Ključne reči: šarmantno, lokalni humor, lo-fi, skeč-komedija, varljiva tradicija, glumački neujednačeno, poenta vica...
Režija: Stojče Stoleski
Scenario: Nikola Škorić, Dimitrije Banjac, Dejan Ćirjaković
Uloge: Nikola Škorić, Dimitrije Banjac, Dejan Ćirjaković
Broj dosad emitovanih epizoda: oko 160
Žanr: skeč-komedija
Trajanje: oko 10 minuta
TV kanal – Radio-televizija Vojvodina
Proizvodnja: Srbija, 2012/2013.
Početkom godine glasovita Olivera Kovačević jednu od svojih pričaonica na RTS-u posvetila je temi „Čemu se Srbija smeje“. Tom prilikom, između ostalih, šansu da se bore za vazduh i reč sa vazda samodopadljivom voditeljkom dobila je glumačko-scenaristička trojka koja stoji iza sada već dobrano popularnog i žilavog serijala Državni posao. Gle čuda, slabo se do ikakvog zaključka na zadatu temu i stiglo, a i kako bi uz Oliveru Kovačević, koja je nepopravljivo opseednuta svojom frizurom, diskutabilnom zaumnošću i počesto netačnim navodima i somnabulnim istraživanjima javnog mnjenja iskazanih u krajnje upitnim brojkama.
Iako je to bila propuštena prilika da se u javnom prostoru prozbori koja mudra o krizi ovdašnjeg (TV) humora kao tek jednom od odblesaka krize šireg nacionalnog ideniteta, barem su pomenuti stvaraoci uspeli da se predstave auditorijumu znatno brojnijem nego što je onaj kom se prvenstveno obraća regionalno usmerena RTV, kojoj počesto zafali gledalaca, ali koja se lagano transformiše u prihvatljiv javni servis. Pomenuta trojka je u međuvremenu postala rado viđen gost ina širem/republičkom planu ipremda izvestan udeo u takvom stanju stvari otpada na prostu faktografiju koja nam ukazuje da je ovdašnjeg humora nedopustivo malo u ponudi svih srpskih udarnih emitera, Državni posao je uspeo da se nametne i kvalitetima koji prevazilaze okvire priče o tankoj ili nepostojećoj konkurenciji u toj kategoriji.
Naime, iako stiže u ruhu kod nas ne toliko prisutnog i prihvaćenog formata (desetominutne epizode skeč-komedije sa stalnim likovima i bez gostovanja poznat(ij)ih glumačkih pojava), Državni posao se uspešno profilisao i pozicionario unutar aktuelne TV ponude. Prikazi kancelarijskog sklatkog života, te pletenice jalovih nadgornjavanja na sve zamislive teme izvan opsega radnih obaveza i mlaćenja prazne slame na toliko snevanim državnim jaslama, svakako je mnogima bliska tema. U tom smislu, ne sme se propustiti da se Državni posao dosta otvoreno naslanja na tradiciju na tom polju nepravaziđenog Siniše Pavića. Nažalost, odmah nakon ove opservacije mora se naglasiti i da humor i ukupni dometi (pa i polazne ambicije) Državnog posla vidno zaostaju za Pavićem kao vrlom pretečom.
Ovde se stiže do još jednog problema u vrednovanju ovog televizijskog rada. Iole pošten i dobronameran sudija neizbežno će doći do ocene da Državni posao gubi u trci i sa najčešće neoprezno u priču uvođenim pajtonovcima (koji su, doduše, nedostižna kota za veći deo komičarskih pregalaca iz svih krajeva planete u poslednjih pedesetak godina, recimo), a i ni poređenje sa tek u par aspekata srodnom Top listom Nadealista mu ne ide u prilog. U tom smislu, možda bi najpromišljenije bilo Državni posao staviti u kontekst nastavljača tradicije novosadskih Foliranata (sa pokojne televizije NS Plus) ili naprosto ukazati na nepostojanu tradiciju kada je takav vid humora i televizijskog mu prepakivanja u pitanju.
Drugi problem predstavlja sama struktura Državnog posla; naime, svaka epizoda je usmerena u skladu sa poentom vica, odnosno situacije koja se tom prilikom ilustruje. Osim što je to prilično otežavajajuća okolnost i nezgodna konstrukcija koja, čini se, čak i kada postoje naznake da scenarističko-glumački trojac može i bolje i zahtevnije, vezuje ruke autorima i zadržava ih na tački očekivanog i već viđenog. Polazna potka Državnog posla je evidentna već u prvim epizodama – reč je o prikazima stalnog zgubidanskog klinča u kojoj stupaju trojica sitnih ćata u državnog preduzeću, ćata bez pravog posla u tom žalbenom odeljenju, a pogonsko gorivo njihovih neizbežnih čarki je različiti društveni kontekst iz kog dolaze – tu su stariji kadar, gorljivi autonomaš večito zagledan u svoj dodatni posao sa pilićima i utihli sjaj srednje Evrope, druga generacija bosanskih dođoša u Vojvodini i najmlađi, sitni partijski vojnik sa diskutabilnom fakultetskom diplomom i sa zaštitom brata, političkog preletača. Problem nastaje kada postane evidentno da se pomenuta postavka slabo pomera u odnosu na taj početni okvir, te epizode u dugom nizu postanu tek ilustracija polaznog koncepta sa tek ponešto dodatnih elemenata. Osim toga, a to će predstavljati ozbiljno breme u mogućim budućim reprizama, Državni posao je neoprezno povezan sa friškim i naglašenom aktuelnim iz menija političkih zbivanja i trvenja, te će vreme pokazati koliko će u kontekstu skandala i primera zločinjenja i nemara koji jedan drugi prestižu Državni posao proći neumitnu probu vremena.
Naravno, na uzorku od sada već sto šezdeset epizoda teško je govoriti o ujednačenom kvalitetu, te ponuđeno, sasvim prirodno, varira od slučaja do slučaja. Katkada humor sklizne u ziheraško karikaturalno preterivanje bez mere i stvarne svrhe (poput devetnaeste epizode koja se tiče smrti petla) do zbilja duhovitih (kao što je slučaj friškije epizode na temu ukidanja TV pretplate, u kojoj se neizbežno stiže do neprekidnih repriza Boljeg života i ostalog iz Pavićevog RTS fundusa). Dodatni balast predastavlja i neujednačena gluma – od sasvim zrele i ubedljive kreacije Nikole Škorića u ulozi Dragana Torbice do prilično neubedljivog Dejana Ćirjakovića kome je ovde dopala uloga inače podosta bledog Boškića. Iako je reč o ne preterano zahtevnom ili ambicioznom formatu) Škorić je u jednom intervjuu otkrio/priznao da jednu epizodu snimaju za 10 do 45 minuta, a sve to u nepromenjivoj scenografiji kancelarije u podrumu, očite reference na Mihićeve Sirote, male hrčke), promišljenija i nijansama sklonija gluma u dobroj meri bi pomogla humoru svedenom na elipse, preterivanje i lokalni/regionalni kolorit.
Značajan razlog za pohvalu ovakvog Državnog posla je što u formi lakog humora i naglašeno komunikativne TV forme problematizuje nekoliko važnih društvenih pitanja i fenomena – neučinkovitost i zaprloženost birokratskog sistema, ipak lako upadljivu netrpeljivost prema dođošima, te sumanuto zaklinjinjanje u bezbroj puta potvrđeno fantomsku mittel-europsku gospodštinu… Osim toga, ako se jasno i glasno naglasi da se humor viđen u (dosadašnjim) epizodama Državnog posla, kao i duhovitost iz koje on crpi snagu previše oslanjaju na folklorizam i da i inače definitivno nisu za one sviknute na, recimo, savremenu školu anglosaksonskog humora svih varijeteta, mora se priznati da ovaj dovoljno šarmantan televizijski rad i sasvim prihvatljiv izdanak lo-fi TV produkcije, sveukupno ipak zanimljiv poduhvat i moguće rešenje za izlazak iz ćorsokaka po kom dugo i predugo baulja ovdašnji humoristički program ima vidan potencijal da jednog dana bude barem zgodna stavka u istraživanjima i posledičnim nalazima onih koji se budu bavili razvojem i lutanjima srpskog TV humora u prilično mučnom početku novog milenijuma u Srbiji.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
BGjanin (gost)
| 05.06.2013. 11.42.55
Da, možda je humor bled i neubedljiv, ali (mene je zaprepastilo saznanje da) pola Vojvodine citira epizode ovog simpatičnog serijala.
-
Goran (gost)
| 05.06.2013. 13.57.37
Poprilicno ostra recenzija ovog serijala. Mozda ne teku suze od smeha ali je serija prilicno interesantna, ima epizoda koje su prilicno dobre, neke su nesto losije ali ukupno gledano radi se o prilicno velikom osvezenju u osiromasenom srpskom etru. Mozda bi prosirenje formata uvodjenjem gostujucih glumaca doprinelo kvalitetu serije, u svakom slucaju je bolje od kursadzija...
-
s (gost)
| 05.06.2013. 14.15.11
... a, bogami, i od Foliranata.
-
Vuk Djordjevic (gost)
| 05.06.2013. 15.01.35
Nepravedna kritika najboljeg humoristickog serijala u Srbiji trenutno. Mozda je autoru ovakav format neozbiljan, ali izuzetno je tesko na dnevnom nivou zasmejavati hiljade ljudi i biti aktuelan i zabavan, a oni to upravo cine, vec 160 radnih dana. Nekad osmeh bude veci, nekada manji,ali sve je to normalno. Takodje, nisu zasluzili da ih uporedjuju sa ,,Folirantima'' jer su kudikamo inteligentniji i originalniji vid humora.
-
maki (gost)
| 05.06.2013. 21.57.41
Izuzetno losa, preterano kriticka i pre svega netacna recenzija. Drzavni posao je mnooogo inteligentniji i zanimljviji od banalnog cesto vulgarnog Pavicevog humora.Uporedjivati to je uvreda zdravog razuma.Jednostavno su mnogo bolji i inteligentniji od svih emisijica zaabavnog tipa. Dalje niko nije bled pa ni Boskic vec mu je takva uloga cak i sasvim pristojno za amatera glumi smusenog, povrsnog i sustinski nezainteresovanog lika. A ostala dvojica su naprosto genijalni uzimajuci u obzir da su amateri. Prosto neverovatno koliko je nepotrebno daleko otisao pisac ove lose recenzije pa u pitanju je obicna zabavna emisija sa puno humora koja sama ne daje povoda da je toliko analiziraju i uporedjuju jer nema nikakve potrebe za tim. Samo napred momci i ne obracajte paznju na ovakve recenzije.
-
I (gost)
| 05.06.2013. 23.24.14
Samo pominjanje Pavića daje na neozbiljnosti ovoj recenziji. Ne verujem da njega neko smatra ozbiljnim stvaraocem inteligentnog humora.
Ovo nisu profesionali glumci niti pisci. Zato i jesu vredniji kao i njihov rad. Ocenili ste Državni posao kao da ga rade profesionalci.
Ovo je trenutno jedino vredno delo komedije na celoj srpskoj televiziji.
-
Rade Kornjača (gost)
| 06.06.2013. 01.07.17
Meni se svidža. Odgledao sam svih sto i nešto u vrlo kratkom roku kad sam provalio, i nije to ne znam kakva revolucija, ali je dobra serija, dobra ideja i likovi, kao i gluma pre svega Banjca, koji je odličan i jako dobro barata glasom i ekspresijama i glumi starijeg, i Škorića koji je rastao kako je serija išla i sada odlično igra (ima neke face od kojih se pokidam), pa i Ćirjakovića koji je, mada vidno manje talentovan za glumu, sve bolji.
Sve u svemu, super je ta kratka forma i serija je dobra, tako da idem da gledam današnju epizodu.
-
Zoran (gost)
| 06.06.2013. 07.02.37
Recenzija je dobra i objektivna, pa i blago afirmativna, a to sto je serija "jedino vredno delo komedije na celoj srpskoj televiziji" nije razlog da je ne treba kritikovati. Drugi problem je sto se zahvaljujuci srpskim novinama i medijima generalno polako zaboravlja sta je u stvari filmska kritika
-
Marjanović (gost)
| 06.06.2013. 14.38.02
I ja se više slažem sa komentarima, nego sa samom kritikom, koja je i po meni preoštra, premda ima par solidnih zapažanja.
Međutim, naročito je neumjesno poređenje sa Folirantima i Pavićem (čak to poređenje po autoru teksta ide u korist Pavića???).
Uzori ovim momcima su, pored navedenih Pajtonovaca i Nadrealista (a povučena je i dobra analogija sa Mihićevim Hrčkima), i u seriji Office (GB ili USA verzija, svjedeno).
Torbica inspiraciju crpi iz bosanske tradicije humora, a tu osim Nadrealista spadaju i recimo Momo i Uzeir, a naročito je primjetno naslanjanje na monodrame i nastupe Josipa Pejakovića.
S druge strane, jedina analogija koju bih mogao povući za Čvarkova su humoristički radovi i nastupi Đorđa Balaševića, ali i vojvođanski izvorni humor, kakav se može vidjeti u serij Petkazanje.
Sve u svemu, Državni posao je nešto najduhovitije viđeno na srpskim televizijama u poslednjih 10-ak, pa i više godina!
-
rade chirash (gost)
| 06.06.2013. 15.51.42
u neozbiljnoj zemlji kao sto je ova krajnje je besmislenoi bezobrazno traziti dlaku u " jajetu " serije koja je jedina zanimljiva stvar u citavom besprizornom tv programu ..
-
Maksa (gost)
| 06.06.2013. 16.41.06
Posto vidim da je mnogo vaznije demonstrirati poznavanje pop-kulture ili nepotrebnih informacija navodjenjem neke opskurne ili davno zaboravljene TV produkcije na koju nesto lici nego eventualno pricati o tom samom 'necemu', ja bih samo da napomenem da je po meni 'Drzavni posao' nastavljac tradicije (valjal' ova) koju je krajem 1980-ih u Novom Sadu vaspostavila 'Specijalna redakcija'.
-
Bojan (gost)
| 18.06.2013. 14.54.46
Autor kritike, je zaista, prilično oštar u komentaru serije Državni posao. Svakako, to je njegovo pravo i sa dobrim delom teksta se slažem. Međutim apsolutno je preterano upoređivati ove momke, sa Folirantima, jer su dva sveta. Serija je skoro u rangu Tesne kože po količini smeha koju može da izazove u pojedinim epizodama. Naravno, pokupili su najbolje fore od ,, Šojića '' , Josipa Pejakovića, Monti Pajtona i drugih proverenih likova, ali su to lepo upakovali. Takođe Banjac je vanserijski glumac naturčik.
-
Dragan (gost)
| 24.06.2013. 18.53.39
Ovo je najbolja domaća humoristička serija u poslednjih trideset godina. Gluma je bolja od 99% naših profesionalnih glumaca novije generacije (izuzev recimo Borisa Milivojevića ili Bojana Dimitrijevića). Poređenje sa buđavim kancelarijskim "humorom" iz Boljeg života ili, bože me sačuvaj, sa Folirantima, ima samo jedno logično objašnjenje: neko je hakovao identitet Z. Jankovića. Inače, ova ekipa je i pre Državnog posla radila genijalne stvari - potražite epizodu Noćne smene sa profesorom gitare Rajkom Trzalicom - umiranje od smeha.
-
6ocke (gost)
| 24.06.2013. 20.57.40
Realna recenzija. Lokalni humor. Za nekog van Vojvodine tu humora nema. Sustina srpskog humora upravo jeste univerzalnost, da je bio razumljiv svakom u Jugoslovaviji.
Na primjeru Crnogoroca:
The Books of Knjige - lokalni humor
Zivko Nikolic, Rambo, Scepan Scekic - univerzalni humor
Ovi su cak nezanimljiviji od prilicno lokalnog Balasevica. Ovaj Polubosanac vadi stvar na nivo gledljivog, autonomas je vec isfuran u ulozi Ludog 'beogradjani mamicu vam jebem' Rake, ovaj treci blijed ko sto je primjetio recenzent.
To sad sto je opsta kriza srpskog humora (drugi univerzalni humor maltene i ne postoji na Balkanu), ne treba stvarima davati vecu vrijednost od njene realne.
-
Kornjača Rade (gost)
| 25.06.2013. 02.14.04
Ne verujem da postoji bilo ko u Srbiji ko ne shvata fore Državnog Posla zato što nije iz Vojvodine. Držim da ljude držiš veoma glupim. Glupljim nego što jesu da se izrazim preciznije.
-
I (gost)
| 05.07.2013. 11.53.38
Mislim da ljudi promašuju suštinu ovih momaka iz Državnog posla. Ovo je mnogo više od pukog humora sa forama, već kritika današnjice. Kao i Velika Srbija, koja je potpuno neopravdano izgubila svoj termin i nije emitovana na normalan način. Obzirom da su amateri izveli ovako nešto, kritika je prestroga. Pogledajte serije tipa Zvezdara, koju rade školovani profesionalci?? Pa to je blam živi.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.