Nekadašnji furiozni trio Šarlo Akrobata bio je VELIKI sastav. U njegovim redovima bili su vrsni instrumentalisti: Dušan Kojić Koja (najbolji basista u Jugoslaviji svih vremena), zatim Milan Mladenović (najbolji jugoslovenski gitarista od rata naovamo) i VD (izvanredan bubnjar, s drvenim palicama!?). Raspadom Šarla, nestala je magija. Životna staza kojom je Milan Mladenović kročio sledećih godina kao da podseća na stereotipne obrasce, preuzete iz američke filmske industrije. Od potpune anonimnosti, preko kultnog statusa prvih ploča, do opšte prihvaćenosti i kosmičkog uspeha poslednjih ploča. KATARINA II (tj. EKATARINA VELIKA) prevalila je dug i mukotrpan put
Pojavom Milana Mladenovića jugoslovenska rock muzika dobila je figuru u kojoj su se spojile njene najvažnije osobenosti. Njegov način sviranja gitare u najuzbudljivijoj novotalasnoj grupi Šarlo Akrobata bio je sažet i eksplozivan, i verovatno je jedan od najoriginalnijih ovde zabeleženih. Tokom rada, najpre u Ekatarini II a zatim u Ekatarini Velikoj, taj stil je postajao mirniji i približavao se klasičnijim pop-rock obrascima.
Njegova poezija do danas predstavlja nedovoljno osvetljen fenomen: u njoj se susreću slike modernosti i veliki simboli, svakodnevica i apstrakcija, minimalizam i velike naracije. Sredinom 80-ih kritika ga je često optuživala za manirizam i posezanje za opštim mestima.
Naizgled paradoksalno, upravo neke od najosporavanijih pesama bile su u glavama ljudi koji su 90-ih u Srbiji, u potrazi za dostojanstvom, obitavali uglavnom na ulici. U trenutku kad ga je kritika već poslovično otpisivala, EKV je snimio Dum dum (‘91), na kom je zabeležen najpotresniji krik predstojeće katastrofe tekuće decenije.
U oficirskom detetu odraslom u Zagrebu, Sarajevu i Beogradu artizam je imao jaku egzistencijalnu crtu, bio je životni poriv koji se obraćao ljudima sa željom da ih oplemeni. Milanova smrt predstavlja najveći odlazak na jugoslovenskoj (srpskoj) rock sceni. Reč je o trenutku koji je proizveo rez i postao mesto otvoreno za preispitivanja i tumačenja jugoslovenske istorije popularne kulture.
Povodom 18-godišnjice njegovog odlaska podsećamo na intervju koji je dao Ritmu nakon izlaska albuma Samo par godina za nas (‘89). Milan se u ovom razgovoru osvrće na najčešće zamerke upućene njegovim pesmama i bendu, govori o punku, Koji i „pritisku spolja“ s kojim ljudi ovde žive...
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.