U zdravom telu zdrav gruv

Mesto: Klub Fest, Zemun
Vreme: 19. januar, 2013.

Nisu se mnogo odmarali „festovci“ početkom ove godine – spremili su bogatu koncertnu ponudu u nastupajućem periodu (Dibidus, DLM, Rambo Amadeus...), a u pobrojano društvo obećavajućih svirki u centru (Zemuna) svakako spada i subotnji nastup benda Zemlja gruva. Dvestotinak ljudi je, očekivano, ispunilo klub – mala bojazan zbog najavljenog pogošanja vremena u toku noći pretvorila se u olakšanje što je vejavica (ili štogod slično) ipak rešila da ne priredi ono što je, recimo, uradila Čuturi 8. decembra, pa je, čak, bilo i ugodno prošetati u noći do, recimo, obližnje omiljene palačinkarnice Ane Ivanović ili nekog sličnog 0-24 objekta, sve u cilju grešne, a svima tako mile obnove energetskih resursa u sitne sate.

Alibi za greh je u sadržaju ponuđenom od ponoći, pa u naredna dva sata. Zemlju gruva je došla da sluša odana joj publika i to se, zapravo, najbolje osetilo u finišu svirke, tokom izvođenja nove stvari Jednom je sada. Odjednom – tišina, tek tad se čuje koliko se sve ostalo, dobro znano, pevalo. ZG svirke nemaju velike amplitude, ne postoji jedan i dva hita koji euforično dižu masu – naprotiv, linija je, da ne preteramo sa „ravna“, ali prilično uravnotežena, no, što je najbitnije, ta konstanta je na visokom nivou od uvek i svugde uvodnog, pa do (bar u zvaničnom delu) završnog pokliča „Živeo gruvlend“. Meni treba, pesma koju bend opisuje kao omaž Liberation Riddim temi sastava Morgan Heritage, prva je gru(v)nula, a onda je, neminovno, krenula šetnja po prvom i, za sada, još uvek jedinom albumu WTF Is Gruvlend? – Šećeru, Danas nije juče... „Da li volite Zemlju gruva?“, stiglo je sa bine pitanje – odmah zatim, i odgovor – „Verovatno volite, čim ste dali 500 kinti. Zemlja gruva će opravdati svaki dinar“.

Zoe Kidah, Constructa i MC Milovan kao „nosioci projekta“, smenjivali su se, već sasvim uobičajeno, iz pesme u pesmu u front woman/man varijanti, usput spontano ćaskajući sa tvrdom strujom fanova ispred same bine, a koji metar iza, sve to je posmatrao i sasvim lepo se, sudeći po raspoloženju, proveselio Bane Bojović, zajedno sa momcima koji čine novu inkarnaciju Sunshinea. Dobio je pozdrav sa bine ali se nije pridružio na sceni, za razliku od repera Lou Bennyja koji sa Zemljom gruva sarađuje na temu „oživljavanje duha, lika i dela Dina Dvornika“. Bend je, podsetimo, inspirisan zadatkom da obradi nečiji ex-yu opis za festival Mikser 2011, odlučio da to ne bude za jednokratnu upotrebu, te je nedavno objavljena i obrada Afrike, a prethodno je u Festu novo svetlo bačeno i na, sada laganu, Jače manijače, kao i na Zašto praviš slona od mene, koju je rep deonica transportovala sa kraja osamdesetih u devedesete.

Dinov repertoar bio je finiširajući u zvaničnom delu koji je, naravno, obuhvatio, bez izostanka, i ono najpoznatije iz ZG opusa – Nisam znala da sam ovo htela, Da bi nam (ponovljena na jedinom bisu, uz Treba mi dinar), Najlepše želje, Čudesni svetovi... Gruv se slavio u Bogojavljenskoj noći, bend je priredio zabavu koja je sasvim zadovoljila okupljene, a oni sada od Zemlje gruva očekuju – utvrđivanje pozicija drugim albumom.