Mesto događaja je bilo dobro odabrano: SKC je premali, Arena prevelika, Pionir taman za Tool. Publika željna da vidi jedan od najznačajnijih rok bendova sadašnjice bila je spremna za dobru zabavu. Tool je pružio spektakl i hirurški preciznu svirku, ali... pokazao da se već duboko nalazi u šou biznisu
Mesto: Hala Pionir, Beograd
Vreme: Sreda, 5. septembar 2007.
Produkcija: Legacy Promotion
Tool je onaj tip benda koji traži posvećenost koja se pretvara u kult da bi na kraju postao religija. Čudni su ti Ameri, verovatno prilično zbunjeni pažnjom i stepenom obožavanja u Evropi. Pogotovo u predelima koje prvi put posete. U njih dolaze istrošeni i iscrpljeni od dugih turneja. To se videlo
na koncertu Type O Negative početkom leta, pa i sada početkom jeseni (zime?).
Pionir je budio ružne asocijacije na poslednji brodolom košarkaša nasankanih u Španiji, svojevrsnoj predigri ovom događaju čiji su datum mnogi zaokružili u kalendaru i, slično prizorima uoči nekog od bezbrojnih derbija tokom 90-ih, u dogovoreno vreme se nacrtali ispred Pionira strpljivo čekajući da uđu i osete magiju. Mnogo ih je zakasnilo na početak (procena je zasnovana na kratkotrajnom ličnom iskustvu).
Bina je bila postavljena daleko iza linije 6,25. S leve strane je gitarista Adam Jones, s desne basista Justin Chancellor, obojica okruženi gomilom papučica (Chancellor je s protokom vremena povećavao i broj praznih pivskih flaša). Do Jonesa su bile klavijature, na malom uzvišenju u sredini u dresu Univerziteta Kanzas bubnjar Danny Carey, odmah do njega sa šeširom, glavom, bradom i čiroki frizurom - Maynard James Keenan, glasa čistijeg i od izvorske vode.
(Nebrojeno puta ova su imena ispisivana na školskim klupama, zidovima, sveskama....)
Keenan je više vremena proveo gledajući u četiri video bima smeštena iza njega, na kojima su se smenjivali razni mistični motivi poznati iz spotova i sa omota grupe (delo Adama Jonesa, stručnjaka za specijalne efekte), nego što je bio okrenut ka publici. Izgleda da je u pitanju neki problem sa fotografisanjem i blicevima...
Pomenute animacije su kasnije obogaćene bezbrojnim laserskim snopovima zelene boje, koji su širili zrake po celoj dvorani. Sve je to bilo u svojstvu buđenja mističnog, ali nije uspelo da pokaže put ka katarzi.
Sama svirka je bila očekivano precizna, kao sa albuma, između pesama bezbrojne improvizacije koje su vernicima poznate još od albuma Aenima (1996), ploče koja se ne snima dva puta. Publika je sjajno reagovala na 46&2, Stinkfist i prelepe agonijske vrleti pesme Flood, šizela uz Schism i Lateralis i bila bolji deo ovog događaja, u participativnom smislu.
Grupa je bila koncentrisana na svirku, fokusirajući čulo vida na scenski deo nastupa, ostajući prilično ravnodušna prema publici. Istini za volju, oko 3.500 prisutnih je toplo pozdravljeno na kraju koncerta, kada su se članovi benda zagrlili nasred bine i poklonili, uz neizbežne flaše vode, palice i razne druge suvenire koji su završili u spretnim rukama dece sreće. Ili je možda sve to bio manir i kurtoazija?
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.