Korumpirani policajci, metafilm, prepisivanje iz Ellroyeve beležnice, podočnjaci Edwarda Nortona, neo-noir... sve to za cenu jedne bioskopske ulaznice
Naslov originala: Pride and Glory
Scenario: Joe Carnahan, Gavin O’Connor
Uloge: Colin Farrell, Edward Norton, Jon Voight, Noah Emmerich, Jennifer Ehle, John Ortiz, Lake Bell, Frank Grillo
Žanr: krimi drama
Trajanje: 130 minuta
Tokom najboljih i najrodnijih godina novog Holivuda opšta liberalizacija i svođenje romantizovanja životnih prilika i istina na razumniju meru omogućili su pun legitimitet do tada prećutkivanim temama. Jedna od njih je korupcija policijskih službenika, a polemika sa refrenskim to protect and serve predstavlja prepoznatljiv eho zlatnog perioda noir filma.
Tokom poslednjih 20 godina temom policijske korupcije bavili su se mnogi – od B odlikaša (Mark L. Lester u Surovoj pravdi, John Mackenzie u Plavoj vrelini, Eric Weston u Štiti i služiti...) do onih iz više lige (Ron Shelton u Tamno plavo, David Ayer u Kraljevima ulice, Martin Scorcese u Dvostrukoj igri, James Mangold u Zemlji policajaca...). Štaviše, filmovani romani čuvenog Jamesa Ellroya (Poverljivo iz L.A., Crna Dalija) obezbedili su vetar u jedra tezi da su priče o lošim policajcima zavredele status samosvojnog (pod)žanra.
Reditelj Gavin O’ Connor se zaputio već davno i dobrano utabanim stazama. Priča o mlađem policijskom inspektoru, potrešenom profesionalnim i porodičnim brodolomima, naravno, koji uočava krvav trag što vodi baš do njegove porodice i bliskih satelita, već je na samom startu skliznula u razgaženi kalup opšteg filmskog mesta. O’ Connor je pokušao da Ponos i slavu osveži uz pomoć širenja priče u pravcu porodične drame u kojoj sve vrvi od antičkih sukoba, kodiranog ponašanja i priče o časti i tradiciji. To je, pak, upućenije gledaoce navelo na neizbežnu asocijaciju na srodne a superiornije naslove iz prethodne sezone – Before the Devil Knows You’re Dead Sidneyja Lumeta i We Own the Night Jamesa Graya.
Negde pri kraju prve četvrtine filma O’Connor i sam postaje potpuno svestan derivativne suštine svog ostvarenja, te prestaje da prikriva očito – činjenicu da krvna slika Ponosa i slave jasno očitava uticaje moralizatorstva Sidneyja Lumeta, revizionizma ranog Martina Scorcesea, čvrstine samog Ellroya...
Već na toj koti budi se sumnja da Ponos i slava zapravo nije ispolirana i vešto uzglobljena kolekcija filmskih ili (sub)žanrovskih stereotipa već da je reč o promišljenijem prosedeu metafilma na zadatu/odabranu temu. Tu sumnju dodatno je osnažio scenaristički potpis Joea Carnahana (Narc, Smokin’ Aces), i samog sklonog pominjanom pristupu.
Običnog gledaoca ove priče postmoderne vratolomne začkoljice slabo interesuju (verovatno otud i mršava zarada na američkim bioskopskim blagajnama), ali, na sreću, film, čak i bez ovakvih učitavanja, nudi ritmički ujednačenu, pregledno izloženu radnju sa nekoliko scena za pamćenje, kao i uvek odmerenu glumu sada već potpuno glumački uobličenog Edwarda Nortona.
Kada se sumiraju dometi nekog filma, očigledna prezasićenost opštim mestima za najčešći ishod ima poražavajuću sveukupnu ocenu; no, ponekad, ne tako često, upravo ista ta opšta mesta doprinesu utisku o meta-prirodi čitavog dela, što uz još poneku vrednost film spase grdnje i sprdnje. E, upravo to je slučaj s ovim delom Gavina O’ Connora.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Gavin (gost)
| 09.01.2009. 09.18.44
Reditelj Gavin O’ Connor se zaputio već davno i dobrano utabanim stazama. Priča o mlađem policijskom inspektoru, potrešenom profesionalnim i porodičnim brodolomima, naravno, koji uočava krvav trag što vodi baš do njegove porodice i bliskih satelita, već je na samom startu skliznula u razgaženi kalup opšteg filmskog mesta.
-
S. (gost)
| 09.01.2009. 13.21.02
Gori film ne secam se da sam gledao! :s
-
KiKiKi (gost)
| 09.01.2009. 17.35.07
O’ Connor je pokušao da Ponos i slavu osveži uz pomoć širenja priče u pravcu porodične drame u kojoj sve vrvi od antičkih sukoba, kodiranog ponašanja i priče o časti i tradiciji. To je, navelo na neizbežnu asocijaciju na srodne naslove iz prethodne sezone – Before the Devil Knows You’re Dead Sidneyja Lumeta i We Own the Night Jamesa Graya.
-
F. Net (gost)
| 09.01.2009. 17.39.41
Zanimljivo je da je ovaj film trebao započeti sa snimanjem 2001. godine, ali zbog napada na WTC, svi su se složili kako to i nije baš pravi trenutak za film koji govori o korupciji i 'prljavim' policajcima. Snimanje je odloženo do daljeg, a ako se pita kritičare internet stranice Rotten Tomatoes, bilo bi bolje da je tako i ostalo. 'Ponos i slava' ocenjeni su sa niskih 34%, ali ovde treba spomenuti da je obična publika i više nego zadovoljna odgledanim. Što se kritike tiče, ovo je samo još jedan u nizu od hollywoodskih wannabe blockbustera koji svoje rupe u priči i traljavu režiju nastoji sakriti jakim glumačkim imenima. Iako velika većina kritičara zamera prosečnost i neinventivnost te savjetuje u širokom krugu izbegavati ovu kriminalističku dramu, ima i onih koji su pohvalili film – 'Savršeno tempiran i odlično odglumljen film koji nikoga neće ostaviti ravnodušnim.' (Denver Post).
-
miloyko youneed (gost)
| 14.01.2009. 20.43.17
prosecno los film.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.