Ni lako, ni slučajno

Neimenovana pesma odsvirana otprilike na pola koncerta, koja se i ne nalazi na albumu, najsvežija je numera Popečitelja koja donosi neko novo lice benda koje se ne može spoznati samo preslušavanjem CD-a

Goran Tarlać

mesto: klub "Plastic", Beograd
vreme: 15. januar 2004.
organizacija: Pazi škola! & Odličan hrčak

Ko radi? je jedna od najboljih ploča izdatih poslednjih godina na ovim meridijanima, jedan od onih albuma koji doprinose pozitivnim pomacima, albuma koji imaju svoje identite i puno opravdanje. Popečitelji jednostavno znaju da unesu pravu meru pameti i duha u svoje delovanje, ali, što je neobično važno, nikada pri tome ne zaobilazeći faktor čiste zabave.

Popečitelji su na svom subotnjem nastupu predstavili post-funk zvuk u različitim žanrovskim inovacijama koje ponekad zamirišu čak na psihodeliju, noise i najviše na etno (Raspoloženje) uticaje.

Njihove pesme uživo (Ko radi? izvedena kao prva i poslednja stvar na koncertu, Zli jezici, Gvozdena metla...) su na granici beskrajne emotivnosti i neurotične ritmičnosti, ta muzika je dinamična i komunikativna. Na sceni su apsolutno usvirani, sigurni, povremeno u transu, zabavni i opušteni, što se i na publiku prenelo kroz naročitu atmosferu. Ovakvi koncerti se ne dešavaju lako i slučajno.

Poseban pečat izražajnog umeća - i to svakako valja zapamtiti - Popečiteljima uživo daje energični bunjar Rade Vulić čiji je zvuk doslovno parao melanholičnu sliku instrumentala koji bi - budimo iskreni - bili mnogo nadahnutiji da ih barem povremeno prati vokal.

Neimenovana pesma odsvirana otprilike na pola koncerta, koja se i ne nalazi na albumu, najsvežija je numera koju sam čuo od Popečitelja i ona donosi neko novo lice benda koje se ne može spoznati samo preslušavanjem CD-a.

Popečitelji takvim konceptom fiksno doprinose fenomenološkoj orijentaciji i reputaciji geografskih područja Srbije koja se u Beogradu nazivaju unutrašnjost, dok njihov album razbija glupave sumnje koncentrisane kroz politizovane stavove spram srpske provincije. Kako to pre oko jedne decenije rekoše Bjesovi: "Gornji Milanovac je provincija za Beograd, ali Beograd je provincija za svet".

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike