201-210 od 314 (strana 21 od 32)
Kad je nastajala Europa Asshole, u glavi mi je bila pesma Atomic od Blondie i malo Gang of Four. Ali da bude u ruhu ovih novih nervoznih britanskih bendova. Tekst je možda malo nezgrapan, ali ima nekoliko dobrih slika. I mi definitivno jesmo anus Evrope, voleli to ili ne. I kako stvari stoje, bićemo još dugo
Sve su tako lepo pisali o nama da u moru tih krasota ne bih mogao da izaberem nešto što bi zauzelo prvo mesto. Ali nije da nije, mi smo isfolirani, mi smo džukele i bljak i bljuv, i ništa što su pisali ne može toliko da uvredi koliko smo mi, u stvari, goveda
Kada sam bio na utakmici na kojoj je naš igrač Eduardo umalo ostao bez noge zbog pogibeljnog starta Martina Tejlora, stajao sam na delu tribine neposredno pored terena. Galas, kapiten tima, totalno je popizdeo... I znaš šta je uradio? Počeo je da šutira reklamu kraj aut linije. U neko drugo vreme, kada su za Arsenal igrali ljudi poput Tonija Adamsa, kapiten ne bi iskaljivao bes na reklami već bi razbio kretena koji se usudio da mu obogalji saigrača
Melanholik bez slave koji se razume u književnost, žene, automobile i fudbal, o čulima i emocijama koje su važnije od programa i politike
Kad sam bio tinejdžer, naši heroji su bili Englezi i Amerikanci – pop bendovi, Jeff Beck, Eric Clapton, Cream, Jimi Hendrix. Blues je bio sveprisutan, iako ne potiče iz naše kulture. Sa 19 godina sam shvatio da puko reprodukovanje nije ono što želim. I od tada nisam odsvirao nijednu blues notu
Kad se setim samo svih onih napisa po štampi: „Funk-rock i marksizam“, „Razmišljajte dok plešete“… Ovo drugo je čak postalo vic unutar grupe, Andy je voleo da skače dok drži prst na čelu
Ja sam jedan od onih koji satima mogu da sede i pričaju o pločama. Zašto je ovo bolje od onoga; zašto muziku treba praviti ovako, zašto onako... Mogu to da radim satima, i da onda ustanovim kako ono što sam mislio da je istina – nije istina
Za sada na ovom mom prvom studijskom albumu još nisam došao do rock pesme... Ja to zovem „gradski album“. Dosta je alternativan. Ima dubstepa, ambienta, breakbeata i prilično je dark, a sve s nekim silnim gostima, domaćim jezikom; napravio sam neki totalni miks svega
Bilo je svega i svačega. Pričali su nam i ovo i ono. Mi smo svirali koncerte na kojima ljudi nisu znali kako da reaguju, uopšte. Bend da maksimum, publika da malo više od minimuma
Ja sam imao neku generalnu opsesiju tim pojmom "rebel". Više se ni ne sećam otkud ime Rebel Star... znam da je trebalo da bude "rebel" u imenu. Cela priča se svodila na to da je neki bunt u pitanju, vrlo iskren bunt, prema nekim stvarima koje se dešavaju u svakodnevnici čoveka koji je prevalio trideset petu
