(Rende)
Roman o ključnoj godini u odrastanju glavnog junaka, koja je slučajno i godina Titove smrti, dolazi u trenutku ponovo probuđene jugonostalgije i u nju se svojom blagonaklonom ironijom u velikoj meri uklapa
Izdavačka kuća Rende do sada je pokazala veliko zanimanje za tzv. regionalnu književnost. Prva je izdala Jergovića, koji je potom postao stalni član ovdašnje književne scene, ali i neke skromnije dragocenosti poput zbirke priča Lamije Begagić, za koje verovatno ne bismo čuli iz nekog drugog izvora. S druge strane, a na čelu s popularnim izdanjem kao što je Leksikon YU mitologije, stvaraju neku vrstu modernog prostora za reciklažu suvišnih nacionalnih sentimenata kroz kemp okvir.
Njihovo novo izdanje Kupanja moga oca granični je slučaj između ova dva postjugoslovenska kraka: debitanskog romana ispovednog karaktera i leksikonske kemp poze.
Roman Borivoja Petkovića na tragu je da upiše lične kodove unutar već kodirane slike jugoslovenske mladeži pred kraj Titovog života, koja ispod teških tepiha nakrcanih stanova svojih roditelja pokušava da dođe do vazduha oličenog u kulturi sa Zapada. Iako roman krasi neposrednost pripovedanja iz prvog lica, generacijski ključ se odviše podrazumeva, te proživljenost i lični pečat ostaju zaključani u vitrinu uzornih uspomena koju autor ne uspeva da otvori i neku od njih zaista opipa. Zadržavajući se na prepričavanju inventara, Petković je i stilski rastrzan između retrospekcije vremena i pripovedanja iz kože svog petnaestogodišnjeg alter-ega.
Niz epizoda koje se na kraju svakog poglavlja vraćaju na dan Titove smrti kao na prelomni trenutak u životima junaka lišene su autorskog fokusa, koji je nadomešćen referisanjem na duh vremena što preko niza prevashodno muzičkih i popkulturnih referenci treba da nadoknadi nedostatak unutrašnje kohezije romana.
Stalno vraćanje ovoj opštoj slici kao krajnjem obračunu ličnih doživljaja stvara utisak da su svi junaci upisani u knjigu utisaka jednog upečatljivog doba, te da nema nikakve razlike između majčine opsesije stranim kesama i fascinacije njenog sina pločom Sex Pistolsa, ili između majčine hladne trajne i potrebe glavnog junaka da na koncert Pankrta ode u pravoj pankerskoj toaleti. Što uopšte nije loša opservacija, ali se u romanu ona potkrada kao greška, budući da je upravo generacijski jaz između dece i roditelja jedna od tema romana.
Mnogi junaci, prevashodno vršnjaci bezimenog glavnog junaka, plasirani su kao aktivni likovi, ali tretirani kao prilozi za autobiografiju, što roman žanrovski pomera ka romansiranoj autobiografiji nalik knjizi Vladimira Jankovića Džeta Godine na 6.
Daleko uspelija linija romana je porodična priča kojom dominira lik oca – Titovog poklonika i komično-autoritarne figure. Humor sa kojim Petković hvata porodične slike i kaprice svog oca donekle podseća na blagu satiru Kišonove zbirke Kod kuće je najgore, čineći likove majke i oca najbogatijim u romanu. Upravo na ovim mestima, kao i na poigravanju sa simbolikom očevog rituala kupanja koji prerasta u porodičnu ceremoniju i lajtmotiv romana, krije se neiskorišćeni potencijal Petkovićeve nepretenciozne proze.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
plastikmen (gost)
| 13.06.2009. 22.03.17
Sta bih mogao da radim u cetrdesetim?
Postacu pisac to je bas super urbano
-
Nesha (gost)
| 15.06.2009. 19.04.42
Kison i Vlada Dzet imaju veze sa ovom pricom koliko i "grasak i jabuke" sto bi rekao Bilbo Bagins.
Ovo je prijatan, pitak roman u koji nema razloga ucitavati znacenja i sopstvena vidjenja "evo kako bih ja to uradio/la".
-
Djura (gost)
| 17.06.2009. 20.13.24
Imao sam priliku da upoznam autora i da pročitam knjigu - knjiga je baš dobra, pogotovo za generaciju 40ogodišnjaka... preporuka za čitanje a recenzentu molba za manju količinu pretencioznosti, uz pitanje: Šta fali jugo-nostalgiji?
-
Kiza (gost)
| 19.06.2009. 15.03.38
Baš leeepa knjiga, fin dečko u fino vreme s finim roditeljima našao finu devojku i sve vreme PUNK!
-
Sanja (gost)
| 25.06.2009. 07.28.47
Kombinacija Tribusonove "Ne dao Bog većeg zla" i "Ponedeljka" Duleta Glavonje - svakako za preporuku, uz napomenu autoru (ako slučajno ovo pročita): Dejvid Belami nema veze sa "Opstankom" već "Botaničarem" ali svakako ima veze sa "bradom".
-
Sanja - opet ja (gost)
| 29.07.2009. 09.50.53
Videla sam tog Borivoja na Studiju Be, kakav je - ko mršavi Paja Vujisić ;-))
Dakle, jedna od varijanti kako završavaju stari pankeri je ova... svakako bolja nego biti savetnik predsednika Republike :-((
-
Velibor Petković (gost)
| 20.08.2009. 15.11.05
Neverovatna koincidencija, imam isto prezime kao Borivoje, s tim sto sam ja Velibor, a zovu me Velja i Bora, paralelno. Moja knjiga prica je Medvedja samousluga, a uvodni deo je takodje posvecen ocu, zastavniku, u doba sedamdesetih, do Titove smrti! Svet je mali, a zivot je kao muzej u kome vreme postaje mesto, sto bi rekao Orhan Pamuk.
-
Lj. Rajkovic (gost)
| 20.05.2012. 21.36.37
Komentar je trebalo da se odnosi na knjigu, tako razumem ovu komunikaciju. Sve ostalo nije neophodno. Moje skromno misljenje je, da je ova knjiga sasvim solidana. Vraca nas u vreme kada smo spokojnije ziveli. Meni je dovoljno da smo spokojnije ziveli i zato sam je citala sa zadovoljstvom. Ako niste ziveli spokojnije i ako vam se ne dopadne - onda nista.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.