Izgleda da će drmanje lasom, ivicom i uzicom ove godini uzeti veći zamah nego inače. Posle fantastične, metalne i plastične fešte koju su 16. februara u dvorani Backstage priredili Crni Orlovi Belog Metala (Eagles of Death Metal – namerna greška u koracima), došlo je doba da se i LCD Soundsystem proba. Vašmašinen – repariren
Mesto:Planningtorock, Georg-Elser-Halle, Minhen
Vreme: Sreda, 21. mart 2007.
Predgrupa: Planningtorock
Dvorana Georg-Elser Halle nalazi se u polunapuštenom industrijskom kompleksu, u neposrednoj blizini istočne železničke stanice (Ostbahnhof) u Minhenu. Ime je dobila po (neuspešnom)
atentatoru na bivšeg nemačkog diktatora, kome ovih dana neki besposleni političari pokušavaju da oduzmu državljanstvo (nemam pojma zašto i koje, no ostavimo zločestog Austrijanca za neku drugu priliku).
Magični cirkus Jamesa Murphyja posle sedam godina pauze stiže u obilazak bavarske prestonice. Ovog puta u iznajmljenom, luksuznom i prljavom autobusu, s prikolicom punom prljavog veša, koja dužinu neobičnog karavana produžava za jednu trećinu.
Koncertni prostor ispunio se neverovatnom brzinom. Iako je početak bio najavljen za 21 čas, kad sam među prvima ušao, tek otprilike između 21.15 i 21.45 masovno stižu alkoholom i mladošću opijeni i okupani posetioci. Očigledno je da su mnogi poneli piće od kuće. Neki su kupili pivo negde usput (na benzinskoj pumpi, kod Grka ili Turaka), usput ga i konzumirali. Cene su visoke. Jeah Jeah Jeah, Jeah Jeah Jeah, Hej.
Neonske fleke koje se rasipaju s visokog plafona bivše fabrike sve su manje. Radijus pojedinačnog prostora za ples konstantno se sužava. Mnogima ne preostaje ništa drugo nego da skakuću u mestu.
Na bini veliko belo platno. U gornjem desnom uglu mala lupa i znak sabiranja u sredini. Pored piše Zoom 107%, niko ne sluti kakvo nam oduzimanje predstoji. Lap-top, lap-dance, zoom-1.000.000.007%.
Izlazi Janine Rostron –
Planningtorock. Zrela Britanka u zrelim godinama, zrelih, ali i atraktivnih linija tela, od lepe crne kose pa do ravnih peta obučena – u belo. Posle par uvodnih taktova, moli čoveka za miks-pultom da još jednom krenu iz početka. “Izvinite, zbunila sam se…” (prva asocijacija – kultna emisija
Šta djeca znaju o zavičaju i recitacija pesme
Smokva).
Lejdi sings d pop vraća se u bekstejdž, ritam kreće, zabava u mega-giga-zega-bajtima. Započinje polusatni one-woman-show. Kompresovani ples živopisnih boja, u šarenom violinskom ključu. Ne, ne želim da staneš, želim da ovo traje do prvih jutarnjih sati.
Pevanje i recitovanje, sve uz matrice, puvanje, bitbox saksofoni i trube, Ghost-Alan-Vega-Rider stenjanje, uzdisanje u mikrofon, šarene papirne maske na glavi, mikrokoračnice, ništa više nije potrebno za savršenu dance jednočinku, samo da je tako svaki dan.
Iznenađenje je uspelo. Svi, svi, svi, plešu, perpetum mobile na trenutak zastaje, a onda kreće brže nego ikad. Ovo će proleće, imam osećaj, trajati večno.
Tehnički savršeno osmišljena zabava, koja stilski pomalo podseća na Nigerijanku
Nicolette (setimo se samo njenog epohalnog albuma
Let No One Live Rentfree in Your Head), a pozom i stavom na Owena Palleta i njegov projekat Final Fantasy. Motou
Hoću sad i hoću sve dodajem i
Hoću sam(a) i hoću, majko, hoću. 
Između dva nastupa sklonjeno je platno, kablovi su razvučeni, monitori na kojima su zalepljene cedulje Murphy left, Murphy right, Dario isTired, Tom left, Popboks We Love You, Marko what’s up razmeštaju po bini. Tehnička oprema? Vrlo skupa! Verovatno kredit ili lizing.
Prvi izlazi bubnjar
LCD Soundsystema: Pat Mahoney (sorry but) ludak u žutom šortsu i beloj zgužvanoj majici, zarastao u dugu žutu bradu, duga žuta kosa, prljave
dva dinara druže espadrile. Kasnije se ispostavilo da ne da je samo svoj deo posla obavio bez greške i s puno graški znoja, nego je sve vreme držao takt i kontrolisao dobar deo publike.
Početne Us and Them, pa i Daft punk is playing in my house – hitovi koje bi mnogi bendovi čuvali za kulminaciju ili za završnicu koncerta – bili su samo uvod u opijatski haos i goveđe ludilo koji su sledili. Prvi vrh, mada je ceo nastup bio vrhunski, predstavljala je epsko-viskontijevsko-bouvijevsko-enovska panorama Sound of silver.
Pevač Murphy i negova prelepa Amerikanka kinesko-japanskog porekla Nancy Wang otpevali su i razmenili par zaljubljenih pogleda. Everybody makes mistakes.
Najduži (razmenjeni pogled) desio se na samom kraju, kad je ona sela za klavijature, a James s vlažnim pogledom zapevao namensku New York, I Love You But You're Bringing Me Down. Svi oni dripci i maloletni prestupnici – koji su u agresivnom kick-box-pogu pre pola sata ispratili u večnost opasno zapaljive numere: Movement (opasno The Fallovska) i Tribulations (opasna po život!) i oterali cupkajuće curice u mračne i bezbedne ćoškove – počeli su da se ponizno njišu, kao grane pod snegom, kao ljudi pod snegom, kao nevinost bez zaštite.
Pored mene (i nekoliko starijih fanova) stajao je čovek, koji me likom figurativno neverovatno podsetio na Irmina Schmidta, klavijaturistu Cana. A kad na koncertu drmaju, tj. plešu 60-godišnjaci koji figurativno likom podsećaju na Irmina Schmidta (naučno dokazana), onda taj koncert mora biti vrhunski.
Gitarista Al Doyle (Hot Chip) i basista Phil Skarich (The Wiches, The Deadstring Brothers) – odlični. Povremeno uskaču u sporedne uloge, na drugim instrumentima, a i jedan od dvojice roudija, sa istetoviranom bodljikavom žicom obavijenom oko desne ruke, prati hepening na zvečkama, klavijaturama, drugoj, nekad i trećoj bas gitari, jednom je stigao da promeni žicu (iza jednog od velikih zvučnika) za cca 46 sec. Setio sam se Noela Galghera, koji se neko vreme bavio istim poslom, razmišljao sam da li Noel Galagher još menja žice na svojoj gitari ili to za njega radi neko drugi. Svi su ostavili vrlo perkusivan utisak.
Utisak? Perkusivan.
I šta još? Ako postoje šanse da se ovakav bend dovede u Srbiju – neka se to desi. Neka se to desi i ako ne postoje šanse. Ovakvi bendovi nisi skupi, koliko god da koštaju. Skupo je npr. gledati nerelevantne bendove (pa makar bili i domaći).
Novi Sad (Munich, Belgrade,Banjaluka, Zagreb), I Love You But You're Bringing Me Down. Smanji doživljaj (dovikuje unutrašnji glas iz režije)!
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.