SCENA raste – u svakom značenju, u svakom smislu. Pitanje je, doduše, koliko su se bliskom susretu sa tom činjenicom obradovali ljudi koji nisu uspeli da uđu u salu jer je svirka bila – rasprodata
Mesto: Klub Doma omladine Beograda
Vreme: Subota, 14. april 2007.
Produkcija: DOB i Popboks
Jedno od glavnih pitanja kada je osmišljavan serijal nastupa (u ovom i/ili onom smislu) mladih domaćih bendova
Scena uživo! ticalo se mogućnosti i opravdanosti stilskog uparivanja umetnika koji će deliti binu u ovom poduhvatu čiji bi već očigledni značaj na ovim stranicama možda nekako najukusnije bilo komentarisati između redova (i pustiti druge da nas otvoreno hvale). I za treću epizodu ovog serijala iznađeno je dobro rešenje: naturalizovani Beograđani
Nežni Dalibor i ansambl iz Požege
The Mothership Orchestra podelili su veče širokim zahvatom naslovljeno Pop psihodelija, i dobro iskoristili priliku da pokažu koliko su različiti.
Iako osnovan još sredinom devedesetih (Vranje), Nežni Dalibor – sada trio – poseduje šarm i izvesnu nesigurnost početnika. Za očekivati je da će unapređivanje statusa koje doživljavaju u poslednje vreme – između ostalog, činjenica da su bili predgrupa
Presingu na verovatno-možda-valjda ipak ne poslednjem beogradskom
koncertu znači puno (a značila bi još više kada bi vrednosni obrisi domaće scene bili zreliji) – biti propraćeno napretkom u live spretnosti. Za sada, višak nesklada u pesmama i minutaže između njih ne deluje suviše problematično.
Dalibori su iskoristili ovu priliku da odsviraju poduži set, u kojem je primetna bila kvalitativna neujednačenost kompozicija koje čine njihov repertoar, ali i činjenica da nije daleko pravo vreme za debi album koji bi, uz srećnu produkciju, mogao biti značajna stavka u uspostavljanju solidnih standarda u domenu nove domaće gitarske alternative, pa čak i lansirati nekoliko hitova.
Značajan događaj, njihova pesma koja je objavljena na kompilaciji
Jutro će promeniti sve?, već je blago poprimila takvu auru, a trenutak prelivanja njene prihvaćenosti među ljude kojima muzika nije među top 3 stvari u životu mogao bi biti veoma blizu.
The Mothership Orchestra bili su izdašni sa prezentovanjem svoje mračne, filmične amerikane, ostavljajući utisak neobično ozbiljnog i ambicioznog kolektiva čijem se nastupu, za razliku od Daliborovog, ne bi moglo puno toga dodati ni oduzeti. Njihova estetika je zaokružena, a držanje na sceni (već – ovo im je drugi nastup) deluje samouvereno.
Iako može delovati kao pohvala-bez-ostatka, to znači, pored ostalog, i da Mothership, za razliku od Nežnog Dalibora, nemaju puno prostora za značajno napredovanje. Ipak, postoji jedna značajna stvar na kojoj je moguće, i na kojoj bi valjalo, poraditi – engleski jezik. Sam izgovor nije najznačajniji problem – uostalom, on bi, takav kakav je, eventualnoj budućoj publici sa engleskog govornog područja mogao delovati egzotično, simpatično, pa i dirljivo. Teško, međutim, da može biti neke koristi od neprijatnih fenomena poput kiše koja je stala da bi pala (...and the rain stopped to fall u Then She Kissed Him).
Bis koji su na kraju večeri ubrali The Mothership Orchestra, u koji je uključena efektna verzija
Summer Wine Leeja Hazlewooda sa surf gitarisanjem, na prigodan način je priveo kraju ovaj
značajan događaj koji je, atmosferom u sali, ali i nemogućnošću izvesnog broja zainteresovanih da u istu uđu jer su sve karte bile rasprodate, pokazao da je ekspanzija
nove scene u jeku.
Nastavljanje tog trenda verovatnije je čak i od nastavljanja višegodišnje tradicije prikazivanja Alien serijala negde oko Uskrsa u filmskom programu koji uređuje Robert Nemeček.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.