Bend koji ima brdo para, na sceni daje sve od sebe – kao da su mu publika i uživanje u muzici najvažnije stvari na svetu. Publika, koja posle 2 sata energične svirke deluje kao da je doživela katarzu. Organizacija koja posetiocu omogućuje ne samo da dođe do mesta koncerta, već i da sa njega bezbedno ode tako da dotičniom posetiocu čitav događaj ostane u prijatnom sećanju
Da, ovo je trebalo da bude opis
koncerta RHCP u Inđiji, favorizovanog u javnosti kao rock događaj godine. Taj ugođaj pružili su, međutim,
The Roling Stones na plaži Jaz pored Budve: iako su članovi tog benda u proseku gotovu duplo stariji od Peppersa; iako su okolna brda i uski drumovi obećavali saobraćajni krkljanac mnogo od vojvođanske ravnice, u kojoj, uzgred, postoji i autoput.
Pred koncert u Budvi gotovo ništa nije ukazivalo na činjenicu da će samo par kilometara odatle nastupiti najkomercijalniji koncertni bend na planeti. Tipičan dan letnje sezone, reklo bi se, ako se izuzmu plakati po gradu i blokiran deo jadranske magistrale ka Jazu. Ali od 17h narod je navalio na organizovan prevoz ka mestu koncerta, možda i zato što su karte za taj prevoz iznenada oborene sa jednog i po na nula evra.
„Tako su odlučili organizatori“, rekoše vozači, „naredili su da vozimo besplatno sve koji imaju kartu za Stonese, a mi vozimo besplatno i one koji je nemaju“. U gusto pakovanim autobusima mogle su se čuti sve varijante jezika koji se zvao nekoć srpsko-hrvatski, kao i makedonski, engleski i albanski.
Dok reka ljudi pristiže sa jadranske magistrale, na Jazu nas dočekuje 50 hektara ograđenog prostora sa binom koja liči na hotel. Unutar prostora, oko 2.000 ljudi sluša Dadu Topića i njegov
Time (počeli su u 18h), a ja se osećam kao da sam zalutao u poslednje okupljalište hipika, te odlazim na plažu. Na taj način sam izbegao sledeću predgrupu, nikakvim suvislim razlogom vaskrslu Reginu, koja je, o užasa, isporučivala obrade Bijelog Dugmeta.
U zalivu je okupljeno 10-ak jahti, koje su se tu parkirale zbog Stonesa, plativši za to zadovoljstvo tričavih između 1.000 i 2.000 EUR. Nije mi jasno u čemu je ugođaj jer se sa mora može malo šta videti - između plaže i koncertne arene nalaze se kamp Jaz, visoko drveće i VIP tribine. Dok ulazim u arenu primećujem kibicere visoko u brdima, stoje na magistrali njih pedesetak i kao da im ne smeta činjenica da gledaju bini u leđa. Došli su da slušaju, i to je makar nešto.
Oko sat vremena posle nastupa britanskih Thirst (sviraju energični ska, a izgledaju kao da su sa Jamajke) svetla se gase, multinacionalna masa kliče i najveći rock spektakl u Crnu Goru može da počne.
Na velikom ekranu se vidi, a potom se i čuje „Još veći od Velikog praska“, tad kreće rif pesme Start me up, a na binu istrčava raščupani Mick Jagger da demonstrira zavidnu kondiciju i pokrene publiku. Za razliku od njega upadljivo omatoreli Richards se ne kreće mnogo, ali osmeh starog pirata nije izgubio ništa od svog sjaja, niti je njegovom maču (gitari) oštrica imalo otupela.
Klavir Chuck Leavella je uvod u opuštenu verziju
Let’s Spendt Night Together, publika prihvata poziv, a Jagger je pozdravlja na simpatičnoj verziji našeg jezika: „Zdravo Budva, dobra veće Crna Gora!“ Sledi
Rough justice, jedina stvar na koncertu sa
A Bigger Bang. Svejedno, primljena je kao veliki hit. Publika tapše u ritmu dok se Ron Wood sve vreme igra sa slide gitarom u majci na kojoj piše
IronLionZion ali sa fontom koji koristi grupa
Iron Maiden!!!
Dok traje Ain’t too proud to beg, Jagger ponovo priča na našem, iskazujući svest o značaju nastupa – „Drago nam je što smo prvi bend koji peva na ovom prostoru,“ a refren potonje pesme „You can't always get what you want/But if you try sometimes you just might find/You get what you need“ kao da poručuje domaćinima šta im je dalje činiti.
Midnight Rambler je vrhunac koncerta i blues koreni Stonesa su ovde možda najviše došli do izražaja. Verzija ove pesme traje 10 minuta, ritam se menja nekoliko puta, a u poslednjoj deonici je furiozan. Neko je rekao da Stonesi zbog godina sviraju sporije!? Jagger je potom pozdravio narode koji su došli na koncert – Hrvate, Srbe, Albance i Ruse.
Prilikom izvođenja I go Crazy Jamesa Browna, Jagger i pod matore dane izigrava agilnog playboyja zavodnika. Igra stiskavac sa tamnoputom Liza Fischer. Dobro je da se okanuo klišea sa guranjem jezika u usta. Richards, međutim, deluje kao da će se svakog časa preturiti sa bine, i čitava Tumbling Dice protiče pod utiskom da se on opasno kocka sa životom svirajući duge koncerte. Jagger donosi predah i predstavlja bend (Charlie Wattsa je predstavio kao madman of Monte Negro!).
Dolazi red na Richardsov deo koncerta. Akustična I got the silver zvuči srčano i toplo, dok je izvođenje Wanna hold you sa albuma Undercover deluje nespretno, i svirački i pevački.
Jagger se vraća sa gitarom u rukama na Miss You a deo bine na kojoj se nalazi bend odvaja se od centralnog dela konstrukcije i vozeći se po šinama uplovljava u masu da bi se zaustavio pedesetak metara dalje, usred publike sa jeftinijim kartama. Sa tog „ostrva“ Stonesi će otprašiti It’s Only rock ’n Roll, Satisfaction i Honky Tonk Women.
Dok se bina vraća nazad neko je oduševljeno polio Jaggera pivom. Ovaj je samo skinuo jaknu i nastavio da peva kao da se ništa nije dogodilo. Iz „hotela“(glavne konstrukcije bine), izlazi džinovska gumena lutka u obliku logoa Stonesa i plezi se publici kao da joj poručuje „ne možete nam ništa, mi vas volimo!“.
Kreće ljuta samba, uvod u Sympathy for the Devil. Digitalna animacija „presvlači“ binu u zmijsku krljušt. Njegovo satansko visočanstvo Jagger vrcka dupetom sa gornje bine, a u jednom trenutku sa oba krila „hotela“ bljuje vatra toliko jaka da je publika oseća na svojoj koži.
„Divno izgledate“ poručuje Jagger na našem. Slede Paint it black – ritualno čišćenje ovih prostora od Kebine verzije, a Jumpin’ Jack Flash zatvara zvanični deo koncerta. „Vi ste fantastićna publika“ kaže Jagger i odlazi sa ostatkom benda. Ovacije ih prizivaju na očekivani bis. Sledi Brown Sugar i sada je zaista kraj. Po nebu iznad Jaza razlio se vatromet.
I dok se reka posetila vraća autobusima ili peške do Budve, koleginica iz Podgorice mi kaže za publiku iz Crne Gore: „Do sada smo se okupljali na mitinzima, dobro bi bilo da se od sada okupljamo ovako, na koncetima“.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.