111-120 od 975 (strana 12 od 98)
Problem ovog filma je neodređenost u stilu i žanru. Kao realistični politički triler, preozbiljan je za radnju koja je mogla da bude i komedija zamene identiteta
Divljaci su mogli biti remek-delo. Preduslovi za filmsku magiju u punom zamahu su postojali, ali nije se dalo… Nekoliko pogrešnih odluka urušilo je postojeći potencijal
Širina koju autori sebi daju na polju revalorizacije mita o Valteru i naglašavanja smisla istog danas, dovodi ovog junaka, inače kontekstualizovanog (i baš zato vrednog što ima svoju filmsku priču) na brisano polje na kom postaje građanina sveta
Ni gotovo dvominutni let CGI leptira na samom početku filmu ne uspeva da film izbavi iz svojevrsne katatonične nepokretnosti. Porodica Bajić ovde sve žrtvuje u svrhu željene zaumnosti i poetičnosti. Žrtvovano je zbilja mnogo toga, pa i (izrazito im hvala na tome), one čuveno-zloglasne poetske tirade iz offa kakve pamtimo iz Selo gori, a baba se češlja, TV prethodnice i starije sestre ovogodišnjeg bioskopskog Leda, filma koji smo, kako nam marketinška kampanja sugeriše, čekali 35 godina
Ako su nas prethodna dva Bond-filma sa Danielom Craigom u glavnoj ulozi navikla na to da ćemo ga u tim inkarnacijama manje gledati kako ispija koktele i zavodi žene a više kako mu nanose bolne psiho-fizičke udarce, ovaj najnoviji tu tendenciju dovodi do vrhunca
Po ovom filmu, svi uzajamno treba da postanemo špijuni, jer samo tako ćemo od bića nesvesnih svojih života, postati ljudi svesni života drugih
Ovogodišnja Slobodna zona donela nam je, s jedne strane, nešto manji broj filmova, dok su s druge strane, mnogi od tih filmova mogu opisati kao pravi hitovi ovogodišnje festivalske sezone. Kako su neki primetili, ono što je karakterisalo prethodna izdanja festivala, filmovi koji su pristupali pitanju obespravljenih, marginalizovanih ili ugnjetanih pojedinaca i grupacija, i to činili sa očigledno izmeštenih ideoloških pozicija i putem filmskih formi koje su nekonvencionalne, eksperimentalne te i provokativne, ostali su sada, blagom preorijentacijom u selekciji koja naginje ka festivalskom mejnstrimu, u primetnoj manjini
Beograd odavno nije video jednu ovako lošu Cinemaniju. Kao da je premeštanje mesta održavanja iz Sava centra u Kolosej izazvalo neki bizarni kurcšlus. Ipak, uprkos u proseku lošem kvalitetu filmova, može se izdvojiti i nekoliko naslova vrednih pažnje. Među njima se svakako nalaze Kiler Džo i Đavolji dvojnik
Cinemania je, to se svako malo moramo podsećati, tek jedan moguć izbor iz ionako ograničene ponude. A šta je žito bez kukolja? Loši filmovi su, bilo to nama po volji ili ne, često i potrebna protivteža onim (doduše, daleko ređim) ostvarenjima zbog kojih se filmofili ne stide tog svog zvanja i te svoje „slatke bolesti“. Otud i ovaj osvrt na četiri neuspešna ostvarenja iz ponude ovogodišnjeg izdanja te filmske revije
U prvom od tri teksta sa ovogodišnje Cinemanije pročitajte kritike filmova Čarlijev svet (The Perks of Being a Wallflower) Stephena Chboskog i Hipnotizer (Hypnotisören) Lassea Hallströma
