(Tempa)
Krojdonski producent Benga drugim albumom iscrtava mapu mogućih budućnosti dubstepa, ali i demonstrira da je u osnovi svake lepote jednostavnost, u osnovi svake elegancije snaga, a u osnovi svakog uspeha rizik
Dubstep je žanr koji i dalje prevashodno živi u DJ setovima, mikstejpovima i na vinilnim 12“ singlovima, pa je značaj pojavljivanja još jednog pravog albuma (ne samo kompilacije singlova) iz krojdonske crne rupe veliki. Još je veći kad se uzme u obzir da je pre svega nekoliko meseci Burialov Untrue izveo malu revoluciju nametnuvši dubstep kao globalno prepoznatljiv zvuk i fenomen, a ne samo dobro čuvanu tajnu s londonskih ulica. Hteo, ne hteo, Benga (Beni Adejumo) će s novim albumom morati da trpi poređenja s Burialom.
Na svoju i našu sreću, Benga nije imitator već autor koji je zaokupljen građenjem svog identiteta i izraza. Od kreativnih početaka, kada je kao 13-godišnjak eksperimentisao s pravljenjem muzike na svom Playstationu, pa do izlaska ovog albuma pre mesec dana, Adejumo je izgradio ime i reputaciju koja je daleko prevazišla geografske ali i kulturne granice londonske postojbine dubstepa.
Bavljenje DJ-ingom ga je odvelo u Aziju i Severnu Ameriku, a serija singlova i pesama rasutih na kompilacijama prikazala ga je kao muzičara koji gladno eksperimentiše i munjevito sazreva. Ako je Burial ostavio jak utisak i na upućene i na laike precizno izgrađenim muzičkim identitetom i estetikom tmine i melanholije, Benga je njegova dijametralna suprotnost – razbarušeni avanturista za koga dubstep nije stil koji treba rafinirati već igralište na kome se može uraditi bilo šta.
Diary of an Afro Warrior naslovom sugeriše političku, istorijsku i socijalnu tematizaciju muzike koja se dosad uglavnom zadovoljavala neutralnim iskazima. Istina je, doduše, da su i ovde pesme tematski uglavnom zaokupljene same sobom (na primer naslovi: 26 Basslines, The Cut ili Loose Synths), ali ne treba zaboraviti da je crna muzika uvek imala težnju da tehniku i tehnologiju humanizuje i oduhovljuje sve dok forma i sadržaj ne postanu nerazlučivi.
Sasvim u skladu s tim, Diary of an Afro Warrior nije definitivni dubstep iskaz za ovaj istorijski trenutak na način na koji je to bio Untrue, već mapa svih potencijalnih budućnosti uz duboki naklon onome što je bilo i iz čega svaka budućnost izrasta.
Ovo su putanje moguće evolucije. Dubstep je star već četiri godine. Mnogi producenti danas samo kopiraju ritmove jedni od drugih i više vremena posvećuju filtriranju bas linija tako da poobaraju igrače na podijumu nego što ih interesuje da muzici daju duha. Koga briga dok uz ovo može dobro da se igra, zar ne? Adejumoa je briga, eto koga.
Ovaj album se priseća jazz i techno prošlosti, iz kojih je rođen dubstep, ne stidi se saksofona i gitare koji klizaju preko mašinskih matrica, ali i ne pada u zamku baroka iz koje se Roni Size i Goldie nikada nisu izvukli. Adejumo i dalje ima potpunu kontrolu nad svojim eksperimentima, i svaki zvuk na ovom albumu morao je žestoko da se bori da opravda svoje postojanje.
Najvažnije od svega je da se ne zaboravlja odakle reč „dub“ u imenu ove muzike dolazi, i Adejumo je i najbolji u momentima kad proizvodi najmanje zvuka. Elementi kompozicija nestaju iz miksa i ostavljaju spektralne tragove koji rade čudne i smešne stvari uhu i duhu slušaoca. Ritam, bas i sećanja, ponekad na stvari koje se nisu ni desile, najvažniji su činioci muzike koju Benga pokretima prstiju priziva iz svojih mašina.
Diary of an Afro Warrior je neujednačena ploča. Ne toliko po kvalitetu – Benga je jedan od najmuzikalnijih dubstep producenata, koji istovremeno zna da je manje skoro uvek više – već po stilu. Ona je obećanje avantura i otkrića koja će tek doći. Ona je plesna, tamna, preteća, seksi i povremeno urnebesno smešna. Da su se Kraftwerk i Herbie Hancock posle brodoloma našli na pustom ostrvu, ovako bi zvučali plodovi njihove strasti.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
djape (gost)
| 04.03.2008. 14.02.25
Odlicna recenzija. Samo se ne bih do kraja slozio sa konstatacijom "baroknosti" Ronija Sizea - sve sto je izdavao na Full Cycleu i vecina rmxa koje je radio, dakle nezavisno od najpoznatijih projekata, su pokazatelj njegovog vladanja grooveom, njegove indoktrinacije funkom i posedovanja svesti o tome koliko je "manje" (ono masno, znojavo, prljavo "manje") zapravo "vishe".
-
Meho Krljic (gost)
| 04.03.2008. 14.40.48
Ma, slažem se. Ronijev manje 'mejnstrim' autput je bio više hardcore u zvuku. Međutim, ovo ne spada u njegove uticajne radove, izvan kruga poznavalaca, jelte, pa sam ga namerno ignorisao.
-
Benga II (gost)
| 04.03.2008. 15.31.04
meni ovaj album zvuchi ko: "Craftverc i Herbie Hancock napili za 29.11., ujutro se probudili sa Erom Ojdanicem i Viklu'om u Velikom Bratu, nashminkani ko dve zene"
-
Profa (gost)
| 04.03.2008. 16.12.33
Ovo je odlicna ploca i rekao bih dooooosta zvezdica ispred toliko nahvaljenog Buriala. Ovde sablon ne postoji, a sposobnost i hrabrost da se cesto i istupi iz zanrovskog kanona je za svaku pohvalu. Da li je ovo put za ozdravljenje i izbavljenje iz metastaze koje je dobrano zahvatila ovaj muzicki podzanr? Mozda.....Videcemo. Obratiti paznju.
-
Meho Krljic (gost)
| 04.03.2008. 17.27.13
Što se mene tiče, dubstep tek sad počinje da bude zaista zanimljiv. Mislim, za nas koji ne idemo u klubove u Londonu da plešemo. Širi se dijapazon izraza, meša se sa drugim žanrovima. Neće sve od toga da bude obavezno dobro, ali kapiram da će u narednih godinu-dve tu da se snimi dosta interesantne muzike. Na primer, novi Shackletonov singl, 'Death is not Final' je OPASAN i kombinuje minimal techno, duboki dab i za njega sad već karakteristične bliskoistočne teme. Plus remiks koji je uradio T++ (aka Various Artists) je ubistven.
-
Ivan (gost)
| 04.03.2008. 21.19.26
Album koji ce promeniti tok breakbeat muzike, a sa ovim gore navedeno od strane Dj Ape-a, potvrdjujem....
-
maare (gost)
| 09.04.2008. 16.34.54
prva dub step plocha koja mi se svidja. valjda zato sto je vise dub nego step i nema onu odvratnu komfor(mistichku) produkciju tipichnu za uk hip hop i garage koja je tempirana za slushanje u kolima
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.