lepo primetio da mi je potrebno pravdedno presuditi). dakle 1) ne plašim se turbo folka, niti mi izgleda da se to vidi iz mojih komentara (baš naprotiv, ne samo da sam slušao tf u ono vreme, nego i danas). 2) nisam govorio o neurbanom kontekstu, već baš o urbanom ali u provincijskim gradovima (jedna od poenti bila je da se ne može tumačiti tf fenomen samo kao beogradski - mada, ko zna, možda je isključivo radnička klasa beograda ustanovila turbo-folk, hipoteza vredna napora prikupljanja dokaza za i protiv), te da urbano nije rezervisano samo za beograd ili zagreb . ili smo to sad najednom suzili definicije koje su malopre bile široke ko gori more? :) 3) nisam rekao ni da je tf rathohuškački te da ga je zarad huškanja stvorio miloševićev režim, već o tome da uslovi proizvodnje tf navode na tezu o srednjelkasnoj fantaziji u stvaranju muzike "za narod", kojom je na turbo folk fenomenu profitirala elitna klasa bliska partijama na vlasti u vreme miloševića, i da se to mora uzeti u obzir kada se tumače klasni odnosi u tf i dominantne ideološke vrednosti eventualno promovisane ili preokretane kroz tf fenomen (koji nije, kako to radi, recimo, ćirjaković, svodiv samo na muziku i tekstove, pa su kao ljubavni ili ambivalentni tekstovi na koje se ložimo mi gejevi dokaz da tf nije promovisao nacionalizam ili patrijarhalne rodne uloge). kažem "preokretane vrednosti" zato što je sasvim moguće ovo što ti pričaš, da je publika (ti kažeš "radnička", ja kažem: dokaži da je radnička) te ideološke vrednosti menjala, odbacivala i prilagođavala sebi, ali da je sve to osetljiv teren i da treba poći od postepenog prikupljanja konkretnih dokaza a ne od univerzalističkih teorija o plesu, radnicima, samopoštovanju i antiratnoj inheretnosti. dakle, pitanja su ko je pravio tf, s kojom idejom, koja je publika dolazila na koncerte, koliko je ploča prodato, kakvi su tekstovi, kakav je medijski imidž pojedinih tf zvezda, šta oni pričaju po medijima, kako publika to shvata - a publika su ne samo siva masa "naroda" u koji upisujemo šta nam se sviđa, već i u javnosti vidljiva publika: fan-klubovi, kritičari, novinari, itd. da se to utvrdi za 1990-e treba dosta prljavog posla, a ako nisi uradio domaći - bolje ne pisati ništa o tome ni u komentarima, ni u kolumnama. mnogo je lakše analizirati tf fenomen danas sa svim ovim pitanjima (produkcija - estetika - recepcija - klasni odnosi - ideološke vrednosti), jer neka istraživanja i pokazatelji postoje, neko radi "prljav posao" po naučnim radovima na koji, recimo, kolumnisti popboksa mogu da se oslone pre nego počnu da u tf upisuju svoje želje i pretpostavke. ne vidim da je to mnogo teško, a svakako bi tekstovi i teze u njima bili mnogo ubedljiviji, kompleksniji i korisniji. ćao leisure class udarnici
- djape | 10.05.2013. 22.55.23
  
  1.) najavljen je tekst u kome će sve teze biti potkrepljene iskustvenim materijalom, a naravno da su teze nedokazive, samo su oborive, tako da je svakako otvoren za kritiku. ;) 2.) naravno da svojim komentarima neću dodeliti skromnije ambicije jer, kao što svi znamo, sve ovo je borba za interpretaciju, nijedna od ovih teza nije konačno dokaziva. tako da ću ja u svojim nastupima i dalje isticati uvide koji ili nisu uviđani ili su gurani u stranu. i na tome ću bazirati jednu, po mom mišljenju i po mnoštvu argumenata koje sam iznosio i iznosim, prilično održivu interpretaciju događaja koji su se dešavali. :) 3.) pozdravljam i ja tebe - bilo je prelepo <3 4.) izvini, moja greška za taj strah od turbo folka koji sam ti učitao - to je refleksna reakcija na pričuo o pomoći države u stvaranju turbo folka i stvaranju nekih "vrednosti". dakle, država je pomogla stvaranje turbo folka tako što je prestala sa sprovođenjem rigorozne kulturne politike i prepustila stvari tržištu, dok su "vrednosti" koje su u tom procesu "nastale" - tačnije, koje su OTKRIVENE - zapravo vrednosti koje ispovedaju svi koji su se na ovaj ili onaj način otrgli srednjeklasnoj moralnosti. 5.) ja pod "urbanim" u okvirima srbije mislim na beograd, novi sad i niš. 6.) elita je mogla da zaradi i od obične novokomponovane narodne muzike - zašto prilagođavati tu folk muziku "svetskim trendovima" početkom 90ih? zašto promovisati hedonizam i materijalizam ili emocionalnost napumpanu u hiperpatetiku? zato što je to u trenutku masovne otupelosti/sjebanosti to jedino moglo da ispomera ljude i da se proda. ceo fazon, ceo turbo folk je uspešni eksperiment koji je potvrdio svoju radnu hipotezu koja bi glasila otprilike - "sjebanim ljudima treba dati napucanu priču na svakom mogućem nivou" - dakle i na nivou muzike i na nivou oblačenja, govora, ponašanja. što se tiče toga ko je profitirao od turbo folka, tj. da li su to ljudi koji su bili bliski miloševićevom režimu, mislim da ta priča ima 2 strane - ima ljudi koji su od turbo folka zaradili zato što su bili bliski režimu, ima ljudi koji su postali bliski režimu zato što su uspeli na tržištu sa svojim turbo folkom, a režim je, normalno, imao potrebu da sve koji ostvaruju profit drži uz sebe. 7.) još jednom se vraćamo na staru priču - dakle, imam osnova i sva prava da u kontekstu komentara na tekst čija me tema zanima izložim stavove i argumente koji nisu kvantitativni već iskazi zasnovani na sagledavanju celine događanja, nedovoljno iznijansirani, ali sa nekoliko dosta bitnih uvida koji se u ovim raspravama retko pominju i funkcionišu dosta dobro kada treba opovrgnuti teze mejnstrim interpretacije turbo folka. :) dakle, ne potvrđuju moje teze konačno - jer to je i nemoguće - ali uzdrmavaju ili obaraju mejnstrim teze o turbo folku. :) 8.) moguće da je lakše analizirati turbo folk danas, ali dokaži da jeste. :EEEE i ukaži nam na naučne radove i istraživanja u kojima je obavljen taj "prljavi" posao. :) <3
realno (gost) | 11.05.2013. 22.22.27

U zemlji seljaka, na brdovitom Balkanu, Srbijici, pop i rok kultura su vestacke tvorevine. Tu uspeva samo korov, kic i sund, te je tako i nastao tf, devijacija ili neuspeli kompromis (u smislu susreta, da ne kazem sudaru, mogucnosti i zelja) dok su creva cvrcala.
DraganChe | 19.05.2013. 19.19.31

Đape i Super Fišal neka stupe u brak, a mi ostali da glumimo svatove? ;-)

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike