Prelazak u drugu polovinu ovogodišnjeg Beer festa otpočeo je efektnim nastupom Bilje Krstić i njenog Bistrik orkestra. Trenutno prva dama mainstream dela domaće etno/world music scene, obučena poput neke vile u fini plavkasti komplet, s lakoćom je sprovela raspoloženu publiku kroz svoje pletenice, brzalice i ora, praveći pun krug rustikalne muzičke ture po Balkanu. Prostora na poljani nešto dalje od bine bilo je dovoljno i za ad hoc kolca i za dodavanja frizbijem. Noć je tek počela, grupe posetilaca su uredno pristizale
Mesto: Ušće, Beograd
Vreme: 17. avgust, 2012.
Da su neke ljubavi jače i od decenija posvedočila je enormna poseta na nastupu Plavog orkestra. Vidno srećni Loša je u jednom trenutku sa bine izneo nezvaničnu procenu da je prisutno čak 120 hiljada duša. Iako je negde na pola nastupa utvrdio da njegov slavni bend ima čak 120 pesama, najvećoj tinejdžerskoj senzaciji SFRJ taj štek hitova nije bio prepreka da sa frenetičnom publikom podeli kafanski evergrin Hašima Kučuka Hokija, čiji je naslov ispisan najvećim slovima u ovom tekstu.
Nekako uvek kada se, u svakodnevnim napadima praznog moralisanja, razglaba o fatalnoj privlačnosti roka i folka, ceh se piše na adrese gospode Bregovića i Đorđevića, dok nešto mlađi Lošić biva sasvim neopravdano preskočen u toj makroekonomiji. Što se tiče ličnih iskustava ovog autora, muzika Plavog orkestra vraća u sećanje najkičastije momente sa maturske večeri (...Čekaću te moja Buco, kraj Prve gimnazije...) ili dugo čekanje u lokalnoj mehani dok se ne opravi muzejska relikvija od autobusa, zaglavljena u Vlasenici (Odlazim... odlazim...). Na opštijem planu gledano, zemlja čija mlađarija iz sveg glasa peva Bolje biti pijan nego star ne treba da brine za svoju budućnost.
Da dugovečnost ne mora da bude skopčana sa kompromisima u pravcu neukusa, pokazalo je koncertno špartanje po decenijama trajanja Yu Grupe. Porodična manufaktura familije Jelić pružila je prepoznatljivo dostojanstvenu zvučnu kulisu za situaciju u kojoj su sve veća gužva, nesnosna prašina i krvoločni insekti počeli da kvare čisti festivalski užitak. Raspoloženje su popravile Od zlata jabuka, Čudna šuma i završna Mornar, sasvim sigurno jedna od boljih pesama napisanih na srpskom jeziku u poslednjih tridesetak godina.
Sasvim očekivano, i nastup sarajevske varijante Zabranjenog pušenja bivao je bolje prihvaćen u onim segmentima u kojima je izvedeni materijal bio hronološki stariji. Guzonjin sin, Hadžija il' bos, Pišonja i Žuga u paklu droge i nezaobilazni Zenica blues aduti su kojima je koncertni rok trajanja odavno neograničen, te im je samim tim topao doček na besplatnim masovkama zagarantovan.
Usled popijenih hektolitara, na brojnim licima se zapatio karakterističan kez koji teško da je imao veze sa izvetrelim, prepisivačkim rokom Blaže i Kljunova, te je ponuđeni spektar nemuštih muzičkih trikova iskorišćen za odjavnu špicu ovog izveštaja.
Povezano:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.