Autor jedine biografije o Franku Zappi na našim jezicima, specijalno za Popboks opisao je svoj doživljaj koncerta ljudi koji su pre 30-40 godina pratili junaka njegove knjige „Muzika je najbolja“
Idlewild nudi 25 numera žanrovski smeštenih u doba bluesa, jazza i funka, kompromis sukobljenih senzibiliteta i kratke sinematične skitove između pesama kako bi se udovoljilo glumačkim pretenzijama Andrewa Benjamina i na do sada često zapostavljenom muzičkom talentu Antwana Pattona. Krajnji rezultat: neubedljiv i na trenutke nepovezan album, čija se opravdanost jedino može tražiti u postojanju istoimenog filma
Čuo sam glasine, ali nisam mogao da zamislim da je ovako u Beogradu. Deo problema je u meni. Često me zovu u neke zemlje i ja pomislim: "Mora da je neka greška!" Trebalo je da idem na još neka mesta, ali mi nisu bila usput - Sicilija, u Istambul, Moskva, Izrael...
Većina filmova Claudea Chabrola ima strukturu priče onih članova šire familije pored kojih na porodičnim slavljima nikad ne sede moćni, praktični muškarci, lepe, samosvesne žene, pobunjena, drska omladina, ostareli starci nesposobni za slušanje komplikovanih monologa, a često ne sede ni njihove sopstvene žene! Obično, sluša ih neko kulturan i voljan da pronikne u zapetljanu suštinu ili neko veoma intelektualan ko je iz fenomenoloških razloga zainteresovan za sve i svašta. I onda, zapita se čovek – ko su svi ti ljudi kojih je bilo za skoro punu salu Sava Centra na beogradskoj sinemanijskoj premijeri Ukusa moći, Chabrolovog najnovijeg filma
Od uvodnog video kolaža o usponu sopstvene karijere, Fifty drži fantastičnu predstavu na sceni o svom gangsterskom mitu, uz neprestanu komunikaciju sa publikom i svojim ortakom. I potpuno bezblamno se samoreklamira. Jer, zato je tu, zar ne?
