Rodonačelnici postrocka po drugi put su posetili Zagreb i po drugi put zaobišli Beograd. Nepravda je morala da se ispravi i našim čitaocima prenese bar parče atmosfere, muzike i buke koja je dobro razdrmala novootvoreni klub Aquarius
Odlično sređen, smešten na jezeru Jarun i izolovan od centra grada, Aquarius je sa oko 600 posetilaca bio dupke pun. Zemljaci iz Škotske, predgrupa The Twilight Sad, je u 30-ak minuta fino zagrejala publiku pevačem koji podseća na Smithse i laganom postrockičnom podlogom, dok su Mogwai svoj set počeli mirnijom atmosferom.
Repertoar je većinom bio fokusiran na najsvežiji album, pesme uživo su dobile tvrđi oblik, ali i kao takve delovale slabije u odnosu na stare i proverene monstrume kao što su Like Herod, Helicon 1, Ithica i Ex-Cowboy, ostavljene za drugu polovinu koncerta.
Ono što krasi postrock i u čemu su Mogwai definitivno bez premca su dinamički manevri jako tiho - jako glasno, i to u rasponu pri kome je glasno toliko zaglušujuće jako da stvara ogroman zid buke u kome se prepliću harmonije, rifovi i buka tri gitare, bas gitare i masivnog bubnja. Uz pesmu Ithica kao highlight večeri, sa aktuelnog albuma najjači utisak je ostavila Batcat, koja je jačinom rifova zasenila svoj studijski parnjak utoliko što se za preslušavanje takve pesme u kućnoj varijanti ne mogu nadomestiti tone decibela u koncertnom okruženju.
Iako koncert predviđen bez ikakvih vokala ili vokodera (osim Stuartovih zahvaljivanja publici između pesama i čestikama što je Hrvatska deplasirala englesku fudbalsku reprezentaciju u kvalifikacijama za Euro 2008), na bis je napravljen mali izuzetak izvođenjem šarmantne Hunted By A Freak, koja je odlično primljena kod publike, a da je Gosn Zverić nepravedno potcenjen pokazala je We're No Here koja (kao i Batcat) sjajnim izvođenjem i nešto metalskijim pristupom može da stane rame uz rame sa starim hitovima koji su učinili ovaj bend velikim.
Intervju ( koji je sticajem okolnosti snimala i Riječka televizija za emisiju Trzalica) je sa gitaristom Stuartom Braithwaiteom i gitaristim/klavijaturistom Barryjem Burnsom vođen neposredno pre koncerta.
POPBOKS: Ovo vam je drugi put da svirate u Zagrebu. Prošli put ste bili ovde pre četiri-pet godina... Zašto vam je trebalo toliko da dođete opet?
STUART: Pešačili smo! (smeh)
BARRY: Dugo nismo snimali ništa, a obično ne sviramo uživo ako nemamo nov materijal.
Čekamo vas u Beogradu već duže vreme...
S: Znaš kako, još pet godina i kod vas smo tamo negde... 2013? (smeh). Videćemo, potrudićemo se!
Svirate više od 10 godina i rodonačelnici ste postrocka kao žanra. Kakav je osećaj biti predvodnik?
S: Ne znam, čudno je... Kad smo osnovali bend, nismo zamišljali da će instrumentalna gitarska muzika postati toliko popularna. Interesantno je i čudno biti deo svega toga.
Snimali ste filmsku muziku. Kakvi su utisci?
S: Uradili smo tri komada. Muziku za film o Zidanu, što je bilo jedno sjajno iskustvo. Za film Izvor života bili smo samo muzičari koji predstavljaju nečije tuđe ideje i muziku, a snimili smo još jedan soundtrack za koji smo bili ispaljeni... Dakle, uradili smo dva koja su prošla jako dobro i još jedan koji je bio...
B: Katastrofa (smeh)
S: Da, prava katastrofa.
|
Set lista: - Precipice Bis: |
Zbog čega uopšte nema pevanja na ovom albumu? Da li ste tako planirali od početka?
S: Zapravo, pevali smo na svim pesmama na albumu, ali ih je producent Andy sve obrisao.
B: Nikada nemamo neki poseban plan. Obično ne razmišljamo toliko o vokalima i vrlo ih retko upotrebimo. Ponekad kada završimo pesmu upotrebimo vokoder ili neki sempl.
Zbog čega ste stavili orla na naslovnu stranu novog albuma? Ili je jastreb u pitanju?
B: Orao je!
S: Više vremena je prošlo u postavljanju tog pitanja oko omota nego što smo mi proveli razmišljajući o njemu!
Zašto, niste ni videli omot?
S: O, videli smo ga! Naš drugar je naslikao to i uradio kompletan omot. Nama se dopalo, pa smo odlučili da ga i iskoristimo. Inače ne vodimo mnogo računa o tome.
Niste ga ništa pitali o orlovom izrazu lica?
S: (smeh) Nismo... Ali, orao definitivno izgleda kao da je ugledao velikog zeca ili tako nešto.
Kako gledate na mp3 revoluciju i internet izdanja? Nine Inch Nails i Radiohead i dosta drugih se potpuno okreću tome...
S: Mislim da je to veoma dobro. Hteli smo da novi album izdamo kao internet izdanje, ali nam diskografska kuća nije dozvolila. Ali, snimaćemo još albuma pa ćemo to moći da uradimo kasnije. Mislim da je to dobra ideja. Vrlo je praktično što možeš da nabaviš muziku, a da ne moraš da ideš u prodavnicu diskova.
Šta misliš o budućnosti svega toga?
S: Podržavam!
B: Sve što je i on rekao. Slažem se sa njim... Moralo je i to da se desi jednom.
S: Budućnost je dobra.
Misliš li da će se u nekom trenutku ljudi zasititi time i vratiti na vinile?
S: Mislim da se to već događa. Prodaja vinila neprestano raste. Mislim da ljudi cene to što dobiju veću vrednost u vinilu za istu sumu koju su dali za disk.
B: Ja mrzim diskove... I artwork. Uvek bacim knjižicu i zadržim samo disk.
Znači, za tebe samo gatefold izdanja?
B: Ma, sve bacim! Stuart mi kaže da sam lud zbog toga.
Pa, nemate vokale, nemate tekstove pesama, čemu onda uopšte i knjižica?
B: Tačno tako! Sviđaš mi se. (smeh) Imaš poentu.
Kako vam je bilo na turneji do sada?
S: Fino. Ne mogu da se setim nikakvih bedara ovog puta... (smeh) Nemačka je bila baš dobra, Luksemburg isto.
Imate li u planu neki DVD?
S: Da. Snimaćemo koncert u Japanu u januaru i nadam se da ćemo uspeti da napravimo dobar film od toga.
DVD će biti samo živi nastup ili možda nešto filmičnije?
B: Verovatno će biti nekakav čudan film u pitanju, nešto blesavo. Ne verujem da će biti samo dokumentacija nastupa. Ne znamo još, zavisi i od same svirke.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Danko (gost)
| 26.11.2008. 13.32.33
Bas su bili raspolozeni za razgovor.:)
-
### (gost)
| 26.11.2008. 17.30.59
Nekad u vreme prva 2-3 albuma su mi bili zanimljivi, ali sada bih vishe voleo da vidim gomilu drugih bendova iz domena post-rocka pre njih.
-
Muharem (gost)
| 27.11.2008. 10.47.20
U pojedinim trenucima su previse bucni, ali su bas bas dobri. Hvala za lep prikaz i fin intervju.
-
akira (gost)
| 27.11.2008. 11.43.22
Ne mogu da prezalim sto nisam bio tamo. Od pocetka njihovog stvaranja su mi jako dragi. Oni su jedan od mojih tipova za naredni Exit. Nadam se da organizatori posecuju ovaj sajt...
-
anako (gost)
| 28.11.2008. 23.49.32
simpatican intervju, volela bi ih na exitu jako.
-
q (gost)
| 29.11.2008. 10.21.25
I ja bih voleo da ih cujem na Exitu, ali mislim da oni nisu bend za takvu vrstu festivala. Iako se radi o jednoj od najpoznatijih post-rocka grupa teshko da ce se organizatori odluciti da ih dovedu. Ipak se radi o instrumentalnoj gitarskoj muzici, a kod nas prolaze samo "pevljive" stvari osim ako nije u pitanju electronica na dens areni.
-
Bole (gost)
| 29.11.2008. 11.50.50
The Twilight Sad su meni mnogo zanimljiviji od Mogvai, nažalost ovde su samo napomenuti. Poslušajte njihov Fourteen Autumns & Fifteen Winters - odličan album. Jedan strašan "up 'n' and coming" bend.
-
Pedja***** (gost)
| 29.11.2008. 13.34.17
Ja sam se uvek pitao da li ce neki bend slicnog usmerenja ikada doci kod nas? Eto, Mogwai su u Zagrebu bili 2 puta, kod nas nijednom, a da ne pricam o skoro nemogucoj misiji vidjenja gomile drugih svezijih i kud i kamo boljih bendova trenutno neko shto su Mogwai.
Mislim da se organizatorima ne isplati da bilo koga dovedu iz oblasti post-rocka i sl. , jer kod nas nema publike za tako neshto. Ljude smara instrumentalna muzika i ovde i pored toga shto post-rock postoji recimo petnaestak godina sa raznim varijacijama i podzanrovima unutar pravca, ljudi slabo prihvataju ono shto je bez reci i pevanja.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.