Backspacer

Grunge opet, ili kad je rock poslednji put bio mlad

Dragan Ambrozić

Ocena:
8

Čovek bi rekao da ima malo razloga da se neko vraća na grunge posle 5. aprila 1994, ali nije baš tako – novi album Pearl Jam zalepio se za prvo mesto Billboardove liste dok si rekao Jeremy, na njemu oni zvuče kao da su tek naučili da lete, daju sve od sebe i uopšte čine sve ono što njihovi i dalje mnogobrojni fanovi očekuju, ali i malo više: rasklimatani rifovi Backspacera na godišnjicu nastanka tog pravca podsećaju kako je grunge epizoda u rock’n’ rolu imala snagu zaklapanja korica jedne velike istorijske knjige.

PEARL JAM Nikad posle tog doba rock muzika nije više pretendovala da utiče i govori u ime neke generacije.

Da li više nije bilo rock muzike na isti način kao nekad ili više nije bilo generacije u onom celovitom smislu, svejedno je - oba pojma su posle digitalizacije muzike postala istorijske kategorije koje su se povukle pred naletom trgovačkih niša, u njima su sve naše želje bile eto bar pomalo zadovoljene. Pošto bar pomalo zadovoljnom čoveku ne treba ništa što bi remetilo njegovo bar pomalo zadovoljstvo, za otpadnike od normi više nije bilo mesta, a i kako bi neko mogao da bude otpadnik bar pomalo?

Industrija je verovala da se i to može, tako da je grunge jednim delom bio dotadašnji alternativni rock koji su velike korporacije podržale, u pokaznoj vežbi modernog brandiranja – bio je laka meta kao izvorni rock’n’roll novog doba u nepatvorenom obliku, streetwise, komunikativan i komercijalno potentan, na način nekadašnjih najboljih rock iskaza. Industrija je zato spinovala grunge dok smrt nije pohodila to polje.

Backspacer zato funkcioniše ne samo kao pomen onome što je nekad bilo, nego i kao spomenik onom što smo mogli da budemo. Vođeni sigurnim širokim potezima Brendana O’Briana (producenta albuma: Vs., Vitalogy, No Code i Yield), Pearl Jam ovde otkrivaju suviše pamtljivih pesama i pozitivnog elana da bi to bilo ignorisano na nivou usputnog come-backa lakše kategorije, posebno posle već obavljenog solidnog povratka rockerskom zvuku sa razlogom, na prethodnom albumu Pearl Jam.

PEARL JAM

Njihove visoke moralne prohteve ne moram ni da pominjem, ali je mnogo bitnije da Pearl Jam ovde – prvi put ikad – zvuče kao da se dobro zabavljaju, kao namćor koji je i dalje namćorast, ali se tamo negde u svom ćošku ipak smeje tokom svih jezgrovitih 36 minuta ovog albuma.

Prvih pet pesama funkcioniše kao neosporno veliki album: Gonna See My Friend je tipična neobuzdana otvaračka pesma u grunge ključu koji slavi zajednicu, garažno snažne gitare i glas na ivici cepanja, ali se crta nikad ne prelazi (bio je samo jedan koji je crtu prešao i taj se nije vratio) - u tumačenju Pearl Jama, grunge je ipak stil. No rock’n’roll sadržaja iz podsvesti ima dovoljno, kao što razjareno melodična Got Some i ekplozija optimizma prvog singla The Fixer to kazuju – klasični komadi u kojima nas Vedder ostavlja bez daha svojom akrobatskim uzdasima dok peva na ivici prigušenog vriska.

Kao i prethodne pesme u nezapamćeno agresivnom stampedu kojim album počinje, ona koja nudi opis ličnosti, Johnny Guitar, ima prijateljskih starinskih elemenata što čine da se osećate kao pred posetiocem iz nekog drugog vremena – sadrži koliko hoćete raspevavanja kakva danas niko ne praktikuje, gitarskih nadigravanja, srećom kratkih, i new waveu bliskih nestrpljivosti da se nešto već jednom kaže.

PEARL JAM

I tu je razlika između ove i mnogih drugih ploča koje možete naći okolo – iz svakog muzičkog pokušaja u svakom taktu svake pesme, bilo dobre ili loše, kod Pearl Jam i dalje probija želja da nam kažu nešto što je njima užasno i neizmerno važno. S obzirom na sve te grupe koje su umetnost napravile od poze koja kazuje da im ništa nije važno, i da je ama baš sve šou, ovo je definitivno i dalje vrednost po sebi.

Bolji deo ploče se polako zaokružuje na, kao vrhovi vlati nežnoj Just Breathe, čije karakteristike baladerske ode ljubavnoj sreći nekad davno nismo mogli da zamislimo u okviru dešparatne gitarijade koju Pearl Jam obično prave od svojih albuma. Njeno poreklo se ne može objasniti ničim drugim osim naslućivanjem da je Vedder, kao što je odavno pretio, izbegao nabeđenoj ukletosti i uplovio u spokojstvo koje priliči njegovim godinama.

U sličnom maniru, Untought Known ima elemente mini-opere, Vedderu drage, a nama baš i ne, no to je ona pesma u kojoj su pompeznost i rockerska zagriženost (dve bitne osobine Pearl Jam tokom karijere) u nestabilnom ali skladnom pomirenju, što ovom albumu dodaje smelu epsku notu. Da li je neko pomenuo Thin White Rope?

Posle euforične tematske Supersonic, sa jednim pomalo smešnim solom, ne dešava se tako puno toga na ovoj ploči, ne onoliko koliko bi svi voleli, sve do introvertnog klimaksa na temu krhkosti novonađenog unutrašnjeg mira u vidu big-starovske The End, okružujući Backspacer zasluženom poentom koju imaju samo dobre ploče.

„Intelektualno“ je danas marketinška kategorija, niko pametan više se ne pravi pametan, knjige više ne stoje ni na polici, za poeziju odavno niko više nije čuo, a ploče izgleda snima ko mora. Ali tako i treba - sad još više možemo da verujemo da su Pearl Jam svaku svoju ploču morali da snime baš tako kako su uradili, ostajući verni samo sebi na tom čudnom putu koji ih je nekako ipak mimo industrije održao u vrhu preostalih svetskih rock grupa.

U godinama u kojima se svi žanrovi istovremeno pomalo vraćaju, Backspacer je, uz Music For Men Gossipa i Primary Colors Horrorsa, jedna od najboljih novih ploča pomalo zaboravljenog žanra alternativnog rocka, bez obzira kako bi Pearl Jam voleli sebe danas da vide, i u tome ima nevine kosmičke pravde.

Neke stvari su zaista onakve kakve se predstavljaju i to je veliko olakšanje.

Audio:

MySpace

Komentari

mim (gost) | 17.10.2009. 14.53.55

Ajmo sad navalite, grunge je..
ripkid (gost) | 17.10.2009. 14.54.50

Boze me sakloni od recenzije.Album zasluzuje jedva neku 4 ako bi ga realno ocenjivali.Definitivno jedan od najgorih PJ albuma ikada gde su aranzmani previse svedeni uz totalno odsustvo bilo kakve kreativnosti.Album kao da je napravljen za 3 dana i pesme deluju nastancovano."S/T" je bio za 3 klase bolji album a ovde mozes da nabrojis mozda 3-4 ok pesme.Od Binaurala krece njihovo lagano kreativno srozavanje iako Riot Act ima odlicnih momenata ali generalno nije neki album.Bend je izgubio tu neku svoju mracnu,experimentalnu,na trenutke atmosfericnu,buntovnicku stranu u muzickom smislu koja ga je krasila do kraja 90-tih.Danas se previse forsira neka classic rock wannabe prica na potezu Bruce Springsteen/Ramones i bend kao da se trudi da iskopira druge i previse.
ne moze da skodi (gost) | 17.10.2009. 15.00.27

Jel to Milan Gutovic na omotu?
slazem se (gost) | 17.10.2009. 15.32.20

sa ripkidom. recenzija je, hm, neverovatna.
Luka (gost) | 17.10.2009. 16.49.20

"U godinama u kojima se svi žanrovi istovremeno pomalo vraćaju, Backspacer je, uz Music For Men Gossipa i Primary Colors Horrorsa, jedna od najboljih novih ploča pomalo zaboravljenog žanra alternativnog rocka, bez obzira kako bi Pearl Jam voleli sebe danas da vide, i u tome ima nevine kosmičke pravde." Ovo u izbor za najapsurdniju recenicu ikada na Popboksu.
@mim (gost) | 17.10.2009. 16.58.56

...bio i ostao corsokak rokenrola, razume se.
ignorant (gost) | 17.10.2009. 17.16.48

backspacer je tuzan. i riot act i ona papaja. po meni je yield prvi i zadnji ozbiljan pj album. naravno da je bilo sjajnih stvari za ljubitelje zanra i na drugim albumima, ali sa decenijskom distancom yield se jedini poneeekad nadje na playlisti. slozicu se sa ripkidom, ovo je neinventivni classic rock. kada tolika kolicina drive-a pocne da uspavljuje, trebalo bi da im se upali ona crvena lampica.
marko (gost) | 17.10.2009. 19.20.27

Preslušao sam album samo jednom, i malo mi je bilo neprijatno. Ja recimo baš volim da povremeno čujem PJ, mada mi nijedan od albuma posle Binaural nije legao. Posle Riot Acta sam skontao da to možda i nije toliko bitno, 3-4 dobre pesme po albumu su u principu za njih ok, ubace ih u set listu, one se uklope u stari materijal, oni prže i to je to. Inače PJ su stvarno očajni što se tiče omota, ne zna se koji je gori :), osim Yield i RA.
Mr. Clean (gost) | 17.10.2009. 19.40.22

Meni je album dobar. Mislim da ne treba od Pearl Jama više očekivati neku preteranu inovativnost i eksperimentalnost, oni su na tu temu rekli šta su imali zaključno sa No code. Očigledno je da se od novog milenijuma pa nadalje oni kreću ka klasičnijem i retro orjentisanijem rock zvuku, pa ko voli nek izvoli. Svakako mi više prija od lažljive nekrofilije novog Alice In Chainsa. Sasvim ok recenzija.
Vrabac (gost) | 17.10.2009. 22.27.09

@ignorant "...i ona papaja!" hahahahahah... :D ...sve, sve, ali ovaj omot je besmisleno užasan! ...gori i od jadne papaje! :(
Bruno (gost) | 17.10.2009. 23.02.31

Omot podseca na Mentalnu higijenu Atomskog sklonista...
tozzinjo (gost) | 17.10.2009. 23.29.21

evo trudim se, ali nikako ne mogu da se nadjem na istim talasnim duzinama sa doticnim recenzentom, pocevsi od njegovih domacih favorita pa do havljenja hvale nevrijednih stranih albuma. mislim da je izuzetak bila samo jedna recenzija do sad, gdje sam podijelio jednaku odusevljenost albumom kao i on. ovde to, naravno, nije slucaj. necemo biti previse nostalgicni. da, tacno je da nakon yield PJ nisu napravili poshten album. tacno je da je prosjek od yield bio 2 do 3 pjesme na albumu. a ja volim PJ. ozbiljno. kao onaj odnos clash i sex pistols. sex pistols su vise hvatali na prvu loptu. kao i nirvana. pearl jam se shlepovao uz grunge, kao i clash uz punk..i pritom to mislim u pozitivnom smislu. pj i clash su ozbiljniji bendovi od nirvane i sex pistols. bas zato sto ih volim, dao sam im cijelodnevnu shansu. naprosto, cijeli dan mi se vrtio novi album pearl jam na repeat. i nisam osjetio apsolutno nista. da, jeste dobar album. dobar u nekom weird radio frendly smislu. ali nema nista sto te tjera da izgubis koncentraciju dok ga slusas i u medjuvremenu surfujes citas ili radis bilo sta. nista da povuce. nijedan rif.nijedan stih. nijdan krik. nijedan solo. evo, siguran sam da sam album slushao vise od deset puta, ali da me ubijete ne znam naslov nijedne pjesme s albuma. niti vam mogu odzvizdati nijednu melodiju. rijeci da se sjetim? nekog refrena? madrfakin imposibl. pa ako sam vec napravio paralelu sa the clash...mislim da je ovo "cut the crap" od pj. stvarno, pearl jam...cut the crap .
ignorant (gost) | 17.10.2009. 23.55.52

bolje da se album zvao shiftdeleter
Ivana (gost) | 18.10.2009. 01.26.42

blah blah blah...idite slusajte pozerske bendove! pj su uvek isli svojim putem, kuda ih srce vodi, a ne za trendovima ili fanovima. oni su najiskreniji, najbolji i najenergicniji bend koji danas mozete videti live, i hvala im sto jos postoje! ovaj album je za mene priijatno iznenadjenje, talas pozitivne energije posle angazovanog i besnog s/t-a, ..a tek live nastupi ove godine su posebna prica! nadam se da ce se nasi sugavi promoteri setiti da ih dovedu u beograd sledece godine...ako ne, tu je uvek zagreb recenzija bezveze..porediti pearl jam sa tek ispilelima horrors i gossip nema smisla u najmanju ruku, a meni je i neukusno...
Rac-Q - Hiphopfob (gost) | 18.10.2009. 09.35.21

Pa album nije baš totalna katastrofa, ali ne zaslužuje toliko visoku ocenu. U svakom slučaju je jedan od najgorih albuma PJ. No, kakav je rnr danas, ovo je možda i zaista jedan od najboljih rnr albuma u tekućoj godini.
Lazar KG (gost) | 18.10.2009. 10.50.34

Slazem se da album objektivno zasluzuje 4 ili 5 - ali u vezi PJ ne mozes biti objektivan:)
Boki (gost) | 18.10.2009. 11.07.10

Dosadan album a razliku od ALICE IN CHAINS a sto puta sam vise verovao u PEARL JAM.
Uxi (gost) | 18.10.2009. 13.12.58

...Ne stvarno... Kako u opste moze da se porede neki horrors i gossip sa bendom koji stvara ovakvu vrstu muzike..?? hehhe :) Slazem se sa gore pomenutim zakljuckom da omot podsecja malo na Mentalnu higijenu -Atomskog sklonista. Po meni jedan ok,dobar i solidan album PJ-a. I da... Ko zeli da ga album dobije na prvu loptu ili na mucko slusanje ceo jedan dan...onda je promasio bend!
uh (gost) | 18.10.2009. 13.49.57

slusam ga uporno ali nista....ne svidja mi se nikako!...brishem ga...
pozdrav za tibija iz panceva (gost) | 18.10.2009. 13.50.02

nisam citao ni ambrozicevu recenziju ni komentare. ali evo da kazem sta mislim. album je po meni neke vrsta katalizatora. nije vazno sto jako kratko traje, sve je vec odsvirano, neke deonice jako potsecaju na stare stvari. sve to je ne bitno. album cak i nije tako vazan kao pojava. ono sto je vazno je to kako je pearl jam prvo i pre svega koncertni bend koji je "izbacio" enormnu kolicinu live albuma kojima treba posvetiti paznju, slusati ih danima i dati im vecnost koju zasigurno zasluzuju. ziveo pearl jam
Хелла (gost) | 18.10.2009. 14.14.41

Алави бој бенд са гитарама.
Cookie (gost) | 18.10.2009. 15.27.02

Dakle stvarno... ?!? Recenzija je jako dobra kao i pomenuti album, a sto se tice komentara....vi ljudi zaista ne znate nista o muzici ... hehe :) Veliki pozdrav & poshtovanje ;)
dd (gost) | 18.10.2009. 16.17.03

Fan sam pj godinama, ali ovaj album je neslusljiv. Ne znam koliko to puta treba da ga preslusam da bih cula ono sto cuju ljudi koji misle da je ovo dobro. Ima dve prosecne pesme i... to je to.
ulicni hodac (gost) | 18.10.2009. 16.28.20

bez obzira na to bio ovaj novi album los dobar ili osrednji meni ce pearl jam biti uvijek biti jedna od najboljih grupa 90-tih.kako je sam Eddie Wedder u jednom intervju rekao da se pearl jam ne mora nikome vise dokazivati te da su ovaj album uradili kako su mislili da treba uraditi. Pearl Jam forever.
ZB (gost) | 18.10.2009. 17.27.57

Ja nisam fan Pearl Jam-a uopste ali ovaj album ne prestajem da slusam. Ubiva ki tesna cipela...
@Hella (gost) | 18.10.2009. 18.02.23

Bravo, care!!!
Goran (gost) | 18.10.2009. 19.01.16

@Boki Gresis, mislim silno gresis sinak. Alice in chainse imaju prepruduciran album i pola dobre pesme... Pearl Jam slozicete se ima i boljih albuma, ali ovo je jedan sasvim ok album. Mozda je glavna zamerka ta sto nema nikakve veze vise sa grunge-om, nego vise podseca na THE WHO i te neke godine. The Fixer i ostale trala-la pesmice se meni licno svidjaju, ali svakako nemaju puno veze sa PJ. Da je ovo kojim slucajem prvi album jednog benda koji se sticajem okolonosti nazvao Pearl Jam - verovatno bi ostao nezapazen i niko se time ne bi bavio. Predhodna dva albuma po meni jesu bolja i imaju pecat, politicke pesme i sve ono sto PJ nosi sa sobom. Ovo jeste bledje od toga, ali sa druge strane ne prestajem da slusam album danima. Ocenu ne bih komentarisao, da ne ispadnem neko zakeralo jer mi je neobicno drago da POPBOKS da jednom gitarskom bendu ovako veliku ocenu! :)
Spacebacker (gost) | 18.10.2009. 19.46.10

Cini mi se da su PJ oduvek, sustinski bili punokrvni rok bend, grandz je u stvari uvek pripadao drugima (AinChains, Soundgarden itd koji su ga i bolje i duze svirali). Sad posle toliko godina PJ sviraju tj rokaju zestoko, iskreno, iskusno radosno itd. Problem je sto ima ovoliko nezasitih i neobjektivnih i nesazrelih fanova koji ocekuju od svakog albuma revoluciju remek delo ili jednostavno ocekuju da ce bend (bilo koji bend)uvek ostati isti da bi oni mogli da se osete mladim. whatever.
1.5v (gost) | 18.10.2009. 21.55.26

Ух ха ... Ух хух ... Оох ... Ја знам једног дана ћете имати леп зивот, знам да ћете бити сунце У туђе небо, али зашто Зашто, зашто не може да буде, зашто не могу да је моја бити
Pexa (gost) | 19.10.2009. 10.00.51

"Nikad posle tog doba rock muzika nije više pretendovala da utiče i govori u ime neke generacije". Cinjenica. Recenzija je solidna i u svakom slucaju predstavlja civilizacijski pomak u odnosu na recenziju prethodnog albuma koja je prepuna poluinformacija (videti moj komentar). Ocena 8/10 se uglavnom poklapa sa ocenama iz stranih casopisa (videti metacritic.com). - Svaki Pearl Jam album je DRUGACIJI i NE POSTOJI konsenzus medju PJ fanovima koji je najbolji (meni je najbolji Binaural, a ovde neki ljudi pisu da je Yield "prvi i zadnji ozbiljan PJ album). Svaki PJ album je nekome najomiljeniji, a to je odlika samo najvecih bandova. - Vokal Eddie Veddera zvuci nestvarno. Cista emocija kao i uvek, ali na ovom albumu podignuta na visi nivo. - Ovo je prvi PJ album koji SLAVI ZIVOT. Ovo je album ljudi koji su u prethodnih 20 godina preturili toliko toga preko glave i konacno su pronasli svoj mir. Eddie Vedder ne zeli da peva o tome da ima fobiju da izadje iz kuce(In Hiding sa pomenutog Yield) jer se tako ne oseca . Ne, ovaj album porucuje:"Well, fuckers, we still stand." - Pearl Jam su snimili jos jedan soundtrack necijeg zivota. Riding high amongst the waves I can feel Like I Have a soul that has been saved I can feel like I Put away my early grave... 9/10. P.S. samo mala korekcija. Album je self-released. Izasao je na etiketi Monkeywrench(njihova sopstvena etiketa). Universal samo radi distribuciju.
slacala (gost) | 19.10.2009. 10.40.59

veliki bend....vidi koliko komentara....
Pexa (gost) | 19.10.2009. 10.51.12

Lepo je znati da selektor programa na Main Stageu Exita voli Pearl Jam. Ima nade...
JR (gost) | 19.10.2009. 11.55.31

Glup album.
mirko (gost) | 19.10.2009. 12.19.22

problem većine ljudi kod nas a možda i u svetu je otpor prema novim stvarima(ili bolje reći -ljudi žive u prošlosti)...i kao da svi moraju da omalovažavaju nove albume,a ništa novo ne valja, samo stari albumi vrede ili rani albumi,posle albumi kao ne valjaju...to je užas. Zadnji album pearl jam je dobar,vjerovatno nije na nivou *ten* ali ljudi zar je lako napraviti svaki put remek delo?Važno je da je album dobar i da uvek imaju nešto novo da ponude a da to bude kvalitetno.Nijedan bend ne može da napravi 20 remek dela,jer to nije ni fizički moguće,zna se jedno do dva remek dela u karijeri i to je vrh ako se uspije uopšte,ali je bitno da se pravi kvalitetna muzika...da se drži kontinuitet.Pearl Jam je jedini bend koji je proistekao iz grunge -a a nije postao dosadan i jednolican,nego naprotiv,prevazišao je pravac i postao totalno raznovrstan bend,ako to nekome smeta neka sluša nirvanu,aic itd
ripkid (gost) | 19.10.2009. 15.56.29

Koliko sumanutih komentara,isti mogu da proisteknu samo od nekoga ko je nenaslusan muzike dovoljno ili preciznije ko je nenaslusan dobre muzike i ne bavi se istom.Niko ovde ne ocekuje neku revoluciju i ne znam ja sta ali PJ ovde ne isporucuju ni trunku onoga sto bi mogli i za sta su sposobni.Tome pripisujem to da posto potom zele da zvuce kao chorba od Kings Of Leon (koje inace dizu mega u nebesa),Bruce Springsteen-a,Ramonesa,malo The Who itd...jednostavno u njihovom izvodjenju to zvuci sve silovano i jednostavno im ne lezi i dobijamo neinventivni classic wannabe rock bas kao sto sam naveo u prvom komentaru.Ideje i rifovi su bedni i bend zvuci nezainteresovano.Kao da je sve napravljeno za par dana.Ne oseca se hemija neka u sviranju i samim pesmama kao sto je bio slucaj ranije.Ovako su usli u studio sa maltene gotovim pesmama koje pitaj boga kako su nastale i pod kojim uslovima i kao ajde da skrpimo album.Navezbali se za par nedelja i kao aj snimamo.Ta formula im ovde nije prosla iako oni tripuju da je kao cool ali ocigledno u njihovom slucaju zvuci totalno bezveze.Mogu da se ugledaju na kolege AIC koji su napravili odlican album koji pritom niti je moderan,niti zagleda mnogo u proslost vec je napravljen jedan odlican balans.PJ se jednostavno nisu trudili oko novog albuma vec su sve extra zbrzali i pozurili da izbace nove pesme.Potkrao se tu i neki dobar riff ali generalno je sve to jako jako slabo.
ulicni hodac (gost) | 19.10.2009. 20.19.02

poruka za organizatore exita molim vas dovedite Pearl Jam na exit pa da ljudi vide i sami se uvjere kako sviraju u tome sam se licno uvjerio.
mim (gost) | 19.10.2009. 21.56.18

Pearl Jam i AIC su rekli šta su imaki pre nekih petnaestak godina, tako da je jedina razlika između Nirvane, PJ i AIC-a ta što su PJ i (polovni)AIC (na gurku)još uvek tu da sviraju (kako-tako) svoje stare hitove, što je većini dovoljno. I to je ona nevina, kosmička pravda, koje su i oni svesni. Uuuuuu, I m still alive jeeeieee..
Alex (gost) | 20.10.2009. 01.03.14

Prvo - Ambrozić je značajno ime domaće rock kritike i jedan od najkompetentnijih, što klinci koji komentarišu, verovatno i ne znaju, ako su bili bebe u vreme izlaženja Ritma, ili su rođeni kasnije. Nisam slušao album, jer žešća gitarska muzika i nije moj fah, ali pre ću verovati nekome ko se dokazano razume u materiju, a ako ne njemu tu je i Allmusic sa ocenom 4,5 od 5, nego nekima koji slušaju albume "ubacivanjem na playlistu". Omot je vrlo dobar.
plastikmen (gost) | 20.10.2009. 08.57.31

album godine po izboru vlade dzeta
Anoniman (gost) | 20.10.2009. 10.55.46

@ripkid "Bend je izgubio tu neku svoju mracnu,experimentalnu,na trenutke atmosfericnu, buntovnicku stranu...". Bend nije zeleo da snimi mracan, experimentalan, na trenutke atmosferican, buntovnicki album. Takav album vec imaju. "zele da zvuce kao chorba od Kings Of Leon (koje inace dizu mega u nebesa),Bruce Springsteen-a,Ramonesa,malo The Who itd..." Slazem se, osim za KoL. Ako oduzmes KoL, a dodas Neil Younga, Hendrixa, Zeppelin, Husker Du...to je definicija Pearl Jam muzike OD PRVOG ALBUMA. Osnova classic rock, sa primesama punka i garaze. "Kao da je sve napravljeno za par dana". Nije, snimali ga 2 meseca. Inace, postoje sjajni albumi koji su snimljeni za par dana. "bend zvuci nezainteresovano..." ,"Ne oseca se hemija neka u sviranju..." Nije tacno. Nikad se nisu bolje osecali u zivotu i u bendu. To sto je gitarski solo sveden na minimum, ne znaci da je McCready nezainteresovan. "Ovako su usli u studio sa maltene gotovim pesmama..." Otkud znas? Pa sta? "Navezbali se za par nedelja i kao aj snimamo." Otkud znas koliko su vezbali? "Mogu da se ugledaju na kolege AIC koji su napravili odlican album..." Zar ti nije malo muka koliko vokal DuValla lici na Staleya? Meni jeste. @mim Jer si cuo neki album osim Ten i eventualno VS? Znao sam. Cinjenica: na prvih 15 koncerata ovogodisnje turneje 107 razlicitih pesama.
elpaso (gost) | 20.10.2009. 11.06.20

Odlican album, Dragan dobar kao u 90% slucajeva. Glasno i mocno, za glasno slusanje, bez preseravanja i glumljenja teske depresije i sl... Ljudi sviraju i pevaju odlicno. Dovoljno a mistifikatorska sranja o grungeu, aranzmanima, mracnoj atmosferi i sl. glupostima su ostavili likovima popu "ripkida" da se loze i mudroseravaju o muzici umjesto da je slusaju....po principu udri samo kontru a sto se tice kopiranja Bruce Springsteen/Ramones eto srece da to PJ cesce rade P. S.ocjena je trebala biti 9 ili 10 ali Dragane otkud tu prilicno tanki ovogodisnji Gossip...
Pexa (gost) | 20.10.2009. 11.11.15

Ej, ljudi ja nisam anoniman! Ovaj komentar je moj, da ne bude da sam nepristojan.
Ivana (gost) | 20.10.2009. 12.11.31

@Pexa amen to that! ovde komentare ostavljaju ljudi koji su verovatno od pearl jama culi samo ten. backspacer rocks! amongst the waves himna! mikoeova force of nature preodlicna! (mike napravi jednu ali vrednu :)) just breath, unthought known, the end predivne... (live sa gudacima na sceni :)) got some, the fixer, johnny guitar superrokacine....ma album je za mene 9.5/10 (jedino speed of sound nije impresivna, i sami su svesni izgleda, nisu je dosad svirali live :)..)
superoperater (gost) | 20.10.2009. 20.57.52

Ten, VS, Vitalogy, No Code, Yield, tačka.
Milan_Nis (gost) | 22.10.2009. 21.50.08

Prvo i osnovno: obozavam Pearl Jam. Drugo: obozavao ja PJ ili ne, stvarno ne razumem potrebu "ozbiljnih" konzumenata muzike da filozofiraju u stilu "posle Yeild nista", znas, kao,ja sam se naslusao svega i svacega, znam sta je dobar album, dobar producent... Ne mozemo svi da volimo Ramonese, neko mora da voli Swans, Napalm Death, Front 242 i sta ti ja znam vec koji bend... Zakljucak: vi mudraci, pustite nas koji Pearl Jam volimo da ga i dalje volimo ne oduzimajuci nam pri tom vreme ubedjivanje s vama dal PJ od Yeild ne vredi slusati
Banehellraiser (gost) | 26.10.2009. 12.31.20

preslusao sam album, i mogu da kazem da me je veoma prijatno iznenadio ako ne i odusevio, samo cekam da se neki promoter seti pa da ih dovede u Srbiju da sviraju jer bi to bio koncert godine
najgorost (gost) | 29.10.2009. 14.36.48

Videcemo kad prodje malo vremena i ohladite se od "preprodukcije" koliko ce vam dobro zvucati... Ten, VS i tačka.
Sasho (gost) | 15.12.2009. 14.36.56

Odlicna recenzija, svaka cast!! Jedna od najboljih koje sam procitao za Backspacer!!

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike