Dža ili Bu su slavljeničkim koncertom povodom 20-godišnjice rada pokazali da su prešli dug put menjajući se i odrastajući, i što je najvažnije za bend koji tako dugo postoji, uverili su nas da, za razliku od mnogih drugih veterana, njihovo postojanje danas nije puko tavorenje i trošenje kredita iz prošlosti
Mesto: Velika sala SKC-a, Beograd
Vreme: Petak, 9. novembar 2007.
Produkcija: Good Vibration
Prizor ispred SKC-a u petak uveče nagoveštavao je da koncert neće početi dok svi klinci u pank uniformama ne ispiju sve pivo iz obližnjih kioska. Publika je, ipak, bila šarolika: od onih starijih koji su možda odrastali uz Dža ili Bu, do onih koji su delovali kao da prvi put dolaze na rok koncert. Bilo je tu nešto sirovijih estetskih i životnih nazora, otvorenih za stilski antiindi hard-rok i poruke koje više dolaze iz stomaka nego iz glave.
Koncert je otvorio trio Repetitor, jedan od najvećih favorita novije domaće scene, koji se u poslednje vreme često koristi za privlačenje publike, bilo na festivalima ili otvaranjima koncerata poznatih bendova. Iako su nastupili pred publikom koja je delovala kao da prvi put vidi ovaj bend uživo, Repetitori su zadržali samopouzdanje i energiju; uspeli su da je pridobiju. Kratko i bez predaha, protutnjali su i eksplodirali.
Nakon nešto kraće pauze, na binu izlaze Dža ili Bu u proširenom sastavu. Osim redovne petorke, na perkusijama ih je tokom koncerta pratio Sale Ivanović iz neprežaljenog beogradskog benda Mravi. U prvom delu koncerta dominiraju pesme s novijih albuma, naročito sa aktuelnog Ultramuk. Za one koji bend prate od početka, poput autora ovog teksta – koji ih je prvi put gledao na istom mestu daleke ’92, na jednom od svojih prvih rok koncerata – neizbežno je poređenje s onim što je bend nekad radio.
Dža ili Bu su godinama skrenuli u introspektivnije sadržaje i počeli su ozbiljnije da se bave zbiljom oko sebe. Doduše, toga je bilo u naznakama i ranije, ali ko se seća njihovog prvog izdanja Lepe kasete iz ’89, pesama o maminom novom usisivaču, vrlo kratkih numera o jogurtu ili prvog velikog hita Živeo Staljin i svetska revolucija, zna da je komedijaški pristup njihova omiljena forma iskazivanja ozbiljnih priča iz života.
Počev od albuma Kao da ničeg nije ni bilo (’98), bend poruke više ne uvija u humor i pokušava da na ozbiljan način govori o ozbiljnim stvarima. Tekstovi se uglavnom kritički bave svakodnevnicom, pripovedanjem kroz mini-priče, s borbenim pokličima ili s rezignacijom i zajedljivošću.
Muzički, pokazuje se da je novi zvuk benda nastao ukrštanjem hard-roka sa indastrijal elementima, na pola puta između Rammsteina i AC/DC-a. Pevač Sabljar i dalje pripada onome što je neko nazvao „beogradskom deračkom školom“, omiljenim stilom pevanja prestoničkih bendova negde u vreme početaka Dža ili Bu. Doduše, uz ovakvu muziku takav vokal je i jedini moguć, štaviše on je nužan sastojak. Uostalom, drati se iz petnih žila po više sati – to ipak ne može svako.
Negde u drugoj polovini koncerta na binu dolazi stari basista (a danas menadžer) Duško Milojević, da bi odsvirao nekoliko bendovih klasičnih pank komada, kao što su Proleće (s jezgrovitim krikom u refrenu – Prca mi se!) ili već pomenuta šaljiva minijatura Jogurt. U tim trenucima i bend i publika deluju opuštenije, kao da su svi dobili preko potreban predah.
Ipak, najjači utisak su dale one mračnije i muzički teže teme, kao što su Olovni vojnik ili himnična a u isto vreme duboko lična pesma Večna lovišta. Tu je negde i kulminacija koncerta, ali se i publika već polako osipa: dva sata neprekidne svirke za neke je bilo previše, mada je, s druge strane, razumljivo da jubilej zahteva predstavljanje značajnog dela opusa, što je, s obzirom na staž benda, potrajalo.
Među pesmama koje nisu svirali upadljivo je nedostajala Sećam se, koja je, kada je nastala, imala očigledne političke konotacije, te je jasno pozicionirala bend. Iako je to pesma iz konfuznog vremena, a iz konfuzije još nismo potpuno izašli, bend je ipak nije svirao, bez obzira na to što je svakako jedna od njihovih najiskrenijih i emotivno najnabijenijih pesama, i nesumnjivo bi bila katarzičan momenat.
Jubilej je pokazao da bend ima svoju publiku i mesto na domaćoj sceni. Verni sebi, uporni i uvek spremni na komentar o stvarnosti uz gorčinu, bes ili humor, Dža ili Bu su savladali osećaj apsurda, prestali da se „skrivaju u pećini“ i ponovo stali na noge.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Drvota (gost)
| 11.11.2007. 13.29.50
Dobar tekst.
-
chixus (gost)
| 11.11.2007. 22.49.47
Koncert je bio za svaku pohvalu, u pocetku su delovali "stegnuto" al samo prva pesma, mozda i druga a ondaaaa energija !
-
Grucho (gost)
| 12.11.2007. 15.31.29
Sve je to kul...ali nesto nije stimalo...bendu svaka chast, ali zvuk, raja...trt, mrt...
Pre par meseci sam isti bend slusao u Zrenjaininu. I tada je padala kisa, a gig je bio na otvorenom...ipak, DZB su tada KIDALI i publika je bila u transu...moj Beograde...
-
inkubator (gost)
| 12.11.2007. 19.55.22
pa jel morao repetitor i na ovaj naslov...nesalomivi ste
-
motorna testera (gost)
| 13.11.2007. 02.24.07
pogresili ste
trebalo je Dza ili bu da bude u zagradi
-
Let it happen (gost)
| 13.11.2007. 15.03.45
Stvarno ste pogresili, trebalo je da imena oba benda budu u zagradi. Tesko Beogradu i Srbiji sa takvim "veteranima" i "novim nadama" srpske scene. Po ko zna koji put putem kritika neko i nesto dobija na znacaju, do te mere da se stice utisak da se ne radi o malo boljem proseku jedne istocnoevropske, balkanske zemlje koja u svetskim okvirima nema ama bas nikakav znacaj kada se radi o ovom vidu umetnosti. Posebno u domenu rock'n'roll-a. Vise nego i zasluzeno.
-
demrdja (gost)
| 14.11.2007. 11.49.55
BIO
I BICU
UVEK
-
Trifunovic (gost)
| 14.11.2007. 12.21.50
Vidite, ja uvek kada pisem prikaz koncerta navedem sve bendove koji su nastupali iznad naslova, i to ovim redom: prvo glavni bend a onda predgrupe, s tim da je prvi bend koji nastupa poslednji koji se navodi. Mislim da predgrupe zasluzuju da se na taj nacin pomenu bez obzira na kvalitet. Zagradu je dodalo urednistvo.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.